Савремен човек је завистан од узбуђења
Угледни српски клинички психолог др Влајко Пановић током дводневног боравка у Ваљеву, на позив духовника Казнено- поправног завода протонамесника Дејана Трипковића, одржао је предавање штићеницима установе. У разговору са њима, др Пановић је расветлио разне теме попут зависности, које дотичу и обремењују живот младих људи данас
Када се нађемо са пријатељима ради играња фудбала, кошарке или било које игре која захтева организацију и интеракцију, имамо доживљај радости. Насупрот томе, у видео играма има само узбуђења, које се може подвести под задовољством. Радост се може постићи само у односу са другим, и то динамички организованом односу, кроз активност, рекао је др Влајко Пановић, појашњавајући разлику између традиционалних игара на отвореном и последњих деценијама популарних видео- игара које, будући базиране на екрану и џојстику, дају обмањујући осећај моћи конзументу и чинећи га зависним од тог садржаја.
Дефинишући однос човека и лица се екрана, др Пановић је указао да у реалном животу човек реагује у складу са осећајем који му се јави у датој ситуацији- стварају се механизми да се боримо, победимо, бранимо или побегнемо. Осим тога, постоји ефекат умртвљења- трошења ресурса, које води у стање апатије, а то је карактеристично за велики број видео- игара.
- Ти си принуђен да пратиш екран, цело видно поље, не знаш одакле ће да се јави „непријатељ“… На тај начин ми трошимо огромне количине менталне енергије. После неког времена имамо осећај сувих очију, умора, жеђи, нервозе и нестрпљења, потребу да узимамо неке стимулансе, кафу, енергетска пића и сл. После тог узбуђења, адреналин је потрошен и следује пад. Један од симптома је агресивност, безвољност и мрзовоља, а постоји и потреба да се уради још нешто што би довело до узбуђења. Тако је савремени човек данас завистан од узбуђења- навео је истакнути српски научник и терапеут.
Супротно од узбуђења је смирење, мир у души за који се молимо и који нам је потребан да реално опажамо свет, околину и догађаје.
Један од извора узбуђења јесу и тзв. „шортси“ на платформи ТикТок, садржаји кратке форме, који подижу нашу радозналост, узбуђују, понекад насмеју, али те сцене се брзо смењују и наш мозак не стигне да се укључи и перцепира да ли је то лепо, корисно, бескорисно итд. Све што током дана гледате и слушате, таложи се у нашем уму и остаје. Један од ефеката засићености јесте доживљај празнине, упозорио је др Пановић на штетне последице једног од најприсутнијих савремених феномена, који постаје део живота нових генерација већ у раном детињству. Сваки човек долазећи на свет, носи огромне потенцијале и, нагласио је предавач, сврха живљења јесте да из себе извучемо оно најбоље јер, ако се бавимо правом страном живота, свако може бити научник, спортиста…
Уз препоруку штићеницима да прочитају дела „1984“ Џорџа Орвела и „Врли нови свет“ Олдоса Хаксилија, др Влајко Пановић је казао да ће се највећи степен контроле над људима догодити онда када им буду развили потребу да се стално забављају, чему смо сведоци данас при погледу на људе који „не испуштају телефон“.
Виртуелна убијања („пуцачине“) у игрицама уче децу агресивном понашању и она ту агресивност примењују у кући, на улици и у школи. Насупрот томе, стоји смирење и човек који га има може мирно да спава, да развија однос са другима. Алкохол, промискуитет, екстремни спортови су бежања од стварности, указао је др Влајко Пановић у разговору са штићеницима КПЗ Ваљево, који су изразили велико интересовање за овај сусрет и пажљиво слушали савете угледног стручњака.
Ј. Ј.
