Светосавска академија у Обреновцу

Јереј др Душан Ђаковић: Свети Сава је својим животом у вери православној осмислио и ологосио српску реч и изражавање

Дан у коме се данас сабирамо у свим храмовима и школама у матици и расејању јесте дан српског имена и идентитета, јер све то сабрано је у најлепшем лицу и образу српског народа- Светом Сави, казао је у поздравној беседи Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на традиционалној Светосавској академији, чији су домаћини у Спортско- културном центру Обреновца били Црквена општина при Храму Силаска Светог Духа на апостоле и Основна школа “Јован Јовановић- Змај“. 

  • Светост и светлост Савина јесу луча незалазног дана Господа Исуса Христа, која нас обасјава и води већ више од осам векова. Она нас је чувала и сачувала свих богаза и урвина историје. Крепила нас је и тешила, водила из победе у победу, из славе у славу. Свети Сава није један човек, није један дан. Он је срце нашег саборног бића и светионик нашег свеукупног крстоносног и васкрсењског пута, који надилази историју и води у Царство Божје- казао је Владика Исихије на свечаности у средишту Посавине посвећеној првом српском архиепископу, од кога баштинимо Светосавље- српским стилом и искуством живљено православље у Цркви, породици, заједници у најширем смислу засновано на љубави, праштању и милосрђу.
  • Светосавље је завет и позив на слогу у временима подела, на праштање у временима рана и на веру у временима сумње. То је истинити живот у Христу проживљен у народу и сваком човеку. Просветитељство Светог Саве јесте светлост Христова и јеванђељска. Нема истините просвете без светости, нити знања, ако није освећено љубављу. Култура живи и опстаје само ако је укорењена у јеванђељу- поручио је Владика Исихије, истакавши да је управо захваљујући Светом Сави српски народ доживео своју духовну зрелост и задивљујуће стваралаштво, на чије смо чување позвани. 

Беседу у част Светог Саве произнео је јереј др Душан Ђаковић, свештенослужитељ при Покровској цркви у Ваљеву и манастиру Ћелије и наставник веронауке у Ваљевској гимназији. Отворивши излагање аналогијом максиме академика Матије Бећковића „Косово- најскупља српска реч“,  и сопственог расуђивања које гласи:„Свети Сава је најлепша српска реч“, отац Душан Ђаковић је навео да име Светог Саве генерише целокупно културно и духовно наслеђе нашег хришћанског народног идентитета. Наиме, тврди Преподобни Јустин Ћелијски крај чијег кивота проповедник приноси молитве, нема значајнијег стваралаштва у нашој историји, а да није у органској зависности од Светог Саве и у духовном сродству са њим. Такође, Свети Сава није само Србин, већ Свети Србин, подсетио је отац Душан Ђаковић на речи ћелијског богомудраца. 

У научно богатом излагању, отац Душан Ђаковић је приближио појам православља, односно Светосавља, предатог Србима управо од Светог Саве, а корене има у Самом Господу Христу- једином Који је Себе прославио и на небу и на земљи.

– Реч „православље“, а из ње „Светосавље“ је делатна јеванђељска философија, сведочење и доживљај речи истине, где су реч и истина нераздељиви глаголи у нашој најлепшој српској речи- Свети Сава. Реч испуњена значењем, реч која празне речи испуњава пуноћом смисла и логоса. Свети Сава је својим животом у вери православној осмислио и ологосио српску реч и изражавање. Његово изражавање ортодоксије тј. правоверја је правоживље. Његове речи су дела и његова дела су речи. И не само за његовог животе. Речи и дела Светог Саве и данас кроз Свете Србе говоре. То су речи живота вечног, који сви желимо да окусимо и задобијемо- појаснио је отац Душан Ђаковић суштину светосавског наслеђа, које наглашава неопходност вере у човековом бићу, јер без ње смо бића за смрт и сенка живота. 

– Ко вере нема, нема ни Бога. Ко Бога нема, нема ни љубави. Савршенство вере је у љубави Божјој. То нам говори реч Свети Сава. Зато је толико лепа, јер се преко ње цео српски род везује како за прапочетак, пракорен, тако и за будућа времена, што је чини речју историјске бескрајности- поучио је јереј Душан Ђаковић о Светосављу, које је надахнуло и створило Свете Божје људе и светиње подигнуте у славу Божју.

– Ако будемо пазили како ту најлепшу српску реч изговарамо, даћемо добар одговор на Страшном суду Божјем. Ако не будемо пазили на изговор најлепше српске речи, остаћемо без речи. Неми и непомични, мучећи се да изговоримо било шта смисленије од плача и шкргута зуба. Љубимо, зато, једни друге да бисмо са Светим Савом и свима светима једнодушно исповедали Оца и Сина и Светог Духа, Тројицу јединосушну и нераздељиву. Амин- закључио је своје савинданско слово  јереј Душан Ђаковић познатим литургијским стиховима, који позивају на јединство у љубави Божјој. 

Химном Светом Сави свој печат академији дао је Црквени хор „Свети Јоаким и Ана“ са хоровођом др Габријелом Вучај. Уметнички део програма извели су чланови фолклорног ансамбла и ученици ОШ „Јован Јовановић- Змај“.

Ј. Ј.