Заупокојена Литургија и опело монахињи Јелени у манастиру Пустиња

Прави пример жртве за Господа Христа

На Претпразништво Преображења Господњег, свештенство Епархије ваљевске, сестринство манастира Пустиња, родбина и верни народ молитвено су се опростили од монахиње Јелене (Грујичић), која се Господу преставила 17. августа 2020. године. Заупокојену Литургију је служио архијерејски намесник први ваљевски, протонамесник Дарко Ђурђевић, док је монашким опелом началствовао игуман Георгије, старешина манастира Лелић. Сестра Јелена сахрањена је на монашком гробљу у манастирској порти.

Монахиња Јелена или „сестра Јела“, како су је одмиља звали сви које молитвени путеви воде древној светињи у Пустињској клисури, своје „сретање са Господом“ започела је као дванаестогодишња девојчица, када је из родних Брезовица отишла у манастир Девич  на Косову и Метохији. Провела је на светој српској земљи читаву деценију, да би је потом служитељни пут одвео у манастир Рајиновац, надомак Београда, одакле 1983., са блаженопочившом мати Пелагијом и данашњом  игуманијом мати Нином, долази у Пустињу. Након скоро четири деценије тихог, скромног и ненаметљивог служења, управо ту завршио се њен земаљски век.

Током читавог монашког  пута сестра Јелена служила је као дете. Зато верујемо да данас баш као дете из Господњих руку прима Царство небеско, беседио је на опелу архијерејски намесник први ваљевски протонамесник Дарко Ђурђевић.

  • Сестра Јелена била је онаква какву је сви ми познајемо – тиха, ћутљива и ненаметљива. Као таква, преко педесет година је верно служила нашој Светој Цркви, нашим манастирима и самом Господу. Често, борећи се у овом животу за разне положаје, титуле и звања, заборављамо оне Господње речи које се односе на логику Царства небеског:“Ко је први, биће последњи, а ко је последњи – биће први.“ Данас, када испраћамо нашу сестру Јелену, тих речи се треба сетити. Она се трудила, искрено желела да у свом животу у манастиру буде последња, она која ће све слушати и свима помагати. Зато верујемо да је Господ у Царству Своме данас прима као прву – рекао је протонамесник Дарко Ђурђевић.

„Сестра Јелена је била прави пример жртве за Господа Христа“, речи су  администратора Епархије ваљевске Епископа шабачког Г. Лаврентија, кога је дубоко дотакао њен одлазак. Осећање Владике Лаврентија дели Епископ аустралијско – новозеландски Г. Силуан, који је монашки постриг примио управо у манастиру Пустиња. Њихове изразе саучешћа, али и вере и охрабрења да је сестра Јелена данас у Царству небеском,  сестринству је пренео отац Дарко Ђурђевић. Сви ми данас овде жалимо. И то је људски. Али, истакао је архијерејски намесник први ваљевски, оно у шта верујемо јесте да поред епископа који жале, постоји и онај који се сада радује, а то је Епископ Милутин, који је сестри Јелени дао монашки чин и привео је анђеоском лику. Радује се и он, а и сви преци који су сада у Царству небеском, закључио је отац Дарко Ђурђевић.

Игуманија манастира Пустиња мати Нина заблагодарила је свима који су са сестринством поделили овај тренутак и позвала да узносе молитве за сестру Јелену и њих које остају да Богу служе и с љубављу дочекују све намернике у Пустињи.

Ј. Ј.