Живео је Светим Николајем и Јустином
Свештенство и верни народ молитвено су обележили годишњицу од престављења Господу Владике Милутина, првог пастира обновљене Епархије ваљевске. Заупокојеном Литургијом и поменом је началствовао игуман Георгије, старешина манастира Лелић, уз саслуживање свештенослужитеља из свих намесништава Епархије ваљевске. Међу сабранима на молитвеном скупу био је и доскорашњи директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, кога је за Владику Милутина везивало вишегодишње пријатељство.
Вера наша је вера у Васкрсење Господа Христа и васкрсење нас самих, јер Он је васкрсао да нам дарује живот вечни, победу над смрћу – једину истиниту победу на овом свету. Том победом и науком се водио наш Владика Милутин, који се као дете одлучио за монашки подвиг и постао ђак манастира Каона код мудрог старца Теофила, подсетио је у проповеди игуман Георгије на прве кораке црноризачког пута Владике Милутина. Пута, који је отпочео када му је било свега четрнаест година и који га је чинио нарочито угледним међу браћом архијерејима, будући да је припадао старој монашкој школи и да му је служење трајало више од пола века. Са братом и сабратом блажене успомене архимандритом Арсенијем, у Каони је организовао наставу веронауке, а потом и ванредну богословију, изградио и обновио древну светињу. Обављао је дужности архијерејског намесника и заменика, одакле га пут води најудаљенијем светосавском олтару, у Митрополију аустралијско – новозеландску. Након три године служења на Петом континенту, лета Господњег 2006. Владика Милутин враћа се у свој завичај, у трон обновљене Ваљевске епархије, поставши први духовни отац завичајаца Светог Владике Николаја и Оца Јустина, рекао је игуман Георгије.
- Он је живео Светим Николајем и Светим Јустином. Увек нам је у неким животним недоумицама говорио:“Шта мислиш шта би рекао Николај Свети или Ава велики Јустин?“ Сви знамо да нема храма у коме није служио. Обилазио је често црквене општине и манастире, бринуо о свима и трудио се да помогне сваком свештенику, игуману и игуманији. Никада није престао да мисли о српском народу у Аустралији, о коме је увек с љубављу говорио и изродио свог духовног сина Владику Силуана, који данас тамо служи, а стасао је овде крај Владике Николаја и Оца Јустина – део је дирљивог слова игумана Георгија у част Владике Милутина.
Његовим, а потом и одласком са овог света Митрополита Амфилохија, Патријарха Иринеја и Епископа Атанасија, остала је велика празнина међу нама. Али, истакао је игуман лелићки, верујемо да пред престолом Творца служе Свету Литургију и моле за нас да истрајемо на свом путу. Свештенство Епархије ваљевске, иако дубоко погођено тугом, истрајавало је и истрајава у служењу Богу и народу, молитвено и даље вођено руком доброг пастира.
Пастира иза ког су, налик небеском му патрону славном задужбинару Светом Краљу Милутину, остале бројне светиње којима се данас дичимо, рекао је отац Георгије.
- Знамо да си први положио живот у овом несрећном и неразумном времену за стадо своје. Прослављајући овај дан, верујемо да смрт није тачка, него запета у нашем живогту. Овде су његови земни остаци и његов гроб и ми и наша поколења ћемо долазити да затражимо помоћ и благослов од њега – закључио је игуман Георгије, узмоливши вечан спомен и Царство небеско блаженопочившем Владики Милутину.
Епископу, чији је долазак означио нову етапу у духовном животу верног народа у завичају новопросијавших светила Српске Цркве. Духовном оцу, чија је љубав оплемењивала, снажила и богатила сва срца која би додирнула. А додирнула би свако које је отворено за Господа Христа. Проповеднику и сведоку јеванђеља, чији је подвиг отпочео у времену безверја и прогона Цркве. Човеку, који је волео све људе света, указујући у мноштву проповеди да сви то треба да чинимо, али који је изнад свега имао љубав за свој многострадални српски народ и личним примером поучавао о његовим најдрагоценијим врлинама. Божјој души, која је лепоту Творца видела у сваком цвркуту птица, цвећу и свему створеном.
Вечан спомен, вољени Владико!
Ј. Ј.
