„Ако ми не контролишемо наше мисли, бићемо контролисани од оног ко контролише наше мисли“, Клаус Кенет.
После десет година, Клаус Кенет, публициста, мисионар чију је тешку животну причу са срећним крајем чуло више од 200 000 људи широм света, одржао је предавање штићеницима Казнено-поправног завода за малолетнике у Ваљеву у уторак 27. фебруара. Сопственим примером им је посведочио да је промена могућа, али да она не бива без истинског покајања и разговора са Христом. Препоручио им је своју књигу „Кроз њиве глади до хлеба живота“ у којој је описан његов животни пут; од банди, разбојништава, злостастављања, преко лутања по свету, трагања за Богом кроз већину религија, до спознања истине путем православља и васкрслог Христа. Као и пре десет година, и овога пута, преводилац је био пуковник Зоран Стојиљковић, отац једанаесторо деце, а домаћин, поред запослених и штићеника, протонамесник Дејан Трипковић, духовник у КПЗ-у. Предавању је присуствовала и Наташа Стевановић, начелница за третман.
„Прошао сам све и свашта, дрога, алкохол… чинио разна нечасна и незаконита дела, али више од четири деценије сам православац, ожењен Српкињом“, укратко је окупљеним штићеницима описао свој живот Клаус Кенет (79 година), поручивши им да излаз постоји, да нема безнадежне ситуације и да је могуће кренути путем добра и врлине. „Излаз је у вашим главама“, каже Кенет, додајући да нама управљају страсти, само је питање колико су те страсти разорне и опасне, јер „иако знамо шта не треба да радимо, ми то ипак радимо“. Признаје да променити лоше навике није тако једноставно. То зна он који је са дванаест година био вођа банде, кога је католички свештеник злостављао седам година, који потиче из једне дисфункционалне породице, одрастајући без љубави, суочен са сталним одбацивањем људи из окружења. Био је свуда по свету; у Пакистану, Индији, Мексику, Јужној Америци, приклањао се скоро свим религијама, док није упознао православље. Више пута се нашао у граничним ситуацијама из којих се неким чудима избављао и управо кроз таква дешавања схватио је да Бог постоји, али га он не види, не чује, не зна како да му се обрати, да разговара са њим. Чуо је да су се неки људи молили за њега, па је пожелео да се и он моли, а није знао како. Борба са самим собом, рвање са страстима трајало је дуго, али Христос је био ту, чекао је и имао разумевања за њега. „Што се више приближавамо Богу, видимо да је проблем у нама“, истиче Кенет, додајући да је свако од нас у некој врсти затвора јер нисмо у стању да испунимо оно што нам прописују закон и религија. „Али, ако ми не контролишемо наше мисли, бићемо контролисани од оног ко контролише наше мисли“, каже предавач, чију су причу са пажњом слушали штићеници, којима је Кенет покушао да предочи да је православље једина целовита вера, а да је Света Литургија најлепше место на свету. „То знам ја јер сам пропутовао цео свет“, закључио је он.
Марина Марић