Владичанска Литургија у Недељу глувну у Храму Вазнесења Христовог у Мионици

Владика Исихије: Свако од нас има могућност да служи ближњем

Недеље глувне, коју је Црква посветила Светој Марији Египћанки, Његово Преосвештество Епископ ваљевски Г. Исихије је предводио литургијско сабрање у Храму Вазнесења Христовог у Мионици. Саслуживали су архијерејски намесник тамнавски протојереј Небојша Миливојевић, старешина мионичке светиње протојереј- ставрофор Живота Новитовић и више епархијских свештенослужитеља, уз појање певнице на челу са архијерејским намесником колубарским протојерејем- ставрофором Сашом Тимотићем

У недељу пред улазак у завршницу Свете Четрдесетнице Црква подсећа на личност и подвиг Преподобне Марије Египћанке, Божје угоднице из 4. века, чије је житије сведочанство несвакидашњег покајања, из ког је проистекло преумљење и скоро пола века (47 година) дуг аскетски подвиг. Говорећи о периоду у ком се збивао земаљски живот Преподобне Марије Египћанке, те монаштву које се управо у то време јавило, Владика Исихије указао је да свако од нас крстивши се, у извесном смислу, постаје монах или монахиња, јер се одриче од света и служења свету. Они који хоће више да се посвете Богу, одлазе од света и ступају у монашке заједнице и живе у труду, молитвама и уздржању. Међу њима постоје отшелници, они који се издвајају у самоћу у малим келијама и живе у још већем подвигу. Света Марија Египћанка се и од њих одвојила и, објаснио је ваљевски архијереј, живела у потпуној посвећености Господу, у суровим условима Пустиње, где преживљавање надилази људске снаге.

  • Света Марија Египћанка је огроман узор за све нас, јер она је била у младости велика грешница и потпуна супротност ономе што је касније постала. Била је посвећена страстима, блуду и раскалашном животу. Од најраније младости се уплела у ђаволске канџе и на тај начин живела. Из људске перспективе, она је била достојна сваке пропасти и за њу није било спасења. Онда је се дотакао Дух Божји о Крстовдану, када је, не знајући, кренула да се поклони светињама. Кад је дошла до храма у Јерусалиму, није могла да уђе. Онда је доживела покајање целим својим бићем и молила је Пресвету Богородицу да је удостоји. После поклоњења Часном Крсту, причестила се и завршила преко Јордана у пустињи. Тринаест година, колико је провела у блуду, требало јој је да се очисти од греха, да га избаци из срца и помисли- приближио је Владика Исихије најважније тренутке из житија велике ранохришћанске подвижнице.

Посматрано из људске перспективе, покајање Марије Египћанке је несхватљиво, будући да је покајање, чежња за Господом и утеха било све чему је она тежила и што је остварила, обасјана светлошћу благодати Божје, објаснио је Владика Исихије. Она нам показује да не постоји грех који не може да се окаје и који човек не може да превазиђе благодаћу Божјом.

  • Сваком од нас ко помисли да је превише грешан, заглављен и заглибљен у страстима и злим помислима, Црква показује да смо и ми кадри попут Свете Марије Египћанке да се покајемо, а онда благодат Божја надомешћује све што нам недостаје- истакао је Владика Исихије.

Говорећи о данашњем јеванђељу (Мк 10, 32-45), у коме се помиње молба апостола Јакова и Јована Господу Христу да их постави Себи са десне и леве стране, Владика Исихије је објаснио Спаситељеве поуке да служење Њему захтева од човека одрицање себе и примање страдања. То је слава Христова и њоме Он пројављује Своје царство, рекао је он.

  • Господ Христос нас учи да ко хоће да буде први, нека служи свима. Света Марија Египћанка је тако живела, иако је нико томе није научио. Молила се и била део Цркве, иако се повукла од света. Молила се за све нас и тиме служила много више, него било ко- ко би служио материјалним добрима. Свако од нас има могућност да служи ближњем, да помогне или нешто поклони, али најважније је да једни другима служимо добрим речима, мислима и молитвама- поручио је Владика Исихије, позвавши своју духовну децу да живе јеванђељским духом служења, пројављујући љубав према Господу и ближњима. 

На Светој Литургији је велики број верника приступио Светој тајни причешћа. Сабрање је заокружено трпезом љубави, коју је припремило братство мионичког храма.

Ј. Ј.