Ава Јустин је лав и орао српског народа
- Празник Благовести, дан рођења и престављења Господу Преподобног Оца Јустина Ћелијског, и ове године у манастир Ћелије сабрао је мноштво свештенства и верног народа. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство умировљени Епископ захумско – херцеговачки др Атанасије (Јевтић), уз саслуживање свештенослужитеља Архиепископије београдско – карловачке Митрополије црногорско – приморске, епархија Захумско – херцеговачке, Шабачке и Ваљевске, свештеника Чешке Православне Цркве, и молитвено учешће Епископа ваљевског Г. Милутина. По богослужењу пререзан је славски колач и приређена трпеза љубави.
Свој земаљски живот отпочео је на Благовести, као Благоје у благочестивој побожној породици у граду Врању, на југу Србије, завичају Светог Прохора Пчињског. Прешавши Албанску голготу са српским јунацима, учењачки путеви га воде у царску Русију, Енглеску, Француску и Грчку. Потом, даровити богослов Благоје постаје монах Јустин, професор богословије у Битољу, писац, уредник часописа „Хришћански живот“ и оснивач Српског философског друштва. По благослову ондашњег Епископа шабачко – ваљевског Симеона, долази у манастир Ћелије 1948. године. Управо ту, крај обале Градца, у близини села Лелић, завичаја равноапостолног светитеља Владике Николаја, богомудри црноризац Јустин отпочиње своју тридесет година дугу благовест, проповед и сведочење Христовог јеванђеља, која своју земаљску кончину исписује такође на Благовести.
Радовао се доласку у северне крајеве Србије, да буде близу Владике Николаја, који је управо у школи манастира Ћелије стекао основно образовање. Читав земаљски живот Оца Јустина био је благовест. Оставио нам је сведочанство и путоказ за наш хришћански живот, благовештењско је слово Епископа др Атанасија (Јевтића), једног од најистакнутијих ученика ћелијског мудраца и молитвеника.
- Он је благовестио кроз своје проповеди и књиге, не само у ваљевском крају и српском народу, већ широм Православља. Прослављен је, дела му се преводе и читају међу свим православним народима. Хвала Богу да смо се данас окупили овде, где је он благовестио. Свака реч му је била благовест и управо на Благовести се преселио у бољи, вечни свет о коме је проповедао. Сећате његових речи, ви који сте долазили овде, честити и побожни Ваљевци… Отац Јустин је плакао због српских страдања од Метохије до Јасеновца. Свака суза српског народа га је болела. Детиња, мученичка, покајничка… – сећања су Владике Атанасија на славног му учитеља, који је био и остао надахнуће младим богословима, утеха и снага свим богочежњивим душама.
Отац Јустин веома је волео и поштовао Светог Владику Николаја. Говорећи на његовом десетогодишњем парастосу у задужбини у родном му Лелићу, себе би упоредио са комарцем, док би Лелићког Златоуста називао највећим орлом у српској историји. Отац Јустин био је и лав и орао, истакао је Епископ Атанасије. Зато нас и данас око свог кивота окупља са свих страна, из Србије целе, земаља у окружењу, али и братских Грчке и Русије.
Сабрање у Ћелијама завршено је агапама, које је приредило сестринство манастира. За трпезом, речи благодарја Господу, Ави Јустину, Епископу Атанасију и свима који су били део свечаности упутио је Епископ ваљевски Г. Милутин, духовни отац верном народу Ваљевске епархије, богомспасаване молитвама Владике Николаја и Аве Јустина, двају духовних горостаса српског народа.
Ј. Ј.
[supsystic-gallery id=’46’]