Поједини храмови Епархије ваљевске објавили су важна саопштења у којима се наводи да се парастоси не служе на Детињце, Материце и Оце (22. и 29. децембра, односно 5. јануара), већ суботом уочи ових празника. С обзиром да су многе породице деценијама практиковале да приносе молитве за упокојене у ове недељне дане, многе су збуниле ове „промене“. Јереј Јован Новитовић, сабрат Саборног Храма Васкрсења Христовог и секретар Канцеларије за веронауку Епархије ваљевске, каже за Радио „Источник“ да је Христос васкрсењем, које се догодило у недељу, уништио смрт, те да је све подређено прослављању овог „догађаја над догађајима“ и да у њему нема места за служење парастоса.
Старозаветна Господња заповест је да човек шест дана ради, а да седми дан посвети Богу. Тај седми дан је била субота и она се као таква задржала до догађаја над догађајима – Васкрсења Христовог, које се догодило у недељу. „Од тада недеља постаје Дан Господњи“, каже отац Јован, појашњавајући даље да је недеља за време владавине цара Константина била чак и државни дан, односно дан у којем не ради ништа, дан у којем је забрањено и играње позоришних представа, на пример. „То је дан интензивног поштовања Бога јер је свака недеља Васкрс у малом“, истиче наш саговорник и додаје да како је све подређено прослављању Васкрсења Христовог, не долази у обзир да се служе парастоси. Изузетак је, наравно, четрдесетодневни парастос, али се он служи као мали помен. „Мали помен се састоји од мање песама и молитава које се читају, а које су извучене из опела“, објашњава отац Јован, напомињући како је сваки дан у недељи посвећен анђелима, појединим светитељима, тако је и субота посвећена преминулима.
Свестан да ће многи верници поставити питање како су парастоси могли да се служе недељом у претходним годинама и деценијама, а сад „одједном“ не могу, свештеник подвлачи да су његове колеге знале да не треба молитве за упокојене да се приносе недељом, али како раније није била развијена толико литургијска свест код људи, како нису у толикој мери и броју присуствовали богослужењима и како се није Света Литургија служила сваки дан, тако је велика већина њих долазила у храмове Божје само о великим празницима, а међу којима Детињци, Материце и Оци заузимају посебно место, оци су снисходили својој пастви тако што су служили парастосе. „Како се све већи број људи окреће Цркви и како већина њих води активан литургијски живот, треба да поправљамо оно што не ваља“, поучава отац Јован.
Парастоси се, сем четрдесетодневног, не служе ни од Божића до Богојављења, о чему сведочи 169. правило Номоканона (Крмчије), опело се само на Божић не служи, крштења су изузета од ограничења, док венчања нису. Али, у изузетним и непредвиђеним околностима, уз благослов надлежног Епископа, света тајна брака може да се склопи у овом периоду, закључује свештеник Новитовић, са којим цео разговор можете чути на интернет страници Радија „Источник“ https://radioistocnik.info/vesti/zasto-se-parastosi-ne-sluze-nedeljom/ .
Марина Марић