Свети Симеон и Сава су пример узајамне љубави, која прожима све нас и на основу које заиста сведочимо љубав Христову према нама, казао је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на Светој Архијерејској Литургији, коју је служио у манастиру Боговађа са епархијским свештенослужитељима у част славе манастирске капеле, која носи име по оснивачу светородне владарске династије Немањића
Прве суботе Васкршњег поста, која носи име по Светом Теодору Тирону, великом војводи и исповеднику хришћанства из 4. века, наша Света Црква прославља и празник Светог Симеона Мироточивог, чији је датум (26. фебруар) ове године био у првој седмици Велике четрдесетнице, а којег као небеског заштитника прославља капела манастирског храма у Боговађи. Црква пребацује слављење празника на суботу и недељу зато што радне дане у Великом посту оставља да се у њима што више држи подвиг, поучио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије о црквеној пракси у данима “десетка”, који се приноси Господу у сусрет празнику Његовог славног васкрсења. По узору на то, додао је он, сва славља и угађања ближњима требало би оставити за суботе и недеље у овом периоду. Данас славимо Преподобног Симеона Мироточивог, који је нераскидиво везан са својим светим синовима, највише са Светим Савом.
– Свети Симеон и Сава су једна целина која означава наш народ и можемо слободно да кажемо да је Свети Симеон “највећи Светосавац” зато што он и Свети Сава су потпуно истог духа. То се види у њиховим житијима. Види се то изобиље љубави, изобиље послушања, радости духовне, која их обележава и показује да је могуће да отац и син буду у савршеним односима, да један другоме дају све већу част, а себе све више умањују. Зато треба проучавати њихов однос, узносити се и наслађивати. Ми немамо снаге, воље и љубави да будемо као они, али можемо да их подражавамо- беседио је Владика Исихије у част великог владара, оца српске државе, потоњег монаха, и његовог великог сина, чијим су стваралаштвом, надахнутим Христом Господом, утемељене Српска Црква, просвета и култура. Провевши сабране кроз хагиографске записе о Светом Симеону и Сави, Владика Исихије је истакао значај манастира Хиландар, дела њиховог заједничког прегалаштва, које сведочи присуство српске духовности на Светој Гори, јединственој монашкој држави православних народа. Говорећи о духовном очинству, које Свети Сава има према свом телесном оцу, Владика Исихије је указао да је тај однос испуњен великом љубављу, али и послушањем и поштовањем које Свети Сава показује према Светом Симеону.
– Њих двојица (Свети Симеон и Сава) су пример узајамне љубави, која прожима све нас и на основу које заиста сведочимо љубав Христову према нама, јер Он је дошао међу нас да нас избави од греха, ђавола и смрти… Мошти Светог Симеона точе миро и то је најдивније сведочанство у Цркви да је човек био светог живота. Знамо и за чудесну лозу која је израсла из његовог гроба и до данас рађа чудотворне плодове. Не можемо да побројимо све што је учинио за род наш, али можемо да се молимо да се моли Христу Богу за нас да нам дарује велику милост – закључио је Владика Исихије, употпунивши своје славословље Светом Симеону хвалоспевом који му је написао Преодобни Отац Јустин Ћелијски.
Преломивши славски колач, Владика Исихије је честитао славу игуманији Боговађе, мати Ангелини, и сестринству, као и свима које је прослава Светог Симеона окупила у великој светињи Ваљевске епархије, чији се настанак везује за доба Деспота Стефана Лазаревића, а која има вишеструки значај за историју Србије што је чини спомеником културе од великог значаја.
Обраћајући се на крају богослужења, Владика Исихије је нагласио да је важно да пројављујемо љубав према свим људима који чине наш живот, јер нас томе учи хришћанска вера, односно да се чувамо од замки хуманизма и апстрактног доживљаја љубави.
– Ако нас неко увреди, да се не вређамо и помислимо:”Зашто је он то рекао?” Најчешће има разлога, али ми то нећемо да видимо, већ га нападамо како је он гори од нас, како нам чини зло… Губимо тако прилику да се смиримо пред братом, али и да увидимо да јесмо грешни. Дакле, велика је мудрост да сујета и гордост овладају нама- поука је ваљевског архипастира о односу који би хришћанин требало да има према себи и другима како би у подвигу узрастао.
Закључујући празнично слово, Владика Исихије је се дотакао државотворне улоге Светог Симеона, обједињавања српских земаља и успона новостворене жупаније. Нажалост, указао је ваљевски архипастир, кроз историју је та територија распарчавана, а српске земље су и данас у великој мери окупиране, од чега је најтамнији пример Косова и Метохије, свете српске земље, која је под окупацијом иноверног народа и међународне заједнице, чијом силом је наша земља нападана и раскомадана. Сетимо се и молимо Светом Симеону да да снагу да се Српство обједини, поручио је Владика Исихије, уз позив епархиотима да се увек молитвено сећају браће и сестара Срба, али и свих људи који страдају широм света.
Ј. Ј.
