Поклоничко путовање светињама Грчке

Поклоњење Светом Нектарију Егинском чудотворцу – пут познања сопствене душе

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина, педесет поклоника под духовним вођством ђакона Славка Обрадовића, посетили су од 6. до 10. фебруара 2020. године светиње Грчке: манастире Преподобног Давида и Светог Јована Руса на Евији, Свете Тројице у Камаризи, Пантократор у Атини, Светог Нектарија Егинског и Свете Екатарине на Егини, цркве Светог Димитрија и Григорија Паламе у Солуну, као и војничко гробље Зејтинлик. Различитог узраста, од деце у вртићу до времешних пензионера, другачијих побуда и мотива, јединствени су сви у утиску, да после поклоњења Светом Нектарију, ништа више неће бити исто…

Ко год је имао прилику да се поклони Светом Нектарију и да целива његове мошти, отишао је од свеца утешен, преображен, промењен. Кренули су му, и здрави, и болесни, и они који моле за своје оздрављење, и они који моле за здравље својих најмилијих, и они који очекују чудо, али и они који су радознали и знатижељни. Кренули су да виде и „парче раја на земљи, које дочарава Царство Божје, оно што је Господ припремио за нас“, како је одслуживши Молебан пред пут у Храму Покрова Пресвете Богородице поклоницима рекао протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник ваљевски први. Са тим мислима и молитвом на уснама поклоници су обилазили све светиње пре Егине, али и после, са једнаком посвећеношћу, дивљењем и љубављу. Током четири дана боравка у Грчкој, целивали су мошти више светитеља, бранилаца и стубова Православља. Иако већина није знала ко је Преподобни Давид који је подигао манастир у четинарским шумама Евије, сам улазак у светињу одавао је утисак великог поклоничког места где је дуго игуман био и старац Јаков Цаликис који заједно са старцима Пајсијем и Порфиријем чини Свето Тројство Грчке цркве 20. века. Многи нису чули ни за Светог Јована Руса иако се у Прову, у Епархији шабачкој, налази параклис посвећен њему. У питању је светитељ на чији се спомен – 9. јуна завршило НАТО бомбардовање тадашње СР Југославије. Претходно су два човека, који се не познају, сањали исти сан, светитеља у војничкој одежди који иде да помогне Србима јер се тамо гони православље. За разлику од евијских манастира Преподобног Давида и Светог Јована Руса, поклоницима су далеко познатији Камариза, Пантократор и Егина – највећа жеља и мотив њиховог путовања.

Водич на путу горепоменутим светињама је гђа Наталија Ковачевић, Ваљевка која годинама живи и ради у Атини и захваљујући којој је велики број Срба стигао до Светог Нектарија. Посебно је емотивна њена прича о старцу Нектарију Виталису, чија је она духовно чадо, а који је подигао манастир Светог Нектарија Егинског у Камаризи. Навршило се две године од његове земаљске кончине и молитвено учешће поклоника на Светој Литургији и парастосу је оснажило и окрепило све с обзиром да је у питању духовник, велики пријатељ српског народа, посебно Ваљеваца с обзиром да је у граду на Колубари направљен први Храм посвећен егинском чудотворцу у СПЦ. За Пантократор, следеће одредиште, старац Пајсије каже да је најсветије место на свету. У њему почива стоседамдесет девет монаха, мученика које су Турци на најсвирепије начине убијали. После обиласка светиње и поклоњења мученицима, послужење и умилна песма монахиња. Пристале су да отпоју две песме иако се недавно упокојила игуманија, мати Стилијани. Кажу, чине то због Светог Аве Јустина и због Митрополита црногорско-приморског Амфилохија који им је недавно био и кога много воле. После Пантократора, трајект, вожња до острва Егине и централног циља и одредишта поклоничког путовања – манастира Светог Нектарија Егинског. Целивање моштију Светог Нектарија, тренутак који је сваки поклоник чекао и за којим је чезнуо, достојан је вечности. Са тим тренутком неки поклоници пореде вечерњу службу, јутрење и Свету Литургију, затим заједничку агапе, али и саборно читање Акатиста светитељу са ђаконом Славком, ипођаконом и лекаром Небојшом Пакевићем и вероучитељем и туристичким водичем Александром Павићем, како у трпезарији, после вечере, тако и наредног дана над моштима Светог Нектарија. Узвишен је и улазак у келију светитеља. Велика је радост додирнути његов кревет, прибор за писање, фотографије његове породице. Велики благослов и срећа је било и поклоњење у манастиру Свете Катарине који је у непосредној близини егинске светиње. Она је велика заштитница и молитвеница, посебно неудатих. Поред њене чудотворне иконе, ту је и икона Свете Агапије која нарочито штити оболеле од рака дојке или било које друге болести груди. Посебан утисак оставља икона Светог Спиридона, пред којом молећи се, многи ухвате поглед светитељев, јер је то знак да ће молитва бити услишена.

Солунски Храмови Светог Димитрија и Григорија Паламе, веома другачији од наведених манастира, али једнако лепи и свети су. Сви поклоници су благодарни Господу на дару да сва четири дана у Грчкој буду уз велика светила и браниоце православља. Свето место је и српско војничко гробље Зејтинлик где Предраг Недељковић, који уз деку Ђорђа Михаиловића, последњих седам година дочекује поклонике, посвећено прича о голготи српског народа у Великом рату. Запањујуће је још једном чути да је 30% одраслог становништва страдало, да је процентуално Србија изгубила највећи број људи, а да су међу њима Јовановићи, Петровићи, Николићи и Марковићи највише страдали. После молитве и ракије за покој душа изгинулих, креће се пут Ваљева. Захваљујући возачима Милошу и Марку, вожња је протекла без икаквих проблема. Препричавају се најзанимљивије ситуације, анегдоте. Већини је тешко да речима искаже силу и моћ Божју коју су доживели на овом поклоничком путовању, кроз које их је са пуно љубави, стрпљења и бриге водио ђакон Славко Обрадовић, уз велику помоћ вероучитеља и туристичког водича Александра Павића.

Марина Марић