Протонамесник Дарко Ђурђевић: Празник Обрезања Господњег је потврда и печат Божића
Све што Господ чини у Његовом спаситељном домостроју, чини ради нас. Тако је и Својим телесним обрезањем, којег се Црква у данашњем дану сећа, испунио старозаветни пропис у осми дан по рођењу, беседио је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник други ваљевски, на литургијском сабрању у Покровском храму, које је предводио Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева и појање певнице и Црквеног хора “Хаџи Рувим” под управом Милице Степановић Баба- Милкић. Свечаност данашњег празника, којим отпочиње нова година по Јулијанском календару, умножена је унапређењем у чин протојереја оца Небојше Младеновића, сабрата најстаријег градског храма
Подсетивши на старозаветни обичај обрезања мушке деце у знак савеза између Бога и људи, протонамесник Дарко Ђурђевић је истакао да Господ Христос није дошао да укине закон и пророке, него да их испуни. Данас празнујемо догађај у коме Он испуњава тај закон, остављајући нам тиме нови закон, илити нови завет.
– Нови закон, чија је праслика било обрезање, код нас хришћана јесте Свето крштење. Ми данас крштењем постајемо чланови Новог завета и савеза, постајемо заједница са Самим Господом. У нашем народу, овај празник је називан и “Малим Божићем” и многи народни обичаји, везани за Божић, везани су и за данашњи празник. То сигурно није случајно, зато што је празник обрезања потврда и печат Божића, јер у Божићу ми исповедамо да је Господ Христос дошао у овај свет, да је рођен као беба, да је рођен у телу- објаснио је отац Дарко Ђурђевић славну праслику Спаситељевог испуњења закона, којег су се држали Његови сународници, те Његово завештање свима који ће бирати пут речи Му и науке.
Осврнувши се на веровања, својеврсне заблуде, кроз историју да је Рођење Господа Христа било привидно, односно да је Он нашу природу привидно узео, отац Дарко Ђурђевић је указао да би, уколико то прихватимо, и наше спасење било привидно. Али, истакао је архијерејски намесник други ваљевски, светоотачка је максима- оно што није прихваћено у Христу, то није ни спасено.
– Господ Христос узима целокупну нашу природу, наше тело, у свему је једнак са нама, осим у греху, и тиме показује да је дошао да искупи сав људски род. Како би ми данас рекли, и његову душу и тело. У томе јесте јачина и снага Христове проповеди, зато што Он проповеда и доноси спасење целокупном човеку- поручио је отац Дарко Ђурђевић, закључивши речима Светих Отаца да управо данас почиње то спасење, јер чином обрезања Господ Христос започиње Своје страдање, Своје искупитељно дело, које се крунише на крсту, када умире за нас, а потом у славном васкрсењу.
На крају богослужења, Епископ Исихије је честитао празник сабранима и пожелео срећну “Српску нову годину”, како се овај дан у народу назива, будући да Српска Православна Црква прати Јулијански календар. Важније од тога, навео је ваљевски архипастир, јесте празник Обрезања Господње, који показује дубоко смирење Спаситеља.
– Обрезање јесте знак да своје тело одвајамо од греха и тиме добијамо божанску благодат да се боримо против греха, који је у нама, и који долази споља, и против искушења. Праотац Авраам, ревнитељ вере, први се удостојио да од Господа Самог прими то као завет између Бога и човека. Од њега сви носимо тај завет, јер смо деца Авраама по вери. Али, Господ, Који је узео на Себе људску природу (осим греха) да би спасао све то, Он прима и обрезање телесно. Он испуњава то, иако у Себи нема ни трунку греха и тиме показује како се смирио до бесконачности. У потпуности постаје човек, што је јако важно, јер се у Њему сједињују људска и божанска природа и нама је кроз Њега отворен пут ка Богу Оцу и Светој Тројици- рекао је Владика Исихије, додавши да се у дане празника Господа Христа и Пресвете Богородице молитвено сабирамо и, заједнички у благодати Божјој, погружавамо у истине наше вере.
Закључујући обраћање својим епархиотима, Владика Исихије је позвао на припрему за прославу Богојављења, празника којим се завршава Божићни циклус и у коме Господ отпочиње мисију нашег спасења.
Ј. Ј.
