Епископ Исихије: Манастир Пустиња је наш подсетник и светионик
Обележавање јубилеја- 400. годишњице живописа манастира Пустиња отпочело је свечаним отварањем изложбе фотографија фресака ове древне светиње, духовног бисера Ваљевске епархије и православних простора уопште. Својим благословом изложбу је у галерији Народног музеја Ваљево отворио Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије, а међу уваженим гостима били су његов некадашњи сабрат из манастира Ковиљ Епископ зворничко- тузлански Г. Фотије, дипломата и универзитетски професор др Дарко Танасковић, градоначелник Ваљева Лазар Гојковић и многи други
Песмом „Богородице Дјево“ Дечји црквени хор „Емануил“, под управом Вање Урошевић, отворио је сабрање у част четири века трајања највреднијег и најочуванијег живописа у Северозападној Србији. Симболично, као подсећање на свету дужност да онима који долазе у наслеђе предајемо оно што смо створили и од предака наслеђено сачували. Прослава јединственог јубилеја прилика је да се принесе хвала свим молитвеницима Свете Горе, по узору на чије фреске су сликане оне у манастиру Пустиња, вредним фрескописцима, који су молитвом и даром оставили призоре из живота Господа Христа и светих Божјих људи, али и оним служитељима светосавских олтара који су били наши савременици. Међу њима су: угледни пустињски игуман Антоније Ђурђевић, први архијереј обновљене Ваљевске епархије блажене успомене Владика Милутин, истакнути православни теолог др Атанасије Јевтић, који је у монашки образ пострижен управо у овој светињи, баш као и пола века након њега Епископ аустралијско – новозеландски Г. Силуан, који Пустињи увек радо долази. Наравно, и високопреподобној игуманији мати Нини и њеним сестрама, које из дана у дан приносе молитве и авраамовски гостољубиво дочекују бројне боготражитеље са свих страна пристигле да се поклоне Светом Јовану Крилатом и свим прелепим пустињским фрескама.
У поздравној речи окупљенима који су дошли да умноже свечарску радост, Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије је истакао да је манастир Пустиња бесцени духовни бисер, обгрљен падинама Орловаче и Беле Стене, посебно вредан за монахе, јер пружа могућност тиховања далеко од галаме света. Стога, указао је он, велика је част свима нама данас да овај јубилеј прославимо и ову светињу на чување предамо потомцима.
- У години јубилеја живописа манастира Пустиња, као духовни отац свих у богомчуваној Епархији ваљевској, искрено се радујем и благодарим Господу на дару прослављања, молећи Пресвету Богородицу и све свете угоднике чија лица осмишљавају и улепшавају наш молитвени доживљај, да нас из године у годину својим молитвама сабирају на овом светом месту, да ово духовно и културно благо чувамо и унапређујемо и, налик благочестивим нам прецима, предамо долазећим генерацијама. Да подсећамо на корене и осветлимо пут и себи и од нас изниклима, имајући пред собом нашу Пустињу- подсетник и светионик- рекао је Владика Исихије.
Посебно благодарје овом приликом је упућено др Светлани Пејић, историчарки уметности из Београда, која је у сјајну монографију сабрала лепоте пустињских фресака. Из те монографије проистекла је књига, приређивача протојереја Ненада Марковића, коју је Епархија ваљевска издала у част јубилеја. Стручни осврт на уметничку вредност живописа, пружила је изврсним излагањем њена колегиница Наташа Кристић, наставник Ваљевске гимназије. Манастир Пустиња је наш најстарији и најлепши манастир. Преко 370 квадратних метара у њему је прекривено фрескама које имају само један задатак, а то је да нам потврде да је реч Божја писана у Светом писму-истинита, навела је Наташа Кристић.
- Црква није ништа друго, до одраз онога што волимо да зовемо „Небески Јерусалим“, приказ како треба живети овде да би се освојио живот за вечност. Фреске, које су настале у времену у коме је било јако важно бранити Србију, представљају посебну врсту раритета. Настале су непосредно након обнављања Пећке Патријаршије и тражиле су своје место у утемељењу српског националног бића. Манастир је након градње и осликавања више пута страдао. У тим временима дошло је до оштећења горњих партија фрескописа, које су делом заштићене у процесима Завода за заштиту споменика културе Србије. Нажалост, велики број фресака и данас захтева нашу велику бригу и љубав како би им се вратио сјај у ком су некад стајале- истакла је Наташа Кристић, изразивши наду да ће се вечерас у свим срцима пробудити жеља за очувањем овог ретког културног и духовног блага и враћања му старог сјаја.
Аутори фотографија фресака су: Милан Марковић, протојереј Ненад Марковић, Зоран Лукић и Срђан Вујовић. Изложба у галерији ваљевског музеја трајаће до 6. новембра 2022. године.
Ј. Ј.
