Сви треба да имамо ревност Светог пророка Илије, поучио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије сабране на молитвеној свечаности у част храмовне славе цркве у Стубленици, посвећене управо великом старозаветном пророку и боговидцу
Прослава храмовне славе Цркве Светог пророка Илије у селу Стубленица и ове године молитвено је сабрала бројни верни народ, парохијане овог лепог тамнавског села, као и намернике из других крајева. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслуживање епрхијских свештенослужитеља и појање певнице сачињене од чланова Српског византијског хора „Мојсије Петровић“ из Београда. По благослову Владике Исихија, литургијску проповед је упутио протонамесник Милан Васиљевић, парох треће лајковачке парохије. Ослоњен на данашњи јеванђељски одломак о Спаситељевом ходу по води (Мт 14, 22-36), проповедник је указао на страх који обузима апостоле приликом гледања овог чуда, посебно апостола Петра који је и сам ходио по мору по благослову Господњем, те уплашен почео да тоне, као и на симболички приказ лађе на узбурканом мору- нашег живота који обилује искушењима, патњама и бригама овог света.
- Кад нас снађу бриге, ми се устрашимо и завапимо Господу онако како је, видевши Господа како ходи по мору, Свети апостол Петар који није изгубио наду, иако је почео да тоне, повикао:“Господе, спаси ме!“ Тако и ми душом својом у немоћи и муци, видевши да не можемо сами себи помоћи, завапимо Господу! То је једино исправно, јер без Бога не можемо ни преко прага. Дао нам је најдрагоценији дар- овај живот који имамо не да га упропастимо, већ да га продужимо у радост живота вечног у Христу Господу- поучио је протонамесник Милан Васиљевић о људској потреби коју пројављује Свети апостол Петар да Господ помогне у мукама и патњама, које често потапају у овом свету. Онако како велики ученик Христов исповеда да је Он Син Божји, тако и ми срцем и душом треба да признамо и познамо да је Господ Христос истинити Спаситељ наш. Говорећи о Светом пророку Илији, заштитнику стубленичке 90 година старе светиње, протонамесник Васиљевић је подсетио на детаље из житија славног боговидца из 9. века пре Христа- храњење и повијање пламеном које су чинили анђели Божји, истакавши да то потврђује његову веру и ревност, његов пламени карактер, због чега му је Бог дао да буде велики ревнитељ у времену у ком је народ израиљски под управом цара Ахава отпадао од јединог истинитог Бога.
Преломивши славски колач са домаћинима славе и њиховим парохом јерејем Стефаном Радовановићем, Владика Исихије је честитао славу уз благослов оцу Стефану Радовановићу да му Господ да ревност Светог пророка Илије и мудрост да духовно води поверени му верни народ. Црква Светог Илије деведесет година украшава Стубленицу, исијава благодаћу Божјом, у њој се служи Литургија, крштава, венчава и молитвено испраћа са овог света, рекао је ваљевски архијереј, указавши на својевсрну подударност трајања светиње у доба комунистичког одрицања од вере и отпадања од Бога савременика Светог Илије.
- Он (Свети Илија) је био ревнитељ за веру у време када је сав народ отпао од вере, али није отпао као наши несрећни комунисти, који су ипак били крштени, него су служили лажном богу. Имали су цара који је под утицајем Јазавеље, зле жене паганке, читав народ повео. Али, Илија се није бојао, него је ревновао. Сви треба да имамо ту ревност. Оне, који су издржали период комунизма нека Бог благослови, а они који су се вратили нека су добродошли и у покајању наставе да живе- поучио је Владика Исихије о, сада већ, далекој прошлости, која опомиње јер чека нова врста безбожништва у виду западног либерализма која користи наше слабости и стреми да нас одвоји од Бога.
- Деведесет година стоји ова црква да нас подсећа и нека још деведесет година или колико буде требало да подсећа све до краја века, како благословимо на литији верни народ и место- закључио је Владика Исихије, благосиљајући мештане Стубленице и све који су дошли да са њима прославе небеског покровитеља њиховог парохијског храма.
Прослава је заокружена свечаном трпезом, коју су стубленички домаћини припремили заједно са својим парохом, јерејем Стефаном Радовановићем, који се о њима духовно стара и труди да духовни живот овог краја буде богатији сваког дана.
Ј. Ј.
