За Петроград не треба авионска карта, ни воз…довољно је отворити житије Свете Ксеније и већ сте у овој дивној некадашњој престоници царске Русије. Још ако напољу пада снег, онда вас осећања одведу и спусте као пахуље на улице овог града.
Баш такав је био тај дан, снежан и завеја,н када смо на часу веронауке отворили житије ове необичне руске светитељке.
Прича нас је одвела три века уназад, када је улицама Петрограда ходала ова света жена по имену Ксенија. Носила је црвену пелерину и зелену сукњу. Дане је проводила на хладним улицама, гладна и завејана, живећи од милостиње пролазника који су је сматрали безумном. Трпећи ругања и подсмехе, непрестано се молила. Како се молила, тако је и волела. У очима света била је луда, а у очима Бога света. Светлела је њена љубав према мужу која ју је довела ту, а та се љубав изливала на сваког пролазника којем би давала савет, благослов, упозорење или опомену. Она која “ништа нема а све поседује” ходала је завејаним улицама као петроградска “девојчица са шибицама”. Испуњена Христовом светлошћу обасјавала је људе који су је из дана у дан све више волели.
Иако нисмо њени савременици, на часу веронауке, путујући кроз њен подвижнички живот, осећали смо се као да смо ту поред ње, у њеном простору, као да и нама пружа свету шаку своје руке милосрђа и доброте.
Инспирисани њеним животом ученици су пожелели да раде исто што и она, да поклањају, дају, деле и да уживају у радости даривања и поклањања више него у тражењу и очекивању од других. Јер човек воли ближњег по добру које му дарује.
Радионица везана за ову тему, била је једноставна, а састојала се у томе да ученици наредни час дођу тематски обучени као светитељка. Задатак је обављен по договору, па је цело одељење дошло обучено у црвено-зелену комбинацију : црвена блуза и зелене панталоне или обрнуто – зелене панталоне и црвена блуза. Тако костимирани, весело су певали песме о Св. Ксенији уз цртање њеног лика оставивши нам леп дечији иконопис.
Вероучитељ Маријана Додовић
