Важна улога верских медија у јавном информисању
Иако превасходно мисионарски оријентисана, електронска и штампана гласила верских заједница у Србији отворена су и за низ тема из разних области друштвеног живота (здравство, људска права, екологија, култура, уметност…), како би конзументима свог програма пружила информације корисне за живот у савременом добу. Такође, верске радио станице, а однедавно и прва телевизијска – ТВ Храм Београд испуњавају и забавну компоненту, емитујући музички програм прилагођен природи медија. Све то чини их важним чиниоцима у остваривању јавног интереса у информисању, закључак је стручног скупа о овој теми, који је одржан 30. октобра 2017. године у Богословији „Свети Јован Златоусти“ у Крагујевцу. Организатор скупа био је Радио „Златоусти“ , уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, а уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.
Јавност као феномен и пракса датира из времена старих Грка. Преузимају је Римљани, а тзв. „грађанска јавност“, илити критичка сфера и простор за јавну дискусију појављује се настанком трговачког капитализма (18. век), када настаје новинарство као професија. Савремено доба јесте доба потребе за разменом информација, а јавност се појављује као засебна сфера, навела је др Татјана Вулић, ванредни професор на Департману за комуникологију и новинарство филозофског факултета у Нишу. Подсетивши на члан 15. Закона о јавном информисању који поред осталог предвиђа истинито, непристрасно, правовремено и потпуно информисање свих грађана Србије на њиховим матерњим језицима, др Вулић је истакла да медији Српске Православне Цркве, као већинске заједнице у Србији, не заостају за цивилним у остваривању јавног интереса. Информишу о свему што се дешава у средини у којој раде, нарочито испуњавају образовну функцију, а не заостају за цивилним медијима и у забавном програму. Због тога, показују истраживања, многи конзументи са цивилних прелазе на праћење црквених радија. Осим Српске Цркве, ваља напоменути да је значај медија у последњих двадесетак година препознала и Исламска заједница. Римокатоличка Црква је то учинила знатно раније. Надовезујући се на излагање др Татјане Вулић, протојереј – ставрофор др Зоран Крстић, ректор крагујевачке богословије и професор социологије Хришћанства на Православном богословском факултету у Београду, рекао је да верски медији треба да буду отворени за све друштвене теме. Хришћанство је социјално делатна религија и решавање друштвених проблема је његов културни задатак. Домен едукације је најозбиљније питање за сваки верски медиј. Вера је лични чин, који подразумева друштвену димензију и Хришћанство би требало да има активну улогу у друштву, истиче др Крстић.
- Активност је својствена нашој вери и људе на то треба охрабривати. Господ Христос није тежио да себе и своје апостоле издвоји од људи. У социјалној концепцији хришћанска вера нас упућује ка општем заједничком добру. Управо усмеравање ка томе је задатак верских медија. Заједничка добра би могла бити мир, правно урђење, заштита животне средине, образовање, култура… Савремено друштво умногоме карактерише растући и неконтролисани индивидуализам, који понекад прелази у нарцисоидност, што онемогућава комуникацију и људе чини незаинтересованим за било шта ван себе и свог живота. То је проблем и државе и Цркве – сматра протојереј – ставрофор др Зоран Крстић, ректор Богословије „Свети Јован Златоусти“ у Крагујевцу.
Иако му је оснивач Епархија шумадијска СПЦ, Радио „Златоусти“ није само верски, већ медиј заједнице и онда се подразумева да настоји да одговори на потребе заједнице, рекла је уредник овог гласила Гордана Јоцић.
Црквени медији морају разгрнути „медијску шуму“ данашњице. Није ни у њима баш све добро, али је знатно боље него у другим медијима. Морамо се борити противе неслободе и бесмисла, да сведочимо лепоту, мишљења је Зорица Зец, новинар Информативне службе СПЦ.
Иако их је свега 5% становништва у Србији, римокатолици имају свој радио и то је велика Божја милост и разумевање државних власти, рекао је монсињор др Андрија Анишић, главни и одговорни уредник Радио Марије из Суботице. Концепт овог радија, који у Суботици на истој фреквенцији наизменично емитује програм са Радијом „Славословље“, а у Сомбору са Радијом „Благовесник“ (Епархија бачка), је базиран на ширењу јеванђељске поруке, унапређивању културног живота народа, заштити културне баштине, подстицању народа на хуманитарне акције и екуменском дијалогу, изложио је монсињор Анишић.
Да је на верским медијима, поред вере, и то да се баве разним социјалним темама, сагласни су и координатор медија Исламске заједнице Србије Муедиб Шахиновић и главни и одговорни уредник „Гласа Ислама“ Салахудин Фетић.
Часописи „Православље“, „Теолошки погледи“ и „Православни мисионар“ , гласила Светог Архијерејског Синода СПЦ у великој мери остварују оно што Закон о јавном информисању предвиђ. „Православље“ је још и у време СФРЈ промовисало вредности од јавног интереса. Те новине су јако значајне за наше људе у иностранству. У њима је увек било и до данас има текстова о разним савременим темама. Посебна пажња у њима посвећена је хуманитарном раду, истакао је оперативни уредник ових гласила Срећко Петровић.
Ко жели да слуша искључиво проповеди, довољно је што иде у цркву. Верски медији не могу да ћуте јер Црква ни у време највећих страдања није крила истину. Дакле, без страха, требало би да се дотакнемо сваке теме која се тиче живота савременог човека, сматра презвитер Бранислав Шијачић, главни и одговорни уредник Радија „Благовесник“ из Сомбора.
Интерес Цркве је спасење човека и ми на томе радимо упућујући духовне поуке нашим слушаоцима, виђење је протонамесника Слободана Алексића, директора Радија „Источник“ Епархије ваљевске.
У име Радија „Златоусти“, учеснике скупа поздравио је главни уредник протојереј Милић Марковић, а у име Министарства Културе и медија самостални саветник Драгица Благојевић. Поред поменутих излагача, у стручном скупу су учествовали: протојереј – ставрофор Марко Папић, главни и одговорни уредник радија „Милешева“ из Пријепоља; протојереј Стевица Илић, гл. и одг. уредник Радија „Тавор“ из Бачке Паланке; Боро Остојић, програмски уредник Радија „Славословље“ из Суботице; Валентина Карановић, новинар Радија „Беседа“ из Новог Сада; Јелена Јеж, новинар Радија „Слово љубве“ из Београда; Борис Милосављевић новинар Радија „Коперникус“ из Јагодине“; Јадранка Јанковић, новинар Радија „Источник“ из Ваљева и,као посматрач, Ранко Стојиловић из редакције другог програма Радија Београд.
Ј. Ј.
[supsystic-gallery id=’243′]