БИОГРАФИЈА 
ЕПИСКОПА ВАЉЕВСКОГ
Г. ИСИХИЈА РОГИЋА

 

Епископ Исихије (Рогић) је рођен 3. новембра 1965. године у Москви, од оца Милутина и мајке Јелене Рогић. Живео је у Београду али је, услед очеве дипломатске службе, већи део детињства и младости провео у иностранству. Поред Москве, живео је у Пекингу у Кини, Рангуну у Бурми, Картуму у Судану и у Вашингтону у Сједињеним Америчким Државама. Основну и средњу школу је похађао на енглеском и на српском језику. Године 1985. завршио је Дизајнерску средњу школу у Београду и стекао звање ликовног техничара дизајна графике. У периоду од 1987. до 1991. године, студирао је психологију на Универзитету Дистрикта Колумбије у Вашингтону (САД), као и на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Дипломирао је богословске науке на Православном богословском факултету Универзитета у Београду 2018. године.

На самом почетку духовне и материјалне обнове манастира Ковиља, које је започео данашњи Патријарх српски г. Порфирије, отац Исихије се као искушеник придружио ковиљском братству 1991. године, да би у монашки лик био пострижен руком Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког г. Иринеја, на празник Сретења Господњег 1995. године. У чин јерођакона је рукоположен од тадашњег Епископа јегарског и игумана ковиљског г. Порфирија, 18. јула 1999. године, а недељу дана касније рукоположен је у чин јеромонаха. Достојанством архимандрита одликован је 21. новембра 2014. године и, на предлог игумана и ковиљског братства, постављен је за намесника ковиљске обитељи.

На редовном пролећном заседању одржаном у Пећкој Патријаршији и Београду од 29. априла до 10. маја 2018. године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Исихија (Рогића), за викара Епископа бачког, са титулом епископ мохачки. Владика Исихије изабран је за Епископа ваљевског на овогодишњем заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ у Београду.

Епископ Исихије говори енглески и руски језик.

 

 

БИОГРАФИЈА БЛАЖЕНОПОЧИВШЕГ
ЕПИСКОПА ВАЉЕВСКОГ
Г. МИЛУТИН (КНЕЖЕВИЋ)

1949-2020

За Епископа обновљене Ваљевске епархије изабран је на Мајском заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, а устоличен 24/11. септембра 2006. године у Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву.

Рођен је 10. јануара 1949. године у селу Мијачи, надомак Ваљева, од оца Милорада и мајке Цвете (рођ. Петровић). На крштењу добија име Михаило, а ову Свету тајну прима у манастиру Пустиња, знаменитој православној светињи за коју је до данашњих дана изузетно везан.Основну школу учио је у селу Поћута. Са 14 година одлази у манастир Каона где бива искушеник до 26. октобра 1963. године, када од тадашњег Епископа шабачко – ваљевског Јована (Велимировића), братанца Светог Владике Николаја Лелићког, прима монашки постриг у манастиру Петковица, добивши име Милутин по владару из светородне лозе Немањића, једом од највећих ктитора у хришћанској историји. Сутрадан, на празник Свете Петке, у истом манастиру рукоположен је у чин ђакона, а на Митровдан у Осечини у чин јеромонаха.
Године 1967. одлази у двогодишњу монашку школу манастира Острог. Успешно је завршава, враћа се у манастир Каона, где постаје намесник и парох.

Средњошколско образовање стекао је у Богословији „Свети Сава“ у Београду. Студије отпочиње на Православном богословском факултету у Београду да би, након завршене прве године, отишао у Сједињене америчке државе на ПБФ „Свети Сава“ у Либертвилу, где је са успехом дипломирао. Шест месеци обављао је дужност секретара Епархије канадске, а наредних шест пароха у Нијагари. Потом се враћа у Каону на место настојатеља манастира. Заједно са манастирским братством, својим ангажовањем допринео је свеколиком напретку светиње.

Године 1979. поклонио се Гробу Христовом у Јерусалиму. Чином синђела, Епископ Јован (Велимировић) одликовао га је 1981., а протосинђела 1987. године. Наследник Владике Јована на трону Епархије шабачко – ваљевске, Епископ Лаврентије (Трифуновић) 1994. године унапређује га у чин игумана, а 1998. у чин архимандрита. Старешина каонске обитељи постаје 1996. године, када му Владика Лаврентије на старање поверава и манастир Лелић, који тиме постаје метох Каоне.

Дужност архијерејског намесника посавотамнавског обрављао је од 1999. до 2003. године, када постаје архијерејски заменик. На том положају затиче га избор за Епископа аустралијско – новозеландског. Након три године службовања на „петом континенту“, одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ враћа се у завичај, на трон Епархије ваљевске, поново васпостављене након 200 година.

Велика радост и утеха је бити у близини два горостаса, Светог Владике Николаја и Аве Јустина. Ту су славни Ненадовићи, Војвода Живојин Мишић. На нама је да будемо достојни потомци и да нас се они не постиде пред Богом, а ми пред њима- рекао је Владика Милутин приликом устоличења на Светој Литургији, коју је служило више архијереја СПЦ у Храму Васкрсења Христовог, саборној ваљевској цркви на ушћу Градца у Колубару.

Епископ Милутин (Кнежевић) остаће познат као одличан организатор и врстан беседник. Написао је и мноштво чланака, објављених у важним теолошким часописима.

Упокојио се 30.03.2020. године после кратке и тешке болести.

За администратора Епархије ваљевске постављен је Епископ шабачки Г. Лаврентије.