Епископ Исихије на дан храмовне славе служио у Храму Светог Нектарија Егинског

Свако је ближњи и свако нам је прилика да у њему видимо лице Божје

Свети Нектарије је свој живот на љубави према ближњем засновао. Живео је стално у рају, без обзира на околности, беседио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије у част великог молитвеника кога као небеског заштитника прославља најмлађи храм у Ваљеву. У служењу Свете Литургије на дан храмовне славе, Епископу Исихију саслуживали су свештенослижитељи из Ваљева, уз појање певнице и молитвено присуство бројних верника из разних крајева Србије и региона

„Ко је мој ближњи?“, питање законика забележено у данашњем јеванђељском одломку (Лк 10, 25-37) јесте оно које Господу и ми постављамо. Одговор, иако га ми у Цркви назиремо, није општеважећи за човечанство, већ се у највећој мери тиче нас хришћана, поучио је Епископ Исихије о старозаветној недоумици при поимању ближњег, која претходи чуду Оваплоћења Сина Божјег, Који у Себи сједињује божанску и људску природу. Одговарајући на питање законика о наслеђивању вечног живота, Господ Христос наводи две највеће заповести- о љубави према Богу и ближњем, које треба творити беспоштедно целим бићем. 

  • Ко држи закон, улази у живот вечни. Дакле, закон је Бог дао нама да развијемо људску природу коју смо добили и да, живећи по Богом јављеним речима закона, узрастамо и сазремо у боголику личност. То је у Старом завету било нешто што води у живот вечни и то Господ потврђује, јер Господ Исус Христос је тај Који је дао закон Мојсеју, припремајући тиме род људски за испуњење закона- појаснио је ваљевски архипастир проповеди и прорицања којима је наговештен долазак Оваплоћеног Бога. 

Параболом о милостивом Самарјанину који чини добро човеку ког су напали разбојници, Господ Христос даје одговор на наредно питање законика о томе ко је нама ближњи. Наиме, упутио је Владика Исихије, Самарјанин је припадник народа који су Јудејци сматрали јеретицима и расколницима, будући да се услед неких друштвених околности удаљио од Богом откривене вере, те су их одбацивали и презирали. Али, истакао је проповедник, Господ показује кроз Самарјанина да је ближњи свако кога је створио Бог, било које да је вере, расе, друштвеног статуса, уверења…

  • Свако је ближњи и свако нам је прилика да у њему видимо лице Божје и према њему изразимо праву љубав- љубав ка ближњем, коју је Господ издвојио као највећу заповест. Значи, љубав према свакоме, али не према општим категоријама, већ према свакој личности која се нађе у нашој близини, која је физички пред нама и са којом можемо да општимо- расветлио је Владика Исихије смисао добро познате Спаситељеве параболе о човеку који чини милост, те позива на узајамно давање и примање милости све људе у свим временима.
  • Мој ближњи је исто што и ја. Зато, није важно да ли је ближњи онај који мени чини милост или онај коме ја чиним милост. Што смо више у закону и благодати Божјој, то више друге осећамо као себе. И то је та блискост. Потпуна блискост јесте код светитеља као што је Свети Нектарије, коме је данас празник, и многи други светитељи које нам је Црква открила и које није открила. Дакле, потпуни ближњи су му (Светом Нектарију) били и они који су му били благонаклони, али и они који су му се противили и који су га чак прогонили. Он их је све осећао као самог себе и волео их је на тај начин. То је одлика светитеља и одлика која је задана свима нама- да љубимо ближњег као самог себе- примером великог Божјег угодника са острва Егина, Владика Исихије је поучио о пуноћи љубави према ближњем којој нас Господ учи, а која парадоксом о љубљењу непријатеља премашује људске оквире расуђивања.
  • Он (Свети Нектарије) је свој живот на љубави према ближњем засновао. Живео је стално у рају, без обзира на околности… Некада је живео у јако тешким условима, и од саме Цркве непризнаван, привремено, наравно… Он је увек тежио блаженству, уз љубав према Богу и према ближњем- славословио је ваљевски архипастир, уз молитву Господу да молитвама  Светог Нектарија живимо у међусобној љубави и прослављамо Бога Који је „диван у Својим светима“.

Након литијског опхода, Владика Исихије је преломио славски колач. Честитајући празник својој духовној деци, он је подсетио на догађаје од пре дванаест година, када је отпочела градња Храма Светог Нектарија, која је сабрала мноштво верног народа, предвођеног блаженопочившим Владиком Милутином, који је својим рукама полагао камен и трудио се око уређења храма. То је било, казао је Владика Исихије, једно сабрање које је људе утврђивало у љубави хришћанској.

  • Сам Владика Милутин је оличење такве љубави и угодник Божји. По промислу је управо овде у близини Саборног храма Васкрсења Христовог подигнут Храм Светог Нектарија… Велика радост нам је што смо овде на овај дан. Радост је што је са нама и Свети Нектарије. Колико се трудимо да упознамо његов живот и да му се од срца молимо, толико ћемо бити ближи њему. Сви ми бирамо светитеље који ће нас заступати пред Богом и успостављамо лични однос са њима, однос синовског поверења. Знамо да наше молитве нису тако силне, али када се сложе са молитвом светитеља који су са нама у срцу, онда се молитве умножавају-  закључио је Владика Исихије, благосиљајући свештенство и верни народ који се из разних крајева сабрао да у граду на обалама Колубаре прослав празник Светог Нектарија Егинског- храмовну славу прве светиње подигнуте у његову част на просторима Српске Православне Цркве.

По завршетку Литургије, верници су приступили целивању моштију Светог Нектарија и помазивању освећеним уљем.

Ј. Ј.