Пастирска слова у част Светом Сави
Грандиозна улога Светог Саве у животу ондашње српске државе и, још више, у опстанку српског народа током вишевековног сужањства Османском царству и петодеценијском трајању атеистичког друштва, те данас у времену уплива свакаквих идеологија са географски далеких и културолошки различитих простора, чини га највећим икад рођеним у српском роду. Празник који му је посвећен прилика је да се његов лик и дело прославе литургијским сабрањима и културно- уметничким програмима, као и пастирским поукама надахнутим животним избором најмлађег изданка славног Стефана Немање- да уместо краљевског носи архијерејски жезал и Србију у успону духовно и културно уздигне.
Савинданске прославе у Епархији ваљевској биле су истинске гозбе лепих речи у част родоначелника Српске Цркве и школе.
Славословље је отпочело 25. јануара 2023. године на великој сцени Центра за културу, када је беседу у част на традиционалној Светосавској академији произнео Преосвећени епископ новобрдски Г. Иларион, викар Патријарха српског Г. Порфирија.
Када се у Ваљеву говори о Светом Сави и његовој вери, схватамо да је то и вера Светог Владике Николаја и Преподобног Оца Јустина. Наравно, указао је Епископ Иларион, и вера савремених отаца, од којих је један и Патријарх Порфирије, по чијем благослову је и дошао у Ваљево да остави свој печат манифестацији у част Светог Саве.
Протонамесник Бранко Чолић у Лајковцу: Наше благостање зависи од тога да ли смо са Светим Савом
Нигде није забележено да се владарски син одриче свега. Не само да сам постаје монах већ и своје родитеље надахњује да то учине, а телесном оцу постаје духовни отац, указао је у светосавској беседи на Свечаној академији у Лајковцу протонамесник Бранко Чолић. Подсетивши на речи великог академика Владете Јеротића да сујета – гордост и завист код нас Срба увек иду руку под руку, да су то два брата која нам не дају даље, отац Бранко Чолић је подсетио да је Светом Сави припала и улога исцелитеља од ових усуда, и то исцелитеља сопствене браће над телом оца им Светог Симеона Немање. Наше благостање је увек зависило од тога да ли смо с њим (Светим Савом)или без њега. С њим смо моћни, без нега смо слаби. С њим приметни и увек изнад истока и запада, а без њега само безлични део светине која лута овим светом, истакао је, поред осталог, протонамесник Бранко Чолић.
- Њему се приписују речи да ће на нас исток увек гледати као на запад, а запад као на исток, а да ми треба да будемо изнад истока и запада. То ћемо заиста испунити, ако свету будемо непрестано Богојављење. Једно је сигурно: Свети Сава није, нити ће икада, одступити од нас. спреман је да нас спасе прво од нас самих, а онда од свих искушења какве год природе она била и од било каквих сила, макар и адских, долазила. Водиће нас путем који води у живот и ововремени и вечни, а ми тражећи небеско, имаћемо и земаљско царство. Само да његов дух, дух љубави, слоге и мира- Дух Христов буде у нама- закључио је отац Бранко Чолић.
Ништа на овоме свету не бива без разлога. Тако и ми у овим данима, када се славе велики празници Рођења и Крштења нашег Спаситеља и дан Светог Јована, славимио спомен на највећег Србина који је ходио Земљом. Рођен је као драгоцен дар од Бога, дат престарелим родитељима, изданак владарске лозе која ће постати светородна. Све је указивало на то да ће он бити нови владар, али Божија промисао је његов пут другачије одредила.
У историји спасења човека и света, Бог је увек бирао оне на које ће богато излити од Својих благодатних дарова. То су светитељи свих времена, који су били со земље и светлост свету, а принц Растко Немањић постао је толика ризница тих дарова да се ми њима и данас напајамо.
Он је глас Претечин који нас вековима враћа на пут покајања:
Срби јесу били крштени пре његовог времена, али тек од њега Православље постаје нераскидиви део нашег бића. Ко се одрекао православља временом је престао да буде Србин.
Духовни отац телесном оцу:
Нигде није забележено да се владарски син одриче свега, и не само да сам постаје монах, већ и своје родитеље надахњује да то исто учине, а телесном оцу постаје духовни отац.
Помиритељ завађене браће:
Наш велики академик Владета Јеротић једном приликом је рекао да сујета – гордост и завист код нас Срба увек иду руку под руку, два брата која нам не дају даље. И од овог усуда Свети Сава је морао да лечи браћу. Над телом оца браћа су опет постала браћа и мир се вратио.
Учитељ и просветитељ, лекар душа и тела, државотворац:
Оснивач школа и болница у српским манастирима, први Архиепископ, незаменљив дипломата и саветник, писац Законоправила које је вековима коришћено и у Цркви, и у држави као зборник закона и канона
Неисцрпо надахнуће народном генију:
Колико је само прича и легенди о Светом Сави како он учи народ да буде мудар и праведан, како да гради своје домове, васпитава децу… Колико је топонима везаних за њега, не само код нас већ и код оних који нас окружују…
Заштитиник породице, победоносни барјак у свим ратовима, а опет утеха и прибежиште у тешким временима:
Наше благостање је увек зависило од тога да ли смо с њим или без њега. С њим смо моћни, без нега смо слаби, с њим приметни и увек изнад истока и запада, а без њега само безлични део светине која лута овим светом.
Када су спалили његове свете мошти, понадали су се да је ту крај Светом Сави и да ће Срби коначно савити главу. Међутим, тело се може огњем спалити, али дух никада. Пре ће он да спали и надјача огањ.
Није ово никаква песничка слобода, већ само набрајање чињеница, јер са Светим Савом, чак и кад је царство пропало, границе су биле од Скопља до Сент Андреје, од Софије до Беча. Данас смо ту или нестали, или постали нешто друго, или имамо колективну амнезију, или се стидимо себе. У том периоду нисмо имали државу, али имали смо Савин дух, који није ништа друго, него Дух Бога живога, Који све и свја оживљава и држи у животу.
„Судбину српскога рода из века у век решио је један сусрет: сусрет Растка са Господом Христом“. Тим сусретом предодређена је судбина Светога Саве и судбина свих правих Срба у свима временима. Тај сусрет, посредно и непосредно, изазвао је све судбоносне сусрете у нашој историји“, рекао је преподобни Јустин Ћелијски ратне и страдалне 1942. године.
Неколико година раније српски интелектуалци, међу којима су предњачили Свети Владика Николај и Преподобни Отац Јустин, осећајући сву опасност од надолазећих Сцила и Харибда- материјализма, фашизма, нацизма, комунизма, унијаћења, агресивног либерализма, које су се надвијале над нашим народом, дефинисали су појам Светосавље.
Наиме, пре појаве Светог Саве хришћанство се дуго проповедало Србима и свакако да им је било познато, али само захваљујући пастирској ревности Светог Саве у просвећивању народа Јеванђељем Христовим, православље је прожело и духовно препородило народно биће. На тај начин је постављен темељ за стварање и неговање праве хришћанске културе у Срба, а најбољу дефиницију Светосавља дао је Преподобни Јустин Ћелијски рекавши да је Светосавље „Православље српског стила и искуства”. Другим речима, Светосавље је наш православни израз. Светосавље извире из саме личности Светог Саве који је, како сведоче житија, у први мах свој аскетски подвиг схватао као свој индивидуални духовни подвиг, али временом, боравећи у општежићу своје обитељи, све више се окретао другима, раду са другима и за друге: за своју монашку сабраћу, цркву у целини, државу и народ. Јеванђеље Христово је прожело у потпуности личност Светог Саве и без њега немогуће га је схватити. Због тога се не може говорити о Светом Сави као само о националисти, политичару, државнику или епископу. Он је био све то, а основа његовог бића био је Христос. Сходно томе, основа Светосавља је Христос и истинског Светосавља не може бити мимо Цркве. Свети Сава је био јака и духовно зрела личност, непоколебљиво свесна свог православног хришћанског идентитета, човек ширине и добре воље, човек љубави и дијалога. Из његових житија је познато да је водио дијалог не само са владарима и црквеним великодостојницима хришћанскога Запада, већ је, без обзира на велике духовне разлике, током својих поклоничких путовања на Исток, посећивао и муслиманске духовне и световне вође, увек у мисији добре воље. На двору египатског султана остало је о њему забележено да је пленио добротом и духовном лепотом свога лика више од свих претходних хришћанских посетилаца. Чак је забележено да је, док је боравио у Малој Азији, спасавао из ропства Турке, чији ће потомци свега век касније угњетавати и убијати његове потомке. Свети Сава, подразумева се и истинско Светосавље, никада није био фобичан јер је знао ко је, шта је, откуда је и куда иде. Он је био Христов Србин.
Њему се приписују речи да ће на нас исток увек гледати као на запад, а запад као на исток, а да ми треба да будемо изнад истока и запада. То ћемо заиста испунити ако свету будемо непрестано Богојављење.
Једно је сигурно, Свети Сава није, нити ће икада одступити од нас. Спреман је да нас спасе прво од нас самих, а онда од свих искушења какве год природе она била и од било каквих сила, макар и адских, долазила. Водиће нас путем који води у живот и ововремени и вечни, а ми тражећи небеско, имаћемо и земаљско царство. Само да његов дух, дух љубави, слоге и мира, Дух Христов буде у нама.
Светосавска академија у Убу у знаку уметности и милосрђа
У четвртак 26. јануара 2023. године одржана је Светосавска академија у свечаној сали Музичке школе ,,Петар Стојановић“ у Убу. Молитвом Оче наш и Химном Светом Сави почео је културно-уметнички програм ком су присуствовали протојереј Небојша Миливојевић, архијерејски намесник тамнавски, директор музичке школе Катарина Кадијевић, свештеници, професори, ученици, као и остали многобројни гости.
Протонамесник Зоран Марковић у својој беседи говорио је о животу и делима Светога Саве, над којима се можемо запитати како га ми поштујемо данас и да ли смо достојни његове велике љубави, труда и жртве коју је даровао нама и нашем српском роду, навео је протонамесник Марковић.
- Данас се питамо да ли је посрнула српска породица или боље речено светосавска породица за коју се и сам Свети Сава борио? Данашњи Срби заборављају како се са родитељима разговара и како се старији поштује и слуша, каква љубав треба да постоји међу ближњима. .. Да ли су српски очеви и српске мајке оно што су некада били наши стари родитељи? На ова питања остављам могућност сваком понаособ да пронађе одговор, а где друго него у животу, делу и раду првог српског архиепископа и просветитеља Светога Саве- истакао је беседник.
У завршници сабрања, протонамесник Зоран Марковић је подсетио на речи молитве, коју је написао Свети Сава своме оцу Светоме Симеону Мироточивом, која гласи ,,Заволите Бога као што Он заволи нас“. И то је порука и поука српском и свеправославном роду кроз све векове, закључио је отац Зоран Марковић.
Након његовог излагања, наступили су професори и ученици музичке школе. Академија је имала и хуманитарни карактер и прикупљен добровољни прилог биће уручен социјално најугроженијим породицама из Уба.
Марко Филиповић вероучитељ
Светосавска академија у Обреновцу
Након Свете Литургије и рецитала у јутарњим часовима, приношења славских приноса по свим предшколским и школским установама, круна прославе Светога Саве, првог Српског Aрхиепископа, била је Светосавска академија одржана у Дому културе у Обреновцу.
Светосавску академију отворио је велики црквени хор „Свети Јоаким и Ана“, под управом др Габријеле Вучај, химном „Ускликнимо с љубављу“, а након отпеване химне овогодишње слово о Светом Сави произнео је игуман манастира Лелић, О.Георгије.
-Празнујемо кроз векове, празноваће и нараштаји наши- племића, монаха, просветитеља, архиепископа, свеца, стуба културне и моралне свести код сваког Србина. Највећи Србин је он и најлепше српско дете, како је говорио велики Ава Јустин Поповић… Он је путовођа нашег пута, који нас води ка Христу и у живот вечни- поручио је игуман Георгије.
Светосавску академију улепшали су рециталима деца из ОШ „14.октобар“ из Барича, а драмски део „О знаменитим краљицама династије Немањић“ дочарала су деца са драмске секције из ОШ „Грабовац“ из Грабовца.
Затим је Дечији црквени хор „Ваведење Пресвете Богородице“, под управом Исидоре Лимић, отпевао композиције „Ко удара тако позно“- Војислава Илића и „Молитва Светом Сави“- ауторке Дубравке Угарковић, а Црквени хор „Свети Јоаким и Ана“, под управом др Габријеле Вучај, уз мелодије тропара Светом Сави и „Победне песме“ Светог Владике Николаја затворио овогодишњи програм.
Завршетак академије употпунио је сплет игара КУД „Јека“.
Овогодишњи домаћини Светосавске академије били су Црквена општина Обреновац при храму Силаска Светог Духа на апостоле, ГО Обреновац, ОШ „14.Октобар“- Барич, ОШ „Грабовац“ – Грабовац и Спортско-културни центар Обреновац.