Владичанска Литургија, уметнички програм, хуманитарна акција и грамате за истакнуте појединце
– Благодарни смо Светом Пантелејмону, посреднику који нас штити и представља чврсту карику са ове горе, која је окићена крстом пре тридесет година на данашњи дан, када је служена прва служба овде на ледини и када је дошао благослов наше Цркве да се сагради ова светиња, казао је у славословљу заштитнику дивчибарске светиње протојереј-ставрофор Стојадин Павловић на Светој Архијерејској Литургији, којом је началствовао Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслуживање више свештенослужитеља и молитвено учешће парохијана и бројних верника из разних крајева Србије-
Храм Светог Пантелејмона прва је богомоља подигнута у једном планинском одмаралишту 2001. године, чиме је испуњена жеља Светог Владике Николаја, који је далеке 1940., као Епископ жички, заједно са Митрополитом скопским Јосифом походио обронке Маљена у потрази за местом на коме ће нићи дом Божји. У дану посвећеном овом великом ранохришћанском видару и мученику за веру Христову, који је делићем моштију и присутан у њој, ове године, када се обележава јубилеј вредан пажње- три деценије од прве службе Божје на месту на ком ће светиња бити саграђена, више је разлога за благодарје и потребе да се молимо, јер се данашња времена не разликују много од апостолских времена, беседио је прота Стојадин Павловић, први дивчибарски парох, трудом и служењем уграђен у Храм Светог Пантелејмона. Погрешна учења налик оним из времена ране Цркве постоје и данас широм света и верне сабијају у порте и храмове, што опомиње да морамо гледати на јединство српско и православно, на оно што нас може сачувати и са Христом оставити, речи су упозорења проте Стојадина Павловића данашњим хришћанима, који се попут оних од пре два миленијума суочавају са презиром овог света.
– Неопходно је да будемо са Христом на путу Светог Саве, који је трасиран и који нема у свом кружном току и тракама ограничења и нејединства. Не можемо размишљати о јединству и спасењу на други начин. Сви модели јединства, који се повремено у неким мандатима могу понудити и под оквире неких удружења прошли и овог времена имају пролазни карактер. Само је јединство са Христом, јединство у Цркви Христовој, Цркви Светог Саве, у Цркви апостола ваљевског краја- Светог Владике Николаја и Преподобног Оца Јустина- истакао је прота Стојадин Павловић, подсетивши на значај ћириличног писма у чувању јединства и идентитета нашег народа. Такође, указао је проповедник, не може се бити у јединству са онима који кажу да су покајање и исповест непотребни, као ни са онима који се не причешћују.
– Добро је да сте сабрани овде из васцелог српства и разумете како је Христос једном руком из пакла повео Адама и Еву и да нам увек пружа ту руку. Шта је ваша обавеза, вас привилеговане категорије српског народа и Српске Православне Цркве? Привилеговани сте, јер сте дошли данас овде и свака Литургија вам је заповест древна. Ваша обавеза је да ону руку, за коју вас Христос држи, пружите ономе коме је она преко потребна. Не губите време у неким беспућима, тамо где се корист за душу не добија! Има могућности и те како да се спасе српски род- закључио је прота Стојадин Павловић своје литургијско слово утемељено на поруци Господњој о љубави која треба да нас повезује у заједници на коју смо, као чеда Божја, призвани. Љубави, која се не сме заборавити у времену искушења и покушаја овосветских сила да нас од Господа Христа одвоје.
По Светој Литургији, начињен је литијски опход и преломљен славски колач. Честитајући славу дивчибарском пароху, јереју Стевану Сировљевићу, свечарима, парохијанима и свима које је прослава Светог Пантелејмона довела у ваљевску ваздушну бању, Владика Исихије је навео да храм краси планински врх и призива божанску благодат на овај крај и сабира све оне који следе Господу.
– Данас овај дивни храм, као и лепо време које имамо, указују на лепоту твари, лепоту природе, али исто тако наговештава пуноту лепоте небеског Јерусалима у коме ћемо се сви сабрати и живети, ако Бог да, довека у љубави и радости у Христу Господу- поручио је Владика Исихије, благодарећи свима који доприносе животу заједнице при храму на Дивчибарама.
Архипастирске грамате ове године уручене су Зорану Стајићу и Илији Никићу за помоћ у реконструкцији пода храма, док су за дугогодишњу помоћ даривани Оливера Баровић и Саша Стевић. Посебно признање- комплет сабраних дела Светог Владике Николаја припало је младој Дивчибарки Сари Чолић, ученици генерације Основне школе “Андра Савчић” Ваљево.
Прослава храмовне славе на Дивчибарама ове године употпуњена је акцијом добровољног давања крви у парохијском дому и музичко- сценским наступом драмских уметница Мине Лазаревић и Наташе Радовановић. У навечерје празника, угледни теолог и писац, протојереј др Оливер Суботић, одржао је предавање са темом “Изазови породичног живота у добу вештачке интелигенције”.
Овогодишњи домаћини славе били су Зоран, Љиљана, Јован, Јана и Мина Стајић.
Ј. Ј.
