Обележена двадесетогодишњица страдања пилота пуковника Миленка Павловића

Сећање на хероја нашег времена

Навршило се двадесет година откако је у борби са авионима НАТО алијансе на небу изнад Ваљева живот изгубио пуковник Миленко Павловић, командант 204. ловачко – авијацијског пука. Молитвени помен крај спомен обележја на Булевару Владике Николаја служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање свештенства из Ваљева. Чланови породице, делегације Министарства одбране, Војске Србије, Полицијске управе Ваљево, Града Ваљева, Општине Осечина, ХК Крушик, борачких организација и предузећа, као и поштоваоци лика и дела Миленка Павловића положили су цвеће и одали почаст хероју нашег времена.

Тачно у 12 часова и 4 минута авионима МИГ – 29 лет на небу изнад Ваљева у част пуковника Миленка Павловића извеле су његове младе колеге мајори Александар Беар и Данијел Баточанин. Управо у тренутку у ком је Икар из Подгорине пре две деценије одлетео у легенду и настанио се међу бесмртне солдате и бранитеље отаџбине какви су у српском народу вековима рађани. Народу, који ни за чијом стопом земље није посезао. Тек бранио оно што му је од Бога и светих предака на чување предано.

И најречитији који памте 4. мај 1999. данас би радије ћутали. Јер, у које слово стаје храброст, жртва и љубав, која живот за ближњег дарује? Хероји хвале не траже. Ни у часу даривања највреднијег, ни када даровано у сећању живот настави. То их и чини херојима, великим и незаборавним. Надахнућем свима нама за чије су парче неба гинули. Да им се, уз понеку сузу и уздах, изнова дивимо и од оних који остају после нас стварамо људе вођени њиховим примером. Пуковник Миленко Павловић, познато је многима, тог дана винуо се у небо уместо млађег колеге да брани свој завичај. Иако у неравноправној борби против чак 16 НАТО авиона, успео је храбрим иступањем да натера агресора у бекство. Ипак, погођен са три ракете, живот је изгубио још у ваздуху. Живот, онај на земљи… У срцима многих који за његово јунаштво знају живи и данас. И у Царству небеском за веровати је да је његова широка душа пронашла место. Учећи историју, учили смо о јунацима Првог и Другог српског устанка и Првог и Другог светског рата, али их нисмо лично упознали. Миленко Павловић је херој нашег доба, генерације рођене после 1945. године, рекао је приликом помена председник Скупштине града Милорад Илић, који се у време НАТО агресије налазио на месту председника Општине Ваљево. Ти мајски дани 1999. били су најтежи, а 4. маја догодио се први дневни напад на град.

  • Миленко Павловић је узлетео са батајничког аеродрома, бранећи град и фабрику Крушик. Знао је да је непријатељ далеко технички надмоћнији и бројнији, али у нашој историји је увек било тако. Другог избора, осим да се брани држава и народ, није било. Другог избора тога дана није било ни за Миленка Павловића. Овај споменик је споменик њему, али и Зорану Радосављевићу, његовом ратном другу који је такође погинуо у НАТО агресији, свим жртвама Ратног ваздухопловства и Против – ваздушне одбране на које су били најжешћи удари НАТО авијације. Слава им и хвала – рекао је председник Скупштине Града Ваљева Милорад Илић.

Песмом о трогодишњој Милици Ракић, једној од најмлађих жртава НАТО бомбардовања, криминолог из Ваљева Горан Крстајић сачувао је сећање на све оне који су у најтежим данима новије српске историје недужни страдали.

Након помена у Ваљеву, почаст пуковнику Миленку Павловићу одата је и у Бујачићу, на месту где је пао његов авион. Потом је у Центру за културу приређена академија „Плава линија живота“, на којој су ваљевски уметници извели програм инспирисан последњим летом храброг пилота. Новоосновани боксерски клуб „Миленко Павловић“ организовао је турнир у његову част. Захвални завичајци из Осечине доделили су најлепшој улици име хероја Павловића, која је данас отворена уз свечани уметнички програм. У Горњем Црниљеву, родном месту Миленка Павловића, наредног дана биће одржан меморијални крос, одслужен помен погинулима у ратовима и положено цвеће, уз културно – спортски програм.

Ј. Ј.

Осечанци завичајном хероју доделили једну од најлепших улица – Линк

Горан Крстајић

Милица

Мило срце анђеоског лица,

не знам да ли знате, звала се Милица.

Јесте била дете, али је пуно крива,

јер је била срећна и још увек жива.

Ракете ко поклон „милосрдни“ дели,

зато што смо Срби, а то нисмо смели.

Легитимно ко мета се гађа

свако ко се овде случајно рађа.

Док им бомбе широм света лете,

гордост им не да да се присете

детета безбрижног лица…

Један живот мање? Ма то је ситница.

Како ум да неправду схвати,

да живот мора заувек стати.

Са анђелом што не зна да мрзи

спаковаше осмех у највећој сузи.

Има једна земља пуна деце лоше,

како само смеју да користе ноше?

Издалека такве тражимо по свету,

да им Деда Мразом шаљемо ракету.

Зашто сте ме одвели од маме и тате?

Јер ме пуно воле, како да прихвате?

Знам да имате и ви миле своје…

Ипак, лако узесте све што је моје.

Ја и одозго само једно смерам,

да вам никад ништа не замерам.

И горе ко дете неуморно маштам

како с милим Богом све вам грехе праштам.