„Наша сила јесте молитва једних за друге“, рекао је Митрополит Аристарх, преневши честитке Патријарха московског и све Русије г.Кирила за јучерашње освећење Храма Светог Нектарија Егинског и благослове верном народу Ваљева
Страх Божји не значи унижавање себе, већ значи да се бојимо да се не удаљимо од Господа, беседио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на Светој Архијерејској Литургији, коју је служио заједно са Високопреосвећеним Митрополитом кемеровско- прокопијевским г. Аристархом недеље 24. по Духовима у Храму Васкрсења Христовог. Саслуживали су свештенослужитељи обеју епархија, уз појање певнице и хорова „Хаџи Рувим“ и „Емануил“ под управом Милице Степановић Баба- Милкић и Вање Урошевић.
Речи Господње „Не бој се“ и изреку из Премудрости Соломонових „Почетак мудрости је страх Господњи“, које непрестано одјекују у проповедима, указују на два различита страха. Наиме, објаснио је у литургијској проповеди Епископ Исихије, „онај који има страх пред Господом, тај заиста губи страх пред животним искушењима, страх од стихија и других људи који нису ближњи, него удаљени“. Такође, поучио је ваљевски архијереј, „ко нема страх Господњи и пред Њим је охол и покушава да чини нешто насупрот Божјој вољи и одбија постојање Бога, живи у страху од своје сенке, од свега што му може учинити непријатност било да је богат или сиромашан, владар или поданик, леп или ружан, мушко или женско…“ Управо тај однос према Господу и свету описан је у данашњем јеванђељу (Лк 8, 40-56) које говори о чуду васкрсења дванаестогодишње кћери Јаира, старешине синагоге, и исцељењу жена која је боловала од течења крви дванаест година, које Господ Христос чини скоро истовремено. Иако различитих социјалних статуса, Јаир и крвоточива жена повезани су усудима и бројем 12 колико траје живот девојчице у угледној породици и, са друге стране, боловање жене и њено постепено нестајање са овог света. Јаир прилази директно Господу Христу, свестан да му је у Њему једина нада, док се жена само дотиче скута Његовог, уверена да ће јој то помоћи. Обома, истакао је Владика Исихије, Господ говори:“Не бој се“- жени након исцељења, будући да у њој препознаје праву веру, док Јаиру те речи упућује пре творења чуда, јер он нема тако снажну веру.
- Ако упознамо Господа, тај страх Божји нас води у добра дела. Страх Божји не значи унижавање себе, већ значи да се бојимо да се не удаљимо од Господа, да се бојимо да Га не увредимо и да дела која очекује од нас не чинимо. Да их се одричемо и да завршимо у пропасти… Дакле, из страха Божјег да читамо Свето писмо и удубљујемо се у значење тих речи не само својим умовањем, него и умовањем Цркве, слушањем и читањем беседа. Свети Оци много пишу о јеванђељу. Да страх Божји усмеримо у приближавање Њему и да нас он доводи на Свете Литургије и у страху Божјем, са вером и љубављу, да се причешћујемо. Онда, страх од овог света и злобе погубних појава у друштву и нечистих сила ће да нестане- приближио је Владика Исихије смисао речи Господа Христа, које носе охрабрење људском роду.
Закључујући пастирску поуку о страху Господњем, Владика Исихије је казао да је добро да сваки тренутак проведемо размишљајући о томе и тајни домостроја спасења, јер Господ нам је даровао све, а оно што наша наука за сада разуме је само делић тога.
- Наше постојање је само по себи чудо над чудима. Онда, дар живота, дар словесности… Нека је слава Господу Који све дивно чини- поручио је Владика Исихије.
Радост данашњег литургијског сабрања била је посебна, јер је заједно са Владиком Исихијем Свету Литургију служио Високопреосвећени Митрополит кемеровско-прокопијевски г. Аристарх, вишегодишњи пријатељ Епархије ваљевске из рударске области Кузбас, који са братском љубављу долази у ове крајеве са својим свештенством, баш као што и овдашње свештенство одлази у посете браћи у Русији. То је, истакао је Владика Исихије, испољавање братских односа на спасење свих нас овде и тамо код њих. Упутивши речи добродошлице Митрополиту Аристарху и његовим свештеницима, Владика Исихије је изразио наду да ће се братски односи неговати и убудуће и у заједништву живети реч Божја. Митрополит Аристарх је усрдно заблагодарио на гостољубљу домаћинима, рекавши да су у данашњем заједништву „доживели малу Пасху- мало Васкрсење Господа Христа“, које је у нашој вери најважније за спасење човека, јер управо Својим васкрсењем Господ Христос је успоставио грехопадом нарушен мир између Бога и људи.
- Кроз Спаситеља нашег, човек је пронашао мир и са самим собом. Господ је успоставио и мир између неба и земље, јер после грехопада је небо постало затворено за нас са земље. Због тога је главна служба нас пастира и свештеника да у спознају и свест људи уносимо реч Божју, јер кроз служење пастира човек задобија живот вечни. Ми данас живимо у сложеном времену. Свет ставља пред нас сваког дана нове изазове, међу њима и оне који су погубни. Наш одговор на те изазове може бити само један- да сведочимо о речи Божјој и Господу Христу. За све нас је међусобно важна узајамна подршка у овом времену- казао је Митрополит Аристарх, уз преводилачко посредовање Владике Исихија. Он је поделио са сабранима поуку Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила о мисији клира Руске и Српске Цркве на пољу чувања заједништва у вери која нас вековима спаја. „Наша сила јесте молитва једних за друге“, рекао је Митрополит Аристарх, преневши честитке Патријарха Кирила за јучерашње освећење Храма Светог Нектарија Егинског и благослове верном народу Ваљева.
- Нека да Бог да Епархија ваљевска процвета да би се дизали нови свети храмови, а да се у њима утврђује вера, подржава нада и узраста љубав. Христос васкрсе- победоносним хришћанским поздравом Митрополит Аристарх је закључио своје обраћање у Саборном храму.
Део данашњег литургијског сабрање био је и Никола Филиповић, председник Удружења ратних добровољаца 1912- 1918. Како се ове године навршило 110 година од чувене битке на Кајмакчалану, Филиповић је принео кратко слово о овом славном војевању српске војске у Првом светском рату, истакавши велику улогу Светог цара Николаја Романова кога и Руска и Српска Црква прослављају као светитеља због мученичког страдања и жртве коју је поднео за српски народ у времену ратних разарања с почетка 20. века. У име ратних добровољаца и њихових потомака, Филиповић је захвалио Владици Исихију и Митрополиту Аристарху и уручио им Орден Удружења ратних добровољаца 1912- 1918.
Ј. Ј.
