Беседа Владике Милутина на празник Преподобне Мати Параскеве 2009. године, храмовну славу цркве у Уровцима
Браћо и сестре, свима вама који сте се данас окупили овде, пречасном проти Петру Параклису и вама, његовим парохијанима, и гостима који су данас дошли овде, честитам славу овог светог храма, заштитницу храма и ваше парохије Преподобну Мајку Параскеву. То је једна од најдивнијих светитељки Цркве Божје и једна од најскромнијих пештерница и послушница речи Божје, која је живела у 11. веку. Из године у годину, века у век, слави се све више и све лепше, у народу поштована ова дивна светитељка. Не заборавите да је Света Петка нашег рода, по рођењу припада српском народу и зато је у њему веома поштована, као и у целом православном свету. Њени отац и мајка су били побожни људи. Веровали су у Бога и молили му се. Родили су двоје деце, Свету Петку и сина који је постао познати епископ Цркве Божје. Она је била веома богата девојка. Њени родитељи су били племићи, богати и побожни људи. Она је имала, како то овај свет види, светлу будућност. Могла је да постане ко зна шта све, имајући у виду и телесну лепоту коју је имала, родитељско богатство, високо знање… Све је говорило да ће постати славна жена и велико име у овоме свету. Али, она је размишљала као млада девојка шта ће јој дати овај свет, ако се уда и ко зна како јој у браку буде, ако деца коју роди попут многе данашње, чији родитељи не гледају у Христа Господа, буду „сејала смрт“… Свако дете које се роди, а није са Христом, јесте посејана смрт, чије се тело мора спустити у земљу. То је опомена свим родитељима данас да су дужни да своје дете наоружају оружјем Божјим, да му кажу да овај свет не воли Христа и прогони Га. Родитељи су дужни да својим животом покажу да су они прави хришћани. Господ Исус Христос је рекао:“Не бојте се овога света, јер ја победих свет!“
Није Христос ратовао, нити мрзео овај свет, већ нас је упозорио да је човек Адам, отргавши се од Бога, упропастио овај свет и он је од тада непријатељ наш, признали ми то или не. Он лежи у злу и то је Господ рекао. Овај свет се прилично покорио сатани и ратује против Христа, зато што у поднебесју влада сатана који на разне начине вара људе. Мудра девојка Параскева је знала да јој овај свет неће дати оно што је вечно, да ће је можда преварити. Зато је своју младост, снагу, лепоту и здравље поклонила Једном, изабрала је име и тај њен женик јесте Господ Христос. Она, девојка племићког рода, одлучује да по смрти родитеља крене из овога света и презре га. Да би служила Ономе Кога је изабрала, одлучује се на најтежи подвиг. Каже њен животописац да у 11. веку није било веће испоснице и пештернице од ње. Отишла је најпре у Цариград. Видевши да ту њој није најбоље место за спасење, одлучује се да пође у Јорданску пустињу. Без икакве заштите, уздајући се у свог женика Христа, кренула је. Изабрала је да буде у пустињи у којој је био „страшни“ Јован Крститељ, човек који никада није јео мрсну храну, изузев мајчиног млека. Све је то знала млада девојка Параскева и зато је отишла да у тој суровој пустињи проведе живот. Како је живела, само Бог зна, нама није познато. Али, када је требало да се врати из пустиње, Бог је послао некога ко је саопштио, а она бескрајно слушала све што је од Бога долазило. Бог је рекао преко свог анђела: „Иди и кажи већ остарелој Параскеви да иде иде у свој род и остави кости у својој отаџбини. Нека свет види шта је пустиња одгајила и шта пустиња може да уради од човека. Како од обичног човека направи анђела, када се одрекне овога света, суровог и ужасног!“ Или, боље рећи, шта човек учини од себе, Богом живећи. Она је одмах послушала анђела кога је видела очима својим. Прешла у своју земљу и још две године у њој живела. Затим тихо уснула у Господу. Нико није знао где је сахрањена. Бог је сакрио њен гроб. Зар то није сурово, браћо и сестре? Јесте за нас, размажене. Нас, који гледамо да кад неко умре да му подигнемо што већи споменик од мермера и да украсимо. То јесте лепо и за поштовање, али се живот украшава док је човек жив. То су красоте. Сам гроб по себи не значи много, али многи хришћани су жалили не знајући гроба њеног. Једног дана један морнар је умро на лађи и другари су га избацили на земљу. Нису га сахранили, отпутовали су, јурећи да што више зараде, а не знајући шта их чека. Осетио се смрад од тог леша. Монах, који се подвизавао у близини места на ком је морнар избачен, осетио је ужасан смрад и замолио људе да сахране леш. Они су изашли и сахранили га у земљу. Ту ноћ се јавља девојка у царском оделу, сва у светлости, са ореолом око главе, и саопштава том монаху и једном човеку из села: „Ископајте леш из мог гроба, јер не могу поднети смрада људскога!“ То саопштење било је довољно и монаху и човеку сељаку. Отишли су и откопали леш. Затим су копали дубље и нашли читаво тело Свете Мајке Параскеве, које је мирисало мирисом неба. За њено тело су краљеви и велможе давали злата онилико колико је оно са ковчегом тешко. Толико је вредело њено тело, а колико је вредела њена душа бесмртна само Бог зна. Када је отишла у манастир у пустињу, сви су се смејали и говорили како је луда и не зна шта чини и зашто даје своју младост пустињи, што се не удаје, не живи раскошно и не рађа децу. А када је њено тело остарило сви су пожелели да га имају као највећу светињу. Тако Бог враћа онима који Му служе, а нас обичне пушта да пловимо овим светом, зато што верујемо више овом свету него речи Божјој. Да је Бог у правди и љубави, не у сили и не у свету који је начичкан бомбама као небо звездама. То је истина, браћо и сестре.
Када је царица Милица, мајка која је после погибије мужа јој кнеза Лазара, морала дати ћерку Оливеру у харем султана Бајазита, отишла да посети своју кћер у Цариграду, Бајазит јој је рекао: „Шта хоћеш, царице српска, да ти поклоним?“ Она је затражила мошти Свете Петке. Он се мало зачудио… Знала је царица Милица да су мошти Свете Петке вредније од злата. Зато их је тражила и добила. Мошти Свете Петке су биле у Београду, а касније су отишле у Румунију, у град Јаши, где се и данас налазе. Радујте се што је ова црква њој посвећена! Чули сте ко је она била. Журите на молитву у цркву. Дарујте својим даровима овај свети храм! Највећи дар је ваша душа, ваше тело, јер су наша тела намењена да замиришу мирисом светим, а не засмрде трулежом. То зависи од тога како живимо. Немојте трчати за овим светом! Превариће вас онда када се највише уздате у њега. Шта ћете онда? Христа је овај свет убио на Голготи. Највећег праведника… Шта остаје нама? Да се распињемо сваког дана са Њим. Да знамо каква наша тела треба да буду и чиме испуњена. Како да васпитавате децу? Према закону Божјем. Да знате да је земаљско замалена, а небеско увек и довека и да је боље изгубити главу, него своју огрешити душу. То је знала и творила Мајка Параскева. Ви сте данас сведоци тога, који стојите пред њеним светим ликом, упаљеним кандилом и колачем пред њом. Зато се отимајте ко ће славити догодине, да што пре узмете парче колача, да славите ону која је слична Господу. Чули сте њено житије. Колико смо сви ми од тога далеко… Онај који води народ, он ће у пакао ако народ није добар. Онај који води народ, мора ући у сваку кућу барем пет пута годишње. Свештениче, дужан си да уђеш у дом свога парохијанина и кад он жели и када не жели. Да му кажеш да треба да се причешћује, да се исповеда. Један велики светитељ, који сада сија поред Владике Николаја, је рекао: „Свештениче, научи народ да пости и да не пуши, јер због кршења поста и пушења сва зла долазе на овај свет.“ Зашто је пушење толико осуђено, не знам и нећу да знам. Али, ти говори народу! Ко те послуша, спасен је. Ко не, на себе узима тешко бреме да погине. Свештеник је крив за народ свој. Ако га нема у Цркви, где је? Да ли је позивао и говорио или је само трчао да свети водицу? Опасно је то, браћо и сестре. Питам и себе и вас: „Ко је крив за погибао Мартина Лутера, вође реформатора Римске Цркве?“ Крив је Папа Лав десети, а не Мартин Лутер који је посејао јереси по свету. Крив је зато што га је он „родио“ или, пак, други људи који су били на овоме свету, а нису живели како треба. Ко је крив за Толстоја што га је упропастио? Ко је крив за Лењина? Дарвин, јер он је посејао зло семе у његов ум. Тако и ви, браћо и сестре, немојте да будете криви пред Богом живим. Васпитавајте децу своју, учите их закону Божјем да би били свети, а и ви са њима. Похваљујем вашег оца Петра као једног од најбољих свештеника, који је несумњиво заслужио да понесе Орден Светог Владике Николаја. Честитам му на свему овоме, на вредном пастирствовању. Човеку, који је био благе и добре речи, који је све посећивао, сваком у сусрет излазио. Његов лик сведочи да је прави слуга Божји. Молимо се за његово здравље! Вама желим свако добро и честитам домаћину новом и домаћину старом. Поздрављам све, посебно брата у Христу директора Канцеларије за сарадњу са Црквама др Милету Радојевића. Свима желим свако добро и нека вас Света Петка чува својим светим молитвама на сваком кораку. Амин