Дочекати празник Преображења Господњег у маленој цркви на полуострву Атос, посвећеној управо дану у ком је на земљи засијала божанска природа Господа Христа, заиста је доживљај нимало лако речима исказив. Лета Господњег 2018. у храму подигнутом на 2033 метра надморске висине, храму у коме се само на Преображење врше богослужења, сабрало се око 300 поклоника. Понајвише Грка, одмах по броју за њима Срба, па Руса, Румуна и других православних народа. Међу њима тридесетак Ваљеваца, спонтано окупљених, са жељом да буду део молитвеног чина на популарно званом „крову Свете Горе“.
- Најпре смо посетили манастир Светог Павла, поклонили се моштима светитеља и даровима мудраца, затим Нови Скит, удаљен од манастира на око пола сата хода. Одатле смо кренули до манастира Свете Ане, где смо целивали њено стопало. Ујутру рано кренули смо пут Атоса. Око 500 метара испод врха, у капели Панагиа, послужење су нам припремили монаси Велике Лавре. Близу два и по сата трајало је наше успињање до врха. Чинили смо то, народски речено, и ногама и рукама, будући да је реч о великом и веома стрмом узвишењу. У 22 сата почело је бденије, које је уочи свитања (око 6 и 15) завршено Светом Литургијом и причешћем – прича о несвакидашњем духовном доживљају поклоник из Ваљева Видан Јокић, појац и добротвор многих светиња.
Такође, према његовим речима, посебну лепоту на овом светом месту има и излазак сунца, рађање новог дана, које су настојали сви да забележе фото – апаратима и нама овде бар записима донесу део дивног молитвеног амбијента. Пре укрцавања на бродове за повратак, братство Велике Лавре поново их је угостило и пожелело срећан пут.
Ј. Ј.
[supsystic-gallery id=’538′]