Вера у васкрсење је кључни елемент хришћанске вере
У завршници Велике четрдесетнице, пред почетак Страсне седмице, у којој се сећамо страдања и Васкрсења Господа Христа, др Предраг Драгутиновић, професор Православног богословског факултета у Београду, одржао је предавање о теми “Вера у Васкрсење Христово- једино ново под сунцем” у Ваљевској гимназији. Организатор предавања била је Црквена општина при Саборном храму Васкрсења Христовог са благословом Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија
Појаснивши да је наслов предавања делом преузео из Старог завета, Књиге проповедника (Глава 1), која говори о томе да нема ничег новог под сунцем, а с друге стране из расуђивања богомудрог Аве Јустина да је “једино ново под сунцем Васкрсење Господа Христа”, др Предраг Драгутиновић је указао да се заиста у свету све врти у круг, те да не можемо рећи да је нешто ново. Из перспективе 21. века, могло би се рећи да има доста тога новог у историји човечанства, у односу на оно што се догађало у прошлости: напредак науке, технике, медицине… Много тога некад неизлечиво и из домена паранормалних феномена данас је постало стварност. Стога, навео је предавач, много тога јесте ново и човек је извршио напредак на сваком пољу живота, будући да се многе болести лече једном таблетом, велике раздаљине прелазе за неколико сати и сл. Дакле, човек јесте донео много тога новог у односу на прошлост. Међутим, истакао је др Драгутиновић, и данас имамо феномен умирања, смрти и непрестане рециклаже живота у природи као константу човековог размишљања, у прилог чему говоре записи бројних филозофа о смрти као природној. У новије доба, такође, постоји много начина борбе против смрти и старења. Али, чињеница је да је човек смртно биће, те можемо закључити да је проповедник у праву и да је “овај свет воденица смрти”, како се у својим промишљањима земаљске коначности надовезује Ава Јустин. У том смислу, подсетио је предавач на окосницу излагања, Христово васкрсење јесте једино ново под сунцем за све оне који верују у то, као и да је оно дар човеку да кроз веру учествује у њему, што се чини на евхаристијским сабрањима сваке недеље, а посебно на празник Христовог васкрсења.
– Када читамо Нови завет, историју ране Цркве, када су наши праоци и прамајке прихватили васкрсење као једну чињеницу и кроз њу мере и одређују сопствени живот, видимо да постоји период пре догађаја васкрсења и после. Наиме, јеванђеља нам описују долазак Христа као човека Који је по много чему необичан, има снажну реч у проповеди, Који чини чуда, контроверзна личност међу Својим савременицима. Једна група ученика се одлучује да Га прати, другима је чудан и оспоравају Га. Али, Он кроз чудеса и јаку проповед привлачи пажњу и почињу неки да помишљају да би Он могао бити Месија обећан народу у старозаветним списима- приближио је др Предраг Драгутиновић однос који су саврменици имали према Господу Христу током Његовог живота на земљи.
Господ Христос је Својим ученицима најављивао Своје страдање у Јерусалиму. То, напоменуо је предавач, за једног Месију није било очекивано, јер на основу старозаветних пророчанстава Јудејци су очекивали ратника који ће их ослободити римског ропства, пророка или првосвештеника. Али, Господ Христос пружа сасвим другачију слику- исцељује, поучава о љубави према ближњима, чак и непријатељима, налази се у друштву социјално “спорних” људи за Јудејце. Његово страдање у Јерусалиму за многе Му следбенике означиће крај, они ће се уплашити и разбежати.
– Исус из Назарета је био један велики човек, велики проповедник и морални учитељ, чак је имао способности да чини чуда. Али, све то се завршава смрћу на крсту, када бива понижен до краја. И код ученика, и код свих који су од Њега више очекивали, све се завршило у разочарању. Његове речи и чуда би пали у заборав и не би имали значај који ће добити када се исти Тај страдали на крсту на чудесан начин објавио живим. О томе сведоче јеванђељске приче, апостол Павле који каже да се Господ, после Своје смрти, јавио ученицима и пет стотина људи- објаснио је предавач славни догађај Васкрсења Господњег, који је променио стварност ондашњих Јудејаца и поставио камен међаш историје човечанства.
– Одједном имамо нарушавање поретка и превазилажење свих месијанских очекивања, која су забележена у Старом завету. Много тога је Месија, обећан у старозаветнм текстовима, требало да донесе, али не и да победи смрт, јер смрт је судбина целог човечанства. Присуство Васкрслог Христа је отворило очи ученицима да наново прочитају Стари завет и у пророчким текстовима нађу да Месија треба да страда. Сва Божја обећања су се испунила у ономе што се догађа и тада се рађа хришћанска вера. Значи, вером у Васкрсење Христово почиње хришћанство, почиње Црква- поучио је др Драгутиновић о темељу вере, у којој је обећана и сопственим васкрсењем посведочена слобода од смрти, у којој ће се кроз векове открити и крстити милиони људи.
– Васкрсење Христово је победило смрт и поражен је последњи непријатељ човечанства. Све је то нешто што ми прихватамо вером, што Црква живи већ две хиљаде година. Васкрсење не може бити посматрано као историјска чињеница зато што оно нема аналогију- свака битка, владар или сеоба има аналогију по којој ми схватамо ствари из прошлости. Васкрсење нема аналогију и оно се прихвата вером. Верујемо апостолима да је њихово сведочанство истинито и молимо се Самом Богу да нам помогне да одржимо веру. Васкрсење Христово представља нешто радикално ново под сунцем- једна је од поука проф. др Предрага Драгутиновића о истини вере чије је прихватање највећи изазов за човека управо зато што никада ништа слично није забележено ни пре, ни после Васкрсења Господа Христа.
Учешће у телу и крви Господа Христа на Светој Евхаристији опит је Васкрсења Христовог и нашег, које ће доћи Његовим другим доласком, јер је Његово васкрсење залог нашем, о чему је поучавао Свети апостол Павле у својим проповедима.
– Вера у васкрсење је кључни елемент хришћанске вере. Сви они који нас напуштају и одлазе из овог живота, не одлазе у ништавило и не прекидају заувек контакт са нама. Обнављањем живота у Царству небеском које долази, а сада га одржавајући кроз Свете тајне Цркве, имати тај однос у будућности. То је велика тајна васкрсења, тајна Цркве у којој живимо и крећемо се- поучио је др Драгутиновић о тајни на коју су призвани сви људи да вером у њој заједничаре.
У наставку трибине, проф. др Предраг Драгутиновић је одговарао на питања посетилаца, који су желели да продубе знања о најважнијој истини хришћанске вере.
Ј. Ј.
