Епископ Исихије: Што дубље падамо у грех, то смо даље од Бога и теже је да се покајемо
Јеванђеље о блудном сину (Лк 15, 11- 32) припрема нас за улазак у Велики пост, који нас припрема за улазак у празник Васкрсења Христовог, поучио је у проповеди Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на Светој Литургији у Храму Васкрсења Христовог, којом је началствовао уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева и појање певнице и хорова “Емануил” и “Хаџи Рувим” са диригентом Милицом Степановић Баба- Милкић
Јеванђељска прича о блудном сину, након претходних недеља читаних прича о Закхеју и митару и фарисеју, говори о чежњи човека за Богом, о покајању и смирењу, којима се сами унижавамо и доживљавамо богопознање. Слушамо вапај блудног сина који, свестан своје недостојности након сагрешења, жели да се врати оцу макар као најамни радник. То је, указао је Епископ Исихије, и вапај свих нас, вапај људског рода од, палог и од благодати одвојеног, праоца Адама до краја векова.
– У нашем односу са Богом имамо три различита вида, који могу да буду помешани, али трудимо се да постигнемо најнижи, потом средњи, а онда, колико је могуће, и ниво раста Христова код светитеља. То су однос роба, однос најамника и однос сина. Човек о коме данас слушамо, а кроз њега и о човечанству, је син по рођењу, наследник, али тек треба да задобије синовство као што је и Адам створен од земље и одуховљен Духом Светим. Требало је да узраста у заједници са Господом у којој се нашао. Кроз Сина Божјег, био би усиновљен Богу Оцу и постао истински заједничар Свете Тројице- објаснио је Епископ Исихије датост и задатост човека као бића створеног по лику Божјем.
Подсетивши на прародитељски грех кушања плода са дрвета познања, Владика Исихије је повукао паралелу са сагрешењем млађег сина из данашњег јеванђеља, који је затражио свој део наследства, а које отац даје синовима када процени да је дошло време за то. Реч је, наиме, о послушању, са којим је Господ желео да Адам и Ева живе, да у смирењу и љубавној заједници са Богом заслуже плодове познања.
– Својом боголиком природом, слушајући заповести Божје, живећи у заједници (Цркви), ми уживамо у свим плодовима, чак и у онима који су нам наизглед забрањени. Син тражи од оца на силу своје наследство. Отац, у својој очинској љубави и жељи да га васпита, даје му, иако зна да му то неће бити на корист. Он напушта оца као што је Адам својим падом напустио Оца небеског. Одлази у туђу земљу, у којој нема благодати Божје, где се живи по закону јачег, закону жеља и палог света. На тај начин се потпуно удаљава од оца и своју природу злоупотребљава за грех и благодат и дарове, које је добио на неисправан начин, троши, не умножава их и остаје сам у туђој земљи у којој наступа глад- објаснио је проповедник страхоту животног избора блудног сина, којег ће глад у туђој земљи довести до тога да се покаје и сети оца. Тако се, истакао је Владика Исихије, и човек сећа Бога, Који га је створио, јединог као боголико биће са даром да Му се приближи.
– Потребно је да видимо да смо отпали од Бога и да и сами дођемо до дубина свог греха и жеље за покајањем. То никако не значи да треба да се препустимо искушењима и идемо до дубине у коју је пао блудни син, већ да увиђамо своју греховност, своју недостојност, овакви какви јесмо. Да покушамо да се покајемо, јер покајање лакше долази када је мањи грех. Што дубље падамо у грех, то смо даље од Бога и теже је да се покајемо- скренуо је пажњу ваљевски архипастир на један од темељних хришћанских постулата.
Благодат Божја осењује блудног сина, он се сећа оца и, упркос малодушности и озлојеђености, успева да крене оцу, да му се врати, задовољан да буде и најамник, имајући у виду своје сагрешење. Долази до оца, који га грли и даје му синовско достојанство, правећи весеље да прослави његов повратак. То је, рекао је Владика Исихије, призив на покајање, који нам Црква упућује, а које ћемо узгајати више него иначе у току Великог поста и које ће нас на једини исправан начин враћати Богу Оцу, ако претходно спознамо да смо отпали од Њега, на који начин смо и ми сами у “туђој земљи”, илити далеко од Бога.
– Нека би драги Бог призвао сваког од нас и дао снаге за покајање, зато што је оно врло озбиљна и захтевна делатност ума, тела и срца. Да нам да снаге да увидимо своја сагрешења и да не осуђујемо брата свог, него да сви заједно, сабравши се на Светим Литургијама и живећи по заповестима Божјим, да прославимо Бога Оца и Његовог Васкрслог Сина, Који нам живот и васкрсење дарује, и Духа Светога у Коме нам то дарује- поручио је Владика Исихије.
По завршетку Литургије, Епископ Исихије се обратио својим епархиотима, осврнувши се на актуелну ситуацију у земљи, односно борбу за правду која се одиграва на улицама.
– Ми увек треба да се боримо за правду, и то не само људску, већ и правду Божју, за коју нам не требају сведоци, коју чинимо само пред Господом, а то је правда коју чинимо својевољно и из љубави. То је жртва коју чинимо за своје ближње. Не зове се наш метод случајно “метод аскезе” или подвига, духовне борбе, зато што је много већа борба за правду Божју, за исправан живот. Наравно, треба да се повинујемо законима овосветским, тако нас и Господ учи. Наравно да је добро и да очекујемо од државе да спроводи законе, да их примењује на читав народ. Али, много је узвишеније да се боримо против страсти, самовоље и свих грехова, а та борба може да буде само у нама самима- рекао је Владика Исихије, позвавши народ да приступи Великом посту са великим усрђем, као блудни син који се враћа свом оцу и да све људе гледамо без осуђивања, већ као браћу и сестре. Тешко је борити се и страдати за правду Божју, али је најисправније и најплодоносније- једино што нам доноси мир Божји, закључио је Владика Исихије своје данашње слово у Саборном храму.
Ј. Ј.
