Православље је увек имало искушења
Етнички Швеђанин, монах Српске Православне Цркве, оснивач и старешина манастира Свете Тројице у Бредареду (Гетеборг, Шведска) , архимандрит Доротеј (Форшнер) увек је са радошћу и љубављу дочекан у Ваљевској епархији. И овде је „међу својима“, будући да га ране године монашке службе везују за манастир Лелић, а сам чин примања монашког пострига збио се у манастиру Каона, крај тадашњег игумана, данас Епископа ваљевског Г. Милутина, са чијим благословом смо поразговарали са о. Доротејем о разним актуелностима у животу обитељи којом руководи, јубилејима СПЦ и Оца Јустина и његовој успешној пастирској служби у затворима. Као и приликом ранијих година, отац Доротеј интервју је завршио речима:“Да се чува Православље!“ Схватимо га озбиљно…
Питање: Од нашег последњег разговора протекло је годину и по дана. Има ли каквих новина у мисији манастира Свете Тројице? На чему тренутно радите Ви и Ваша братија, отац Габријел и отац Исак?
О. Доротеј: Није се много тога променило у последње две године. Правимо свеће, имамо разна послушања у виду рада у башти. Одштампали смо Часослов на шведском језику. Додали смо у њега и Царске часове за Божић, Богојављење и Васкрс, као и Пасхалне часове. Кад год имам слободног времена, радим на преводима. У припреми је Требник, али то је велики посао и још много тога треба да се заврши. Биће то Мали Требник, да имамо основне требе на шведском језику, а после ћемо радити и велики.
Питање: Ваше познавање страних језика је заиста јако ретко и изнова задивљујуће (о. Доротеј говори једанаест језика, нап. аут.). Са којих језика преводите?
О. Доротеј: Богослужбене књиге преводим са грчког и црквенословенског. Имам текстове и на српском, енглеском и немачком. Понекад је текст на грчком и црквенословенском јако тежак и није скроз разумљиво шта се подразумева и добро је имати преводе на другим језицима. Нажалост, дешава се да и они који су преводили нису баш разумели како неке реченице треба превести.
Питање: На којим језицима служите?
О. Доротеј: Служимо углавном на шведском и црквенословенском, а понекад и на грчком. Кад сам ја за певницом, певам на црквенословенском. Кад ја нисам ту, о. Исак и о. Габријел читају на грчком. Настојао сам да преведем основна богослужења на шведски. Минеј се састоји од дванаест књига, треба много времена да се то преведе. До сада сам урадио преводе Литургија, тропаре и кондаке за празнике, нешто вечерњег и јутрењег.
Питање: Како живи српска, православна заједница уопште, у близини манастира, долазе ли на богослужења?
О. Доротеј: Све је исто као и раније. Ту где је манастир има мало православаца, око хиљаду. Углавном су Срби, Швеђани, Руси… На око осам километара од манастира налазе се грчка и румунска црква, њихови верници углавном иду тамо, али понекад дођу и код нас. Недељом на Литургији код нас је од 30 до 50 верника, код Грка и Румуна мање, 20 до 30. Понекад имамо и до сто људи на Литургији – 10 одсто укупног броја становника, што није лоше. Мада, имајући у виду да је у иностранству Црква људима спој са отаџбином, могло би их бити више. Онај ко је верујући, да би издржао тај темпо живота, мора ићи на Литургију. Ко не иде, брзо се утопи. Нажалост, види се на примерима деце коју родитељи нису одгајаили у Цркви. Прва генерација зна српски, грчки или руски. Друга нешто слабије, а трећа генерација, ако нема везу са Црквом, губи и језик, идентитет и веру.
Питање: Ове године Епархија ваљевска обележева 40 година од престављења Господу и 125 година од рођења Преподобног Оца Јустина Ћелијског. Будући да сте и сами пре више од две деценије кренули монашким путем, шта за Вас значи Отац Јустин као проповедник, научник и све оно што његова личност представља православном свету?
О. Доротеј:Кад сам доашао у манастир Каона, ту је био архимандрит Теофило, који је дуго познавао Оца Јустина. Кад сам научио српски језик, отац Теофило дао ми је књигу „Монашки живот по Светим оцима“. То је књига написана у овом времену, веома потребна за монашки живот. Отац Јустин је монах нашег времена. Није он био само монах, био је и велики теолог, велики просветитељ, мученик, исповедник… све је био. Ту његову књигу сам прочитао уз Велики пост. Читао сам и преводио, да имамо поуке за нас у манастиру. Он је живео у овом времену и дао упутства за монашки живот у овом времену – како треба да живимо, како да се поставимо према поукама Светих отаца. Отац Јустин је много написао. Не може се попити цело море, али може се пити чаша по чаша и човек ће током живота попити много литара воде. Тако је и са учењем Оца Јустина. У сваком животном добу његово учење је корисно.
Питање: Ове године Српска Православна Црква обележиће 800 година од стицања аутокефалности. Јубилеј свакако вредан, тим пре што је у тих осам векова стало много страдања, од турског ропства до комунизма. Шта Ви, као клирик СПЦ и у исто време припадник шведског народа, становник Европске уније, препознајете као искушења српског народа и Цркве данашњице?
О. Доротеј: Ја сам у Србији два пута годишње. Не могу сад да осећам Србију као што сам осећао када сам овде живео. Уопштено, видљиво је да Православље има велика искушења. Од Христа до данас, Црква је имала времена гоњења, искушења… Било је и времена када је држава указивала част Цркви. Христос је Тај који води Цркву. Битно је спасење душе. Ако се дају привилегије, то није добро. За време гоњења, Цркви је тешко, али даје много мученика, који су добро за њу. Тако је било у српској историји и хришћанској историји уопште. У Србији сада, хвала Богу, постоји веронаука у школама. Дај Боже да то што дуже потраје! У Европи је све мање земаља у којима тога има и углавном је реч о учењу о свим религијама уопште. Овде се слуша став Цркве. Она има утицај на друштво, што је јако добро. За време комунизма Црква је гоњена, мада је народ чувао веру у својим домовима. Данас има слободе. Граде се нове цркве, људи иду на богослужења, исповедају се и причешћују. Догодила се обнова Православља у Србији. Код нас на западу је другачије. Нема противљења, али познато је да се православна вера и патријархално васпитање сматрају највећим непријатељима Европске уније. Можемо да делујемо, нико нас не дира, али постоји страшна пропаганда неморала. У школама, чак и у предшколским установама се уче такве гадости да родитељи имају проблем да нађу вртић за своју децу. А систем живота у Шведској је такав да се морају имати две плате. У супротном, не можете узети кредит за куповину куће или стана. То је префињен начин заробљавања људи и терања да прихвате тај систем. Ако отац и мајка морају да раде, деца су у вртићу од прве године и тамо их васпитавају на начин који није православан. Ми православни немамо могућности да отворимо свој вртић, због чега неки родитељи уписују децу у римокатоличке или протестантске вртиће. Да добију бар некакво хришћанско васпитање. Свакако је боље од оног у државним вртићима. У Србији још увек нема тих притисака.
Питање: Духовник сте затвора у Тидахолму и притворске јединице у Гетеборгу. За све ове године службе, како Вам се чини могућност покајања, преумљења и интеграција осуђеника у друштво по изласку на слободу?
О. Доротеј: Притвор у Шведској траје три, шест месеци па и до годину. Људи за то време не могу да разговарају ни са ким, осим са свештеником, представницима Црвеног крста и сличних институција. Живљење у изолацији чини да човек почне да размишља о свему, посебно о свом духовном животу. Доступне су разне књиге у притворској библиотеци. Ми дајемо Свето писмо и Молитвеник да читају. Многи људи који нису били верници или су понекад навраћали у цркве, узму да их читају. Онда се јаве многа питања и размишљања о животу, јер је човек сам са својим мислима. Многи доживе сусрет са хришћанским животом управо у притвору. У затвору је већ мало другачије. Тамо је 12 сати човек затворен у келији, а 12 у затвору (радионице, спортска сала, трпезарија). Сваки затвор има своју „званичну и незваничну јерархију“. Кад сам почињао пре 12 година, било је много наших људи по затворима. Сад, хвала Богу, скоро да их нема. Понекад ме питају:“Шта ти радиш са затвореницима, кад их више нема? Мора да успешно радиш, кад се сви други враћају, а твоји не.“ Ти други су углавном протестанти и римокатолици. У притвору у Гетеборгу има око 300 притвореника. Међу Србима које сам сретао по затворима су углавном припадници друге генерације. Она је некако „између“. Прва генерација је дошла да ради, заради и да се врати. Већина се никад није вратила. Они су васпитали своју децу тако и она се нису скроз интегрисала у друштво. Нису научила језик на пристојном, већ на нижем нивоу. Тек трећа генерација је достигла неке вредности- образовање, добар посао, стан у неким лепим деловима града и сл. Прва генерација није тако размишљала, већ становала где је најјефтиније да би сачувала што више пара да однесе у родни крај. Друга генерација је то делимично преузела од родитеља. Имали су проблема у школи, јер крај родитеља нису научили добро шведски језик. Нису могли због тога да заврше више школе, а тиме и добију неке пристојне послове. Зато би се често нашли у „зони између белог и црног“. Не сви, али многи јесу. Данас имају своју децу и променили су се. Схватили су да је боље да буду на социјалној помоћи, него да раде сумњиве послове због којих би могли доспети у затвор као што су радили у двадесетим годинама. Хвала Богу, не враћају се у затворе! Припадници треће генерације су углавном факултетски образовани, раде као професори, има их и у дипломатији…
Питање: Дакле, могуће је по одслужењу казне наћи посао, средити живот…
О. Доротеј: Јако је тешко, ако имате „рупе“ у CV- у. Послодавац, рецимо, пита:“Где си био од 1995. до 1998. године?“ Онај који каже:“У затвору“, завршио је. Једино је могуће добити посао ако се нађе неко од наших људи ко има предузеће па покаже разумевање. Послодавци бирају кога ће запослити и осуђеницима су шансе јако мале. Али, боље је и остати на социјалној помоћи и бавити се својом децом. Они који су били у водама криминала знају све о наркотицима и разним незаконитим радњама, због чега могу деци да предоче да се не хватају оног од чега су им очеви страдали. Иначе, у Шведској се смањује употреба наркотика и алкохола.
Питање: Опада ли тиме и стопа кривичних дела?
О. Доротеј: Највећи проценат кривичних дела у Шведској почине странци. Ради се о држављанима прибалтичких земаља – Естоније, Летоније и Литваније. Тамо је економска ситуација јако лоша, али они захваљујући пасошима могу да буду по месец – два у Шведској и повезани су са пљачкашким бандама. Такође, ту су и становници источноевропских земаља, углавном Пољске, склони махинацијама у грађевинским пословима. Имају фирме регистроване тамо па раде по нижим ценама од шведских, на црно итд.
Питање: Да подсетимо, Ви исповедате скоро све православне осуђенике захваљујући томе колико језика познајете…
О. Доротеј: Не знам румунски. Неки од њих долазе са територија које се граниче са Србијом па на српском разговарамо, а са некима причам на енглеском или немачком. Ако не знају ниједан језик, само дођем и дам им Свето писмо, молитвенике и часописе да читају. Са Србима, Бугарима, Русима, Белорусима и Украјинцима могу да причам. Могу и са Грцима, али они су јако ретки. За све ово време, можда сам двојицу имао. Грци су четврта генерација у Шведској. Већ су интегрисани и имају традицију учења. Доста лекара и професора тамо су Грци. Они нису дуго имали ратове, што ствара услове за добро школовање, а оно опет за бољи положај у друштву. Да би се платила кирија, обезбедила храна и све што је потребно за живот, човек мора имати приходе. А то је теже оствариво ако се нема школе. Данас у Шведској обичан хигијеничар мора имати бар средњу школу, чак и понеки курс. То је проблем без обзира на националност. Има Швеђана који имају велика имања (200 до 300 хектара)наслеђена од очева. Њима није неопходна средња школа да би се бавили пољопривредом. Определили су се да живе од тога, саде разне биљне културе, користе шуме… Наши људи обично отварају сервисе за поправку аутомобила и ресторане. Ако нема муштерија, брзо се иде у стечај, јер све обавезе морају на време да се плате. У пољопривреди је другачије. Једне године успе пшеница, друге јечам, а ако и не роди ништа могу да секу шуме. Шведски сељак никад неће доживети глад, јер увек има резерве.
Питање: За крај Вас увек замолим да нам упутите неку духовну поуку…
О. Доротеј: Као и увек- да се чува Православље!
Разговарала Јадранка Јанковић