Владичанска Литургија у част славе богомољачког братства при храму у Рабровици

Наше је само оно што смо другима дали!

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Храму Преноса моштију Светог Оца Николаја у Рабровици на празник Преподобне Мати Параскеве, славе Православне народне хришћанске заједнице при овом храму. Приликом богослужења, Владика Милутин постхумно је доделио Архипастирску грамату Живораду Кустурићу за „на делу исказану љубав према СПЦ, Епархији ваљевској и посебно Храму Светог Оца Николаја у Рабровици“. Грамату је примио његов син Светислав Кустурић. У име Црквене општине, парох рабровички јереј Величко Илић иконама Свете Петке даривао је домаћине славе Небојшу и Милована Глишића. Међу бројним учесницима славске свечаности биле су и монахиње манастира Дуљево из Митрополије црногорско – приморске.

Према предању, назив „дугује“ Цару Душану Силном, јер управо у овим живописним крајолицима засеока села Дивци велики српски владар храбрио („’рабрио“) је своју војску да се одупре непријатељу у борби за свој народ, веру и отаџбину. Кроз историју, храброст је у њој дубоке корене пуштала, а с њом духовност увек ишла под руку. Устаници Хаџи Рувим и кнез Алекса Ненадовић подигли су овде манастир, на чијим је темељима 1857. године саграђен Храм Преноса моштију Светог Оца Николаја. Храм, данас споменик културе и живи сведок Божје љубави, која нас и данас у њему сабира. У порти храма почива знаменити духовник ваљевског краја протојереј – ставрофор Ђорђе Колџић, десна рука Светог Владике Николаја и близак пријатељ Оца Јустина, ревнитељ за Господа Христа у времену безбожја. Њиховим путем данас ходе чланови рабровичке Православне народне хришћанске заједнице, а са њима и сви благочестиви хришћани овог краја. Празник Преподобне Мати Параскеве за њих је посебан дан, јер управо ову велику светитељку прослављају као своју заштитницу.

Преподобну Мати Параскеву неки српски домови прослављају као крсну славу, а број оних који је поштују је веома велики. Била је српског порекла. Одрасла је у близини Цариграда, са братом Јевтимијем (потоњи Епископ мадитски), крај богатих и побожних родитеља. Оставши млада без њих, раздала је имање сиромашнима и, будући васпитана хришћански, предала се монашком подвигу у Јорданској пустињи и угрејала је својим молитвама, служећи Христу Господу до краја земаљског живота. Била је „највећа пештерница православног света“, речи су Светог Оца Јустина на које је у проповеди подсетио Владика Милутин.

  • Данашња слављеница, као млада девојка, чула је Христове речи „Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе…“ Одрећи се себе, свога „ја“, то је данас најтеже. Некоме кажете да није добар, да не пева лепо, да није добар возач и слично, он ће да се наљути. То смо ми, држимо до себе… Она је заборавила своје „ја“ и уписала име другог у срце своје, име Христа Господа и живела је најсветијим животом. Још као мала све што је имала давала је сиротињи и тад је осећала огромну радост. Јер, све што имамо није наше, а све што другом дамо, то је наше – део је проповеди ваљевског архијереја у Храму Светог Оца Николаја у Рабровици.

Све на овом свету што мислимо да имамо, све је Божје. Кад би Он одлучио да нестане ваздуха, све би за кратко време нестало. Дакле, све је Божје и Он нам је уступио да бисмо могли живети и другоме чинити добро, истакао је Епископ Милутин.

Преподобна мати Параскева подвизавала се у близини места на коме је то чинио Свети Јован Крститељ, највећи међу рођенима од жене. Само Бог зна њене подвиге. Пред крај живота, вратила се у свој родни Епиват и тело предала земљи, које је Господ сачувао. Данас имамо свугде, па и у нашем крају, њене свете мошти пуне благодати и силе Божје, рекао је Владика Милутин.

Господ је слао бројне мудраце кроз историју. Да засветле својим знањем и својом науком много тога објасне. Али, само Господ Христос је дошао да спасе свет. Данас је важно поставити питање да ли деци данас говоримо о Богу као што су родитељи Мати Параскеви говорили. Да ли их учимо да постоји Бог? Да ли их учимо о нечему што је вечно? Мали број, да. Али, многи децу не науче ни да се прекрсте. А то је важно, јер светитељи нас уче да је јако важно да знамо да се крсним знаком правилно осенимо. Најлепше је бити хришћанин, нагласио је Епископ Милутин.

  • Хришћанин је онај који је стално у цркви. Овде се не проповеда мржња и не прави се оружје, не уништава свет и не малтретирају животиње. Свака животињица хоће да живи и воли живот. Томе нас учи Црква. У школи деца уче науку. То је добро и потребно. Али, само у Цркви ће чути шта је то Бог и како је то блистајућа љубав… Зато, децу учите шта је Бог, ко је био Свети Сава, каква је то наука Христова и слично. Веронаука је у школама да дете буде боголико и да носи светосавски лик. Да научи да поштује своје родитеље и све људе – рекао је Владика Милутин.

Зато, закључује он, долазимо сваке недеље у храм и учимо томе децу своју, јер она су будућност Србије!

По завршетку Литургије, Епископ Милутин благосиљао је славски колач и осветио жито и вино. У парохијском дому чланови богомољачког братства приредили су трпезу љубави за бројне госте. У име Црквене општине рабровичке, свештеник Величко Илић заблагодарио је Богу на сунчаном дану и свим добрима које на нас излива, Епископу Милутину што је дошао да својим служењем умножи радост свечара, својим парохијанима и свима који су дошли у Рабровицу да прославе Свету Петку, заштитницу богомољачког братства при овом храму. Ово, као и сва друга братства, мисионари на темељима које је поставио Свети Владика Николај. Броји тридесетак чланова на којима је велика одговорност. Јер, указао је Владика Милутин, без Владике Николаја много тога данас не би постојало. Он и Отац Јустин су стубови наше вере и јако је важно да се трудимо да будемо увек бољи, имајући увек на уму то шта би нам они рекли да нас данас виде.

Ј. Ј.