Беседа Владике Милутина у Храму Свете великомученице Марине у Врујцима на дан храмовне славе лета Господњег 2019.
Кад је празник, како наш народ каже „црвено слово“, у храмове и манастире долази се на бденије. Црква Света је својом мудрошћу којом је Дух Свети надахњује прописала све како треба и кад вршити. Посебно је лепота богослужења. Лепота на Светој Гори, у Русији и манастирима широм васељене, као и многим храмовима… Свештеници и свештономонаси служе бденије уочи великих празника. Зашто, браћо и сестре, када нам празник почиње? Зато што је тако Господ одредио кад је стварао свет. Вечерњим се почиње следећи дан и зато долазимо у цркву да се помолимо. Не да мислимо на нешто друго, него да чујемо шта се за певницом пева, које се то речи изговарају, а све те речи које се изговарају уочи овог празника као симбол јесу упућене речи похвале и говорење житија Свете Марије Огњене, која се данас слави. Тако ми хришћани који долазимо редовно у свети храм пратимо животе светих. Пратимо их да бисмо се и ми угледали на њихов живот. Јер кад чујемо шта се пева за певницом, шта се казује о данашњој светитељки (а то је синоћ било) онда се радујемо јер видимо кога славимо.
Ми данас долазимо на Свету Литургију да крунишемо то наше богослужење и нашу молитву, јер Света Литургија је најузвишенија тајна над тајнама, коју је сам Господ Исус Христос установио Светим причешћем на Велики четвртак, уочи страдања и поласка на Голготу, да Он постане жртва жива. Данас ми приносимо хлеб и вино, који постају тело и крв Христове. Браћо и сестре, то треба да зна свако од нас, јер то је основа вере наше. То је нешто основно што морамо знати да бисмо својој деци пренели и да би наша деца научила науку Светог Саве, науку Цркве Христове, којој ми припадамо и улазимо у њу крштењем својим. Без крштења нема спасења, нема вечног живота. Тако, мајка наша драга и мила, Црква наша, свему нас учи само ако имамо уши да чујемо и очи да видимо ту пресвету тајну. Како Свети оци говоре: „Шта је друго Црква, него Христос продужен кроз векове?“ Сви смо данас овде дошли да се сусрећемо на првом месту са Богом живим, Господом нашим Исусом Христом, са Оцем Његовим и Светим Духом. А зашто? Да се сусретнемо са Богом да бисмо свој живот ускладили према Њему док не дођемо пред Њега, а сви ћемо изаћи. Крећемо се ка Христу и морамо пазити мало на земљи, поготово како старимо. Да се спремамо сваки дан, ваља нам изаћи пред Бога – пред вечну правду, вечног судију, а у исто време Бога љубави, који је кадар да све прашта уколико то тражимо од Њега и уколико Га молимо као дете кад погреши док смо још на земљи. Ако дете дигне своје рукице и загрли оца или мајку, неће отац казнити дете своје. Ако се дете другачије понаша, живи свој живот, кад порасте малтретира оца и мајку, онда они некад зажале што су га родили. Ако ко учини безакоње и у безакоњу остане, камо среће да се тај човек није родио на овом свету, јер је изгубио живот вечни живећи како не треба. Сад се купује Царство Божје. Овде на земљи. Сада, не сутра! Сутра ће за многе бити касно. Многе ће очи бити затворене ноћас. Многи ће умрети ноћас. Многи ће бити сутра већ у земљи да њихова тела постану земља. Зато је важно покајање сада. Поготово ми старији, спремајмо се за живот вечни! За грехе се покајмо док није касно јер у паклу, како кажу оци Цркве, нема епитрахиља. Епитрахиљ је део свештеничке одежде коју свештеник стави на себе и исповеда народ. На земљи је епитрахиљ, на небу је суд. То је, браћо, вечна истина. Зато ми долазимо у овај свети храм, да погледамо икону Христову и видимо како Он изгледа. Да видимо да ли смо ми налик на Њега. Да слушамо јеванђеље које је написао. То је Његово писмо нама дато. Да ли га читамо на земљи? Или смо, као нељуди и некрштени одбацили Нови Завет? Одбацили Свето Писмо и не читамо га, а то је Бог написао мени и теби. Да га читамо и чујемо шта нам је Господ рекао. Да, чувши га, извршавамо Његове наредбе како бисмо и на земљи већ били у Царству небеском.
Чули смо о животу Свете Марине и дошли смо да јој се помолимо у овом светом храму да нам она помогне и да се угледамо на њу. Не заборавимо да је Света великомученица Марина била иста као ти и ја, истог састава. Имала је чудесан ум као и ти што имаш. Наше тело и наш ум су чудесна тајна. Колико је километара капилара у људском телу… Како је то Бог створио… Човека, да буде сличан Њему, да подржавамо Њега. Сваки човек је икона Христова и тајна. У једном прсту, кажу лекари, садржане су безбројне тајне које се могу студирати цео живот и да се не одгонетну. То је човек, браћо и сестре! Сам Христос, Божји син, је постао човек. Каква част људима! Он је ту природу човечанску вазнео на небо и посадио је с десне стране Оца. С десне стране седи Богочовек Исус Христос. Таква је природа наша. Зато нас Црква учи још и то да чувамо своје тело. Да пазимо на њега да буде здраво. Да не чинимо пороке. Да не узимамо оно што не ваља: дрогу, алкохол… Све што руши тело људско не смемо узимати. Зашто? Зато што је тело наше светиња, храм Духа Светога. Свети апостол Павле каже: Ко поквари тело своје, греши… Дакле, дужни смо да своје тело чувамо и негујемо да у њему борави само Дух Свети, никако нечистоте. Ако дозволимо греху да уђе у нас, брзо се покајмо! Црква је та која спира грехе. Све имамо, све нам је Господ дао. Дао нам је Свету Цркву као највећи дар. Само ако човек хоће да буде човек. Како је говорио Патријарх Павле: „Будимо људи“. То је најважније јер, ако смо људи, онда ћемо све лако и са пријатељима и са непријатељима. Патријарх Павле је такође говорио: „Мајка је мајка. И мајка хрватска, и мајка шиптарска, и мајка исламска… Подједнако плаче за својим дететом.“ Зато је говорио да се треба молити за мир у свету. Молио се за непријатеље наше. Није осуђивао ни зликовце који су нам свашта чинили, већ молио Господа да их просветли да се дозову памети и да знају да зло добра донети не може. Ето, браћо и сестре, морамо чувати тело своје и да се кајемо кад грехе чинимо, јер и твоје и моје тело мора да васкрсне у последњи дан. Као што је тело Христово васкрсло. Мора да васкрсне из пепела и праха земаљскога. Да се подигну сви мртви, јер исповедамо „чекам васкрсење мртвих и живот будућег века“. То је темељ вере наше. Када се буде гушила земља од страха када се Господ појави на истоку да укине зло и васкрсне све који су веровали у Њега и вечни живот, благо ономе ко буде био са десне стране, како је Господ рекао! Бог је љубав, Бог није страх. Бог је доброта, Бог је милост. Прашта и позива нас на покајање. Није судија који убија, него Бог Који жали кад се греши и излива љубав бескрајну. Кад дође други пут и кад буде судио, биће праведни судија. Тако је речено и то морамо да знамо. Наша тела ће васкрснути, преобразити се у секунди силом Васкрсења Христовог. Христос је пролазио кроз затворена врата. Апостоли Га нису чули, већ само видели унутра. То је духовно тело. Замислите сада да сте у Светој Русији… Ваш ум је тамо одмах… Зато, браћо и сестре, морамо наша тела чинити светима да би када дође Господ васкрсли ушли у вечни живот за који се овде на земљи боримо. Мало је ушију које то чују. Нажалост, овај свет тутњи, галами бескрајно. Не зна шта ради, убија се сваког дана, ратује се, трује се природа. Изгледа да ће бити сушна година. Сунце нас пече, киша ако не падне, кажемо: „Божја воља“. Није Божја воља, нити казна. Бог не кажњава. Бог је љубав бескрајна. У последњи дан ће судити по правди Својој. То није казна, већ оно што смо заслужуили. То је допуштење Његово. Јер, ти си, човече, упропастио природу. Бацио си уранијум по земљи. Погледајте какве све имају животиње, које су врло непријатне према човеку. Погледајте шта расте сада што никада код нас није било! Све су браћа хришћани, они силници света, побацали и потровали наш народ. Како научници кажу, ни за милијарду – две година не може осиромашени уранијум да се избаци, а то су „браћа“ бацила на наш Васкрс. Ето, докле је човек дошао! Онда се природа збунила и не може да рађа здрав плод. Она рађа болесно и ми постајемо такви са њом. За све је човек крив, не Бог. Читајте Свето писмо у коме се каже: „беше све веома добро…“ Слава ти, мили Боже! Човек упропашћује, природа не прашта. Она удара. Погледајте у целом свету како је! Ја ово говорим Божјем народу – вама, за које сам одговоран пред Богом. Да се трудимо сви заједно да будемо добри људи, да никога не мрзимо, ништа не убијамо на овој земљи, него да се свему радујемо. Свети оци Синаити су миловали и најкрволочније животиње. Оне осећају Божјег човека као што је био Нил Јордански, Серафим Саровски… Они су причали са животињама, миловали их. Долазиле су крволочне животиње код људи, змије улазиле су на Свету Гору. Један монах је њима тепао и говорио: „Тебе је Бога створио. Зашто, не знам, али хоћу да те нахраним јер си ти мени мила.“ Е сад, замислите да човек мрзи човека! Какав је то ужас! Зато, браћо и сестре, љубимо све! И непријатеље и пријатеље. Трудимо се да не мрзимо и молимо се за непријатеље. Ако грешимо, покајмо се! Господ се радује када дођемо грешни и покајани. Сетимо се блудног сина из Светог јеванђеља , кога је отац загрлио… Радујте се што сте овде, што долазите у свети храм, слушате реч Божју, што живите овај живот за живот вечни! Срећна слава оцу Владимиру Терзићу, његовим парохијанима, свештеницима…
Иштимо најпре Царство небеско, а остало ће нам се додати!
Линк ка вести: Епископ Милутин на слави цркве у Бањи Врујци: „Света Литургија – тајна над тајнама“