Слова у част јубилеја Светог Владике Николаја у Општини Врачар
Београдска Општина Врачар, на челу са председником проф. др Миланом Недељковићем, била је домаћин праве гозбе лепе речи, предавања у част тројубилеја Светог Владике Николаја- 140 година од рођења, 65 од престављења Господу и 30 од преноса његових моштију из Либертивила у родни Лелић. Славословља Лелићком Златоусту, највећем Србину после Светог Саве, надомак заветног храма оцу Српске Цркве, принели су протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски, протонамесник Слободан Алексић, главни и одговорни уредник Радија Источник, и протојереј – ставрофор Љубисав Аџић, завичајци новопросијавшег српског светитеља
Светосавље, центар наше духовно обнове, је обновио и проширио Свети Владика Николај. Ми из Епархије ваљевске, који долазимо данас овде, свакодневно живимо са Светим Владиком Николајем, будући да се његове мошти налазе у манастиру Лелић, новом српском Острогу, рекао је у поздравној речи на трибини у част јубилеја лелићког Златоуста у Општини Врачар протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски. Сваки град и свако село данас живе од плодова дела Светог Владике Николаја, те је 2022. година јако лепа прилика да се, славећи његове јубилеје, подсетимо његовог значаја за наш народ.
Општина Врачар, као место са ког се шири пламен Светосавља, позвана је и призвана да прослави јубилеје Светог Владике Николаја и сви који раде у овој општини радују се да чују све лепоте које нам је подарио Свети Владика Николај, истакао је у добродошлици председник Општине Врачар проф. др Милан Недељковић, поделивши породично сећање на Владику Николаја, са којим се његов деда по коме носи име, угледни трговац и добротвор, сусретао у манастиру Жича.
Кроз житије Светог Владике Николаја присутне је провео протонамесник Дарко Ђурђевић, нагласивши посебно симболику Светог Саве, јер је Владика Николај завршио богословију у Београду, која носи име првог српског архиепископа, а током свог живота следио његов пут сведочећи Христа Господа.
Протонамесник Слободан Алексић, као син тадашњег лелићког пароха протојереја- ставрофора Драгана Алексића, био је сведок дочека моштију Светог Владике Николаја, а као ученик београдске богословије сведок његове канонизације. Данас је, навео је у свом обраћању протонамесник Алексић, сведок истине да и Врачар, и Београд и Србија неће заборавити Светог Владику Николаја. У Епархији ваљевској јубилеји Владике Николаја прослављени су низом манифестација, међу којима је и промоција књиге архимандрита Јована Радосављевића „Свети Владика Николај, шта савременици кажу“, приређена у навечерје Источног петка, славе Радија Источник, чији је уредник отац Слободан Алексић.
Приређивач књиге, отац Јован Радосављевић, савременик је и сатрудник Светог Владике Николаја од дечачких дана, када је као тринаестогодишњак отишао са њим у Жичу, те у њој и Студеници преживео свакакве страхоте од бугарских и немачких фашиста, навео је протонамесник Алексић о приређивачу књиге, а потом прочитао беседу Преподобног Оца Јустина Ћелијског, у којој је са обиљем љубави у Христу Господу и свесрдног поштовања ћелијски богомудрац описао Владику Николаја као „оног кроз ког је муцава српска душа проговорила“ и од ког „наше Православље нема посвећенијег молитвеника, који молитвом мисли и философира; говори о Христу зато што њиме живи“. Своје излагање, протонамесник Слободан Алексић закључио је позивом свим верујућим људима да се у част Светог Владике Николаја окупљају и у годинама које долазе, биле јубиларне или не.
Некадашњи парох лелићки и, како га је у најави назвао протонамесник Дарко Ђурђевић, „ваљевски златоусти“ протојереј – ставрофор Љубисав Аџић принео је сјајну беседу о славном завичајцу.
Свети Владика Николај је, заједно са Светим апостолом Павлом, могао рећи:“Не живим више ја, него Христос у мени“, истакао је отац Љуба Аџић, који је био благословен да буде парох породици Велимировић у Лелићу, а у манастиру Ћелије саслужује Оцу Јустину. Величина једног народа се мери његовим великанима, изузетним и великим људима. Они су понос свог народа у заједници осталих народа, узданица у данима страдања и спасење, ако су носиоци славе Божје, беседио је отац Љубисав Аџић.
У нашем народу издвајају се својом појавом, светачким животом и грандиозним делима двојица изузетних и великих- Свети Сава и Свети Владика Николај. Они су велики дар неба српском народу и Српској Цркви, истакао је прота Аџић.
– Вековима је наш народ живео од духовног капитала којег му је Свети Сава оставио у наслеђе. Међутим, почетком 20. века, када су се Српска Црква и народ нашли под тешким ударцима лажног хуманизма, атеизма, секуларизма, секташтва и ратних страдања, Свемогући Бог промислом Својим послао је у личности Владике Николаја генијалног духовног вођу, обновитеља светосавске мисли и достојног наследника трона Светог Саве. Имао је наш народ у својој историји много проповедника јеванђеља Христовог, али нико није тако лепо и тако дубоко и тако златоусто на српском језику протумачио Христову мисао као што је то учинио Свети Владика Николај и нико није тако ушао у најскривеније кутке огреховљених српских душа и загрејао их добрим дахом јеванђеља- део је изврсне беседе проте Љубе Аџића, која је одушевила окупљене Врачарце.
Владика Николај пронео је име свог родног Лелића широм света. Био је неуморни слуга Божји и слуга народа у сваком тренутку свог земаљског живота, величина у животу и у смрти. Величина и после смрти, не зато што је носио митру, већ зато што је сав био Христов и учитељ народа Божјег као Свети Сава, закључио је, поред осталог, прота Љубисав Аџић.
Наредног дана у част Владике Николаја у Општини Врачар беседиће протонамесници Бранко Чолић из Ваљева и Александар Вучај из Обреновца.
Завршен циклус предавања о Светом Владици Николају у Општини Врачар
Владика Николај је био највећи проповедник епохе
У част јубилеја и са жељом да се лик и дело Светог Владике Николаја приближе данашњим Врачарцима, ова београдска општина угостила је свештенство из Епархије ваљевске, завичаја духовног горостаса са повленских гребена. Као и првог дана посвећеног Светом Владици Николају, добродошлицу гостима је пожелео председник Општине Врачар академик др Милан Недељковић, најавивши да ће се слична сабрања и убудуће приређивати, јер прича о Владици Николају представља путоказ како треба ићи, владати се и радити.
У свом излагању протонамесник Александар Вучај приближио је портрет Светог Владике Николаја, којег у мемоарском спису „Портрети према живим моделима“ надахнутим речима 1958. године слика Милан Јовановић Стоимировић, истакнути културни радник, преводилац, писац и директор Државног архива у Београду током окупације од 1941. до 1944. године. У овом делу портрет Владике Николаја је најдужи спис и из њега се да уочити снажан лични однос писца, дубоко верујућег човека, рекао је протонамесник Александар Вучај.
- Он као беседник није био артист, нити глумац. Он је говорио спонтано, али ауторитативно, као да говори из облака…Он је грмео као оргуља на којој неки анђео импровизира тонове, не паштећи се да их увек усклади на слатко-мелодичан начин. У њему није било ни труни говорничке сујете…Он је просто говорио као Богом надахнути човек. Био је највећи хришћански писац, беседник и мислилац у целоме хришћанству 20. века. Цело православље, сав католицизам и све протестантске цркве 20. века нису имале ништа слично њему, ни по духу, ни по снази, и то ни издалека слично њему. Ми Срби смо, дакле, имали највећег хришћанског проповедника епохе- једна је од порука беседе оца Александра Вучаја, утемељене на делу угледног српског интелектуалца Милана Јовановића Стоимировића.
Кроз најупечатљивије тренутке из житија Светог Владике Николаја присутне је провео протонамесник Бранко Чолић, објаснивши историјски контекст у ком се збива његов долазак на свет, а потом и развија његова личност. Наиме, указао је отац Бранко Чолић, Западна Србија је у то време одиграла важну улогу у борби за слободу и обнову државе, док је Владици Николају у задатак стављен рад на духовној обнови српског народа. Чувена Видовданска беседа у катедрали Светог апостола Павла у Лондону 1916. године, којом је Владика Николај одушевио бројне острвске интелектуалце, придобила је Енглезе на страну Срба први пут у историји. Као мисионар, Лелићки Златоуст, будући изузетно образован, уживао је поштовање интелектуалних елита у више земаља света. Поставши Епископ охридски, доживљава трансформацију и почиње више да се обраћа обичним људима. На то га је, подсетио је отац Бранко Чолић, подстакао разговор у возу са једним сеоским домаћином и његова молба „да прича разумљивије“. Након „древног Лихнидоса“, архијерејска служба Владику Николаја води у Жичу, где преживљава страховита страдања у нападима фашиста Немачке и Бугарске и где му на духовно старање Црква поверава Богомољачки покрет.
- Његов долазак на чело Богомољачког покрета је од немерљивог значаја за Српску Цркву. Предводећи богомољце, Владика Николај је обновио и ојачао светосавски дух у народу, створивши тиме снажне бедеме за одбрану националног идентитета Срба у периоду комунизма. Питање је шта би било са нама данас да Владика Николај није преузео ту дужност и радио на њеном испуњавању тако посвећено како је радио- рекао је протонамесник Бранко Чолић.
Уочи 27. марта 1941. године, Владика Николај је одржао беседу у Краљеву у којој је нацистичког вођу Адолфа Хитлера назвао библијским антихристом. Потом следе његова тамничења и страдања у злогласном Дахауу, где је написао чувено дело „Српском народу кроз тамнички прозор“. Након Другог светског рата, одлази у Сједињене Америчке Државе и остварује професорску каријеру на академијама „Светог Тихона“ и „Светог Јована Владимира“. Део излагања протонамесник Бранко Чолић посветио је расуђивању Светог Владике Николаја о двојици великих мислилаца, који су оставили неизбрисиве трагове у у историји наше цивилизације- Фридриху Ничеу и Фјодору Достојевском.
- Један је био умоболник и наркоман (Ниче), а други епилептичар и коцкар (Достојевски). Један се ослањао на антихриста, други на Христа. Идеал једног био је надчовек, а другог свечовек. Владика Николај пророкује нови велики устанак робова. Улога Словена, о којој говори Достојевски, јесте да свету сведоче Христа и ни по чему другом нисмо посебни. Достојевски и Ниче заједно су један Раскољников (јунак романа „Злочин и казна“), као и свако од нас, јер се и у нама боре надчовек и свечовек. У будућности ће испред војске ићи дух надчовека и свечовека. На нама је да у одсудном тренутку станемо уз Достојевског- закључио је протонамесник Бранко Чолић.
Игуман манастира Лелић Георгије подсетио је да је Владика Николај два пута походио Врачар – 1991. године, када су његове мошти боравиле у Храму Светог Саве и 2003. године, када је уписан у календар светих СПЦ. На скупу се говорило и о будућем пројекту изградње музеја Светог Владике Николаја, а предавање је употпуњено уметничким програмом.
Ј. Ј.
