Епископ Исихије на Врбицу у Саборном храму
Кличемо божански поздрав”Осана”, јер благословен је Христос, Који долази у име Господње. Сви они који поверују у Христа као Месију чине Нови Израиљ, а то је наша Црква, беседио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије након освећења врбових гранчица у Храму Васкрсења Христовог
Прослава Врбице, и ове године, у Храму Васкрсења Христовог сабрала је мноштво малишана различитих узраста, украшених звончићима и венчићима, који су саборну светињу испунили посебном радошћу, потврдивши зашто се овај дан Велике четрдесетнице назива“дечјим празником”. Пре више од два миленијума управо деца су клицала у Јерусалиму, машући палминим гранчицама у сретање Господу Христу. Препознала су Га као Месију због своје безазлености, казао је у празничном обраћању Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије. Нажалост, животно искуство, ако нисмо у подвигу и ако се не чувамо, окамењује наше срце и зато је потребно да “детињимо”, јер деца нису упрљана злобом која се рађа грехом. Да будемо као деца, али да истовремено будемо мудри и одрасли у свом знању и расуђивању, подсетио је ваљевски архијереј на призив Спаситеља, чији улазак у Јерусалим- празник предокуса васкрсења данас славимо, освећујући гранчице и машући како су то чинили Христови савременици. Истина, многи међу њима веровали су да је Он цар који ће сести на земаљски престо и извести из ропства Римљана, указао је Владика Исихије на заблуду Јудејаца оног времена.
-Он (Христос) се крунише и узлази на престо Своје славе најстрашнијим мукама и распећем. То је Његов престо славе и тиме показује да и нама ваља узети свој крст, који је делић Христовог крста, на који долази због наших грехова. Да тај крст стрпљиво и смирено носимо, да живимо своје животе у пуноћи колико је год могуће и у њима остварујемо царство љубави, које ће у вечности да се употпуни. Зато, кличемо божански поздрав”Осана”, јер благословен је Христос, Који долази у име Господње. Сви они који поверују у Христа као Месију чине Нови Израиљ, а то је наша Црква. Браћо и сестре, ми живимо плодове Његовог васкрсења и гледајући ка есхатону, гледајући задња времена када ћемо, ако Бог да, ући у пуноту Његове славе – поручио је Владика Исихије, честитајући празник Врбице својим епархиотима, посебно онима најмлађима, уз молитву да Господ на нас увек излива Своју љубав.
Традиционално, окупљени на богослужењу литијски су обишли око храма, носећи врбове гранчице, подсећајући на дочек Спаситеља у Јерусалиму. Свечаност је употпуњена приредбом полазника вртића “Хајди” Предшколске установе “Милица Ножица” коју су припремиле вероучитељица Снежана Трипковић и васпитачице Ана Мијаиловић и Виолета Радовановић. Прослава Врбице имала је и печат хуманости. Са благословом старешине Храма Васкрсења Христовог, протојереја Драгана Јаковљевића, ученици Основне школе “Нада Пурић” приредили су продајну изложбу празничних украса са вероучитељицом Лијаном Крунић и наставницом биологије Данијелом Николић. Сав приход од продаје намењен је хуманитарним активностима.
Ј. Ј.
Врбица у Покровској цркви
Ђакон Немања Арсеновић: Христос је васкрсење свих нас, и живих, и мртвих, и оних што још траже живот
Данашњи празник није само догађај из прошлости, Лазарево васкрсење јесте образац и за нас. Да свако од нас искрено погледа у своју душу и види где је Четвородневни Лазар, где смо умрли у греху, у равнодушности и од страха, како смо се одвојили од љубави Божје, беседио је у част празника ђакон Немања Арсеновић. Вечерње богослужење у Храму Покрова Пресвете Богородице је предводио протојереј-ставрофор Милинко Јовић, а потом је братство храма осветило врбове гранчице.
Чудо подизања из мртвих пријатеља Лазара, које је Господ учинио у Витанији, није било само знак Његове божанске силе, већ својеврсни увод и најава свега оног што нас очекује, а то је опште васкрсење, поучио је ђакон Немања Арсеновић о славним догађајима из домостроја спасења људи који празнујемо у данашњем дану.
Христос није оживео само Свог пријатеља Лазара, већ је показао да је Он Сам васкрсење и живот, да је самим Његовим присуством смрт побеђена. Лазар, као познат и видљив човек, представља јавног сведока речи Христове- да свако ко у Њега верује и ако умре- оживеће. Данашњи празник није само догађај из прошлости, Лазарево васкрсење јесте образац и за нас. Да свако од нас искрено погледа у своју душу и види где је Четвородневни Лазар, где смо умрли у греху, у равнодушности и од страха, како смо се одвојили од љубави Божје-дубоко мисаона је смерница проповеди ђакона Немање Арсеновића.
Анализирајући доживљај записа Светог јеванђелисте Јована о чудесном догађају у дому Лазаревом, ђакон Немања Арсеновић је указао да на речи Господње:”Лазаре, излази напоље”, и душа оживљава, разгрће се камен који је запечатио гроб и улази светлост Божја. Зато, истакао је проповедник, на Цвети дочекујемо Господа, Који улази у Јерусалим, деца Га поздрављају, машу му палминим гранама и Вичу:”Осана…”
Управо у том дечјем гласу Црква види ону невину радост малих створења која препознају Свога Творца. Зато су и наша деца овде у порти, са врбовим гранама у рукама, слика те чистоте и праве вере. Знамо да исти онај Јерусалим, који заједно са децом кличе:”Осана”, ће касније викати:”Распни га”. И то треба да буде опомена за све нас- да наша љубав према Господу не буде привремена, већ да буде трајна- поучио је ђакон Немања Арсеновић, истакавши да треба да хитамо у заједницу са Оним, Који иде на крст, јер без крста нема ни васкрсења, као што ни без умртвљења старог човека нема новог живота.
Ови празници нису само догађаји из прошлости, већ представљају позив за наше лично васкрсење. Да и ми из својих гробова греха, туге, непраштања, равнодушја, чујемо глас Христов и устанемо у нови живот! Да као деца, која Га поздрављају чистим срцем, уђемо са Њим у Страсну седмицу и корак по корак стигнемо до светлости васкрсења. Нека данашља радост Васкрсења Лазаревог буде увод у “радост над радостима”, у Христово васкрсење, које све оживљава, јер Христос је васкрсење свих нас, и живих, и мртвих, и оних што још траже живот- закључио је ђакон Немања Арсеновић своје славословље у част данашњег празника.
Прослава Врбице у најстаријем градском храму заокружена је приредбом предшколаца вртића “Звончић”, коју су припремиле вероучитељица Видосава Витезовић и васпитачице Верица Глигорић и Мирјана Живановић.
Ј. Ј.
Врбица у Храму Светог Георгија победоносца
Као и ранијих година, Лазарева субота- Врбица или “дечји празник”, како се у народу често каже, у Храму Светог Георгија победоносца у Новом насељу протекла је у знаку радости најмлађих, њихових песмица и рецитала. Након вечерњег богослужења, свештенство храма је осветило врбове гранчице, а јереј Мија Бојиновић је малишанима упутио кратко слово о празнику и обичајима који прате његово обележавање. Прослава је заокружена приредбом, тематски везаном за догађај уласка Господњег у Јерусалим и Његово славно васкрсење, које ћемо ускоро дочекати. У програму су учествовали полазници вртића “Колибри”, а осмислиле су га вероучитељица Видосава Витезовић и васпитачице Јелена Ристић, Љиља Саватић и Милица Јевтић.
Ј. Ј.
Крштење штићеника на Цвети у Храму Светог Димитрија у КПЗ Ваљево
Данас смо присуствовали величанственом чину- Светој тајни крштења, уласка у Цркву, заједницу коју је основао Господ Христос, поделио је протонамесник Дејан Трипковић несвакидашњу радост овогодишње литургијске прославе празника Цвети у Храму Светог Димитрија у кругу Казнено- поправног завода Ваљево, чији је један од штићеника примио Свету тајну крштења
У празничној проповеди, протонамесник Дејан Трипковић увео је сабране у старозаветна пророштва и догађаје који су најавили долазак Сина Божјег међу људе као Цара славе, којег јеврејски народ није препознао, будући да су њихова очекивања била усмерена ка избављењу од робовања Римљанима и земаљској сили и напретку. Господ Христос је прихватио страдање за искупљење људског рода, васкрснувши трећег дана и тиме победивши смрт, која долази од ђавола, највећег непријатеља људи.
– Смрт нас неће коначно победити. Морамо да прођемо кроз њу, али ћемо проћи са Христом и знамо да ћемо васкрснути у последњи дан. Не као нека безлична маса, као нешто опште, већ појединачно- свако од нас под својим именом, као непоновљиво биће, које Бог воли на овом свету- поучио је отац Дејан Трипковић о васкрсењу које Господ дарује људима Својим васкрсењем.
У Цркви, као заједници народа Божјег, нема никаквих класних, националних или каквих других разлика. То је заједница љубави, заједница Бога и људи који су крштени. Обраћајући се новокрштеном штићенику, отац Дејан Трипковић је истакао да је његово крштење велика радост за све који су данас присутни у Храму Светог Димитрија.
– Данас се цела Црква радује. Радује се најпре Бог који те створио, радују се анђели Божји и једног од њих си за чувара данас добио. Прошао си покајање да се крстиш и ти си данас душа бела као снег, бела као анђео. Данас си добио опроштај свих грехова које си учинио. Чувај благодат Божју! Ако се деси да опет погрешиш, не падај у очајање, него се покај и врати се Богу- поучио је отац Дејан Трипковић у честитки штићенику који је примио Свету тајну крштења на празник Цвети и његовом куму, јер је тај догађај учинио празник ове године посебно свечаним у храму установе.
У служењу Свете Литургије оцу Дејану Трипковићу својим појањем помагала је иконописац Марија Вукосављевић, а присуствовали су запослени и штићеници КПЗ Ваљево.
Ј. Ј.
Лазарева субота и Цвети у Осечини
У суботу 04. априла 2026. године Господње, у Храму Светог Вазнесења Господњег у Осечини служена је Света Литургија поводом празника Васкрсења четвородневног Лазара. Свету Литургију служили су старешина храма протојереј Зоран Јаковљевић и ђакон Слободан Андрић.
Следећег дана, у Цветну недељу, када наша Црква прославља свечани улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, Свету Литургију служили су архијерејски намесник подгорски, протонамесник Борко Јаковљевић, и ђакон Слободан Андрић. Свештенство овог храма осветило је врбове гранчице после чега се многобројни верни народ причестио телом и крвљу Господа нашег Исуса Христа.
Празновање ова два празника уводи нас у предстојеће прослављање дана у коме је побеђена смрт и људском роду дарован вечни живот, Светог Васкрсења Христовог.
ђакон Слободан Андрић, вероучитељ
