Саборни Храм Преображења Господњег у Загребу прославио је славу, 19. августа, Светом Литургијом коју су служили Њихова Преосвештенства Епископи: ваљевски Исихије и буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске.
По прочитаном Светом јеванђељу, сабраном народу обратио се Епископ ваљевски г. Исихије, који је беседу започео речима апостола Петра: „Господе, добро нам је овдје бити“. Истакао је да се те речи, изговорене на гори Тавору, односе и на литургијско сабрање Цркве, јер је човеку добро бити „у присуству Божијем”, „у храму Господњем”, а нарочито на празник Преображења Господњег. Говорећи о самом догађају Преображења, ваљевски архијереј је подсетио да је Господ пред Својим најближим ученицима показао своју славу онолико колико су они могли да је приме. Апостоли нису видели сву пунину славе Божије, него су, како је подсетио на речи празничног тропара, видели славу Христову „колико могаху“. Преосвећени Владика је истакао да су управо Петар, Јаков и Јован, тројица најближих Христових ученика, били са Њим и у Гетсиманији, уочи страдања.
Говорећи о Петровој жељи да начини три сенице, Христу, Мојсију и Илији, Епископ Исихије је навео светоотачко тумачење према којем Петар, обузет оним што види, говори из стања које надилази уобичајене границе људског разума. Осврнувши се на питање како су апостоли знали да пред њима стоје Мојсије и Илија, које никада раније нису видели, епископ Исихије је рекао: „Знали су у благодати, у светлости благодати Духа Светога. Било им је јасно ко је то“.
Мојсије и Илија, наставио је, имају посебно место у овом догађају: Мојсије представља закон, а Илија пророке. Њихово присуство уз Христа сведочи да он испуњава закон и оно што су пророци најављивали о догађајима нашега спасења. Говорећи о Христовој личности, Епископ Исихије подсетио је да је Он вечни Син Божији, који је, остајући оно што јесте по Божанству, примио потпуну људску природу. Нагласио је да Божанска природа остаје недоступна људском гледању, али да се кроз Христову личност и Његову човечанску природу открива Божанска слава, која се пројављује као светлост.
У том догађају присутна је и Света Тројица: Христос се преображава пред ученицима, долази облак као знак присуства Духа Светога, а из облака се чује глас Бога Оца: „Ово је Син Мој љубљени, Њега послушајте.“
Епископ Исихије је подсетио и да је слично сведочанство Оца било чуто и приликом Христовог крштења од Светог Јована Крститеља, док се овде додају речи: „Њега послушајте“. До тог тренутка, рекао је, Господ је већ извршио готово читаво Своје јавно дело- проповедао Јеванђеље, исцељивао и откривао премудрост Божију, а „Преображење је врхунац Његовог деловања“ пред пут ка страдању.
Владика Исихије је посебно говорио о вези Преображења и Крста. Христос је непосредно пре овог догађаја ученицима најавио Своје страдање и рекао: „Ко хоће да иде за Мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и крене за мном“. На Тавору затим одабраним ученицима показује своју славу, како би, када Га виде распетог, разумели да Његово страдање није наметнуто, него добровољно.
Говорећи о закону и пророцима, Епископ Исихије је истакао да Христос Закон не руши, него га испуњава, као што испуњава и оно што су пророци најављивали о догађајима спасења. Зато је Преображење назвао и „употпуњујућим Богојављењем“, у којем се поново открива Света Тројица пред час Христовог страдања. „И све се сажима у тренутку, у тренутку Преображења“, рекао је Епископ Исихије.
На крају беседе Епископ Исихије је говорио о светлости Преображења која не остаје само везана за догађај на Тавору, него „засјава и сија стално у Цркви, на Светој литургији“. Нагласио је да се и верници преображавају у заједници са Христом, посебно кроз Свету евхаристију. „Када смо на Светој литургији, да знамо да смо ми на Преображењу, да се ми преображавамо. И када се причестимо, ми добијемо више него што су тада добили апостоли: добијемо да се сјединимо са оним који јесте светост, да се сјединимо са Господом Исусом Христом.“
По завршетку Свете литургије, благословени су грожђе и славски дарови.
Честитајући храмовну славу, Епископ Кирило подсетио је да се овогодишње Преображење прославља у јубиларној 160. години од изградње данашњег Саборног храма. Истакао је да су досадашње свечаности почетак обележавања овог значајног јубилеја, које ће бити настављено.
Осврнувши се на обнову Саборног храма, Епископ Кирило је подсетио на радове изведене протеклих година, нагласивши да спољашња обнова светиње треба да буде праћена и унутрашњом обновом човека. „Надамо се да и ми својом душом, унутрашњим стањем, такође следимо ту обнову“, рекао је Епископ Кирило, додајући да је циљ хришћанског подвига управо преображење човека и заједница са Богом. Изразио је посебну радост због доласка Епископа Исихија, подсетивши и на своју личну везу са манастиром Ковиљем и братством које га је током студентских дана утврђивало у вери. Говорио је и о значају Епархије ваљевске, са којом су нераскидиво повезана имена Светог владике Николаја Жичког и Светог преподобног Јустина Ћелијског.
У знак захвалности и братске љубави у Христу, Владика Кирило је даровао Епископу Исихију икону Пресвете Богородице Лепавинске, са жељом да се пред њом молитвено сећа свештенства и верног народа парохије загребачке.
Обраћајући се потом сабранима, Епископ Исихије честитао је празник и славу Саборног храма и говорио о Светом владици Николају и Светом Јустину као светитељима дубоко укорењеним у живот нашег народа. Нагласио је да кроз светитеље Црква показује да таворска светлост није нешто недостижно човеку, него да је светост стварни циљ хришћанског живота. „Та светлост је остварива. То је наш циљ. Ништа мање није циљ за нас хришћане“, рекао је Епископ Исихије, истичући да светитељи својим животом сведоче о слави Божијој, а не о сопственој слави.
Том приликом Епископ Исихије даровао је Саборном храму у Загребу честице моштију Светог владике Николаја Жичког и Светог преподобног Јустина Ћелијског, да у овој светињи остану на благослов и молитвено поклоњење верном народу. Позвао је вернике да се молитвено обраћају овим светитељима, али и да походе светиње Епархије ваљевске у којима почивају њихове свете мошти.
Епископ Кирило поздравио је потом парохијане и госте, међу којима су били представници Римокатоличке цркве, градских власти, као и српских политичких и културних организација.
Архијерејима су на Светој Литургији саслуживали: архимандрит Данило (Љуботина), архимандрит Наум (Милковић), протојереј-ставрофор Душко Спасојевић, протојереј Александар Обрадовић, парох љубљански; протојереј Ђорђе Филиповић, протојереј Радован Димитрић, парох копривнички; јереј Миломир Гвојић, парох великописанички; јереј Немања Ђурић, парох сисачки; јереј Андреј Иваненко, ђакон Милош Јаковљевић из Епархије ваљевске, као и ђакони Александар Миљановић и Миладин Андрић.
Празнично сабрање настављено је након богослужења уз трпезу љубави.
