Благовештењска свечаност у манастиру Ћелије

Свака реч Аве Јустина је благовест

На празник Благовести лета Господњег 2019. навршило се 125 година од рођења и 40 од престављења Господу Преподобног Аве Јустина Ћелијског, великог молитвеника и истакнутог научног прегаоца, новопросијавшег светитеља Српске Православне Цркве и православног света у целини. Света Архијерејска Литургија у манастиру Ћелије, где је преко три деценије службовао Ава Јустин, сабрала је бројни верни народ из разних крајева. Служили су Епископ ваљевски Г. Милутин и умировљени Епископи Атанасије (Јевтић) и Константин (Ђокић), као и Епископ Јован (Пурић), уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва и појање ћелијског сестринства, предвођеног игуманијом мати Гликеријом. Крај кивота Светог Оца Јустина преломљен је славски колач, уз молитву да нас крај престола Божјег заступа у данима који долазе.

У духу празника Благовести, на који је дошао и отишао са овог света, Преподобни Отац Јустин живео је и стварао. Он је пети јеванђелист, испуњен јеванђељском вером, молитвом и љубављу. По Божјем промислу, родио се као Благоје, а земни век окончао као благовесник. У Ћелијама су се вековима славиле Благовести као празник Мајке Божје, а потом и нови празник љубљеног ученика Господњег Оца Јустина, беседио је умировљени Епископ захумско – херцеговачки Атанасије, један од ученика ћелијског богомудраца.

Недавно је трећа „Догматика“Оца Јустина објављена на грчком језику у издању светогорског манастира Ватопеда. „Читам и доживљавам благовест, доживљавам јеванђеље“, речи су светогорског јеромонаха… Свака његова реч је благовест.

  • Ми који смо имали тај благослов да га знамо, видели смо његове молитве, његове сузе и уздахе, а овде сада ви и свете сестре доживљавате његова чуда. Велики чудотворац јавља се до Индије, Словачке, Америке… Свима који му се са вером обраћају. И гроб је његов чудотворан. Молимо се Богу, долазимо му и помагаће нам. Отац Јустин је уз Владику Николаја, како ми је рекао један Рус, велики дар Божји српском народу – истакао је Епископ Атанасије.

Он је подсетио на вишегодишња страдања српског народа на Косову и Метохији и позвао верни народ да се моли за свету српску земљу, њену сирочад и новомученике које она и данас недри.

Епископ Атанасије подсетио је на догађај који се слави на празник Благовести, послушност и смирење Мајке Божје које је красе у часу примања радосне вести да ће родити Спаситеља рода људског. Он је честитао  празник Владики Милутину и упутио благодарје његовом претходнику, данас Епископу шабачком Г. Лаврентију, што је поделио велику епархију којом је некада столовао велики архијереј Јован (Велимировић), братанац Светог Владике Николаја, од чије се земаљске кончине ове 2019. навршило тридесет година.

Такође, Епископ Атанасије указао је на обележавање јубилеја – 800 година аутокефалности Српске Цркве и њен значај за опстанак и напредак српског народа и државе.

По Светој Литургији, преломљен је славски колач и освећено жито и вино. Традиционална трпеза љубави приређена је у манастирској трпезарији.

Ј. Ј.

Бденије

Уочи празника служено је празнично бденије, којим је началствовао Епископ Јован (Пурић), уз молитвено учешће Епископа Атанасија и саслуживање свештенства из Ваљева.