Епископ Исихије на Савиндан служио у Саборном храму
Благослови и дарови за најмлађе светосавце
Свети Сава нас је учио да и ми чинимо вољу Божју, рекао је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије о пастирској улози првог српског архиепископа у проповеди на Светој Архијерејској Литургији, којом је началствовао у Храму Васкрсења Христовог, уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева и појање певнице и Хора „Емануил“ под управом Вање Урошевић
Јеванђељски одломак који се чита на данашњи празник (Јн 10, 9- 16) доноси нам причу о пастиру добром, који полаже живот за овце. Кроз ову метафору, Господ Христос предочава улогу пастира као одабраних међу људима да се старају о Његовом стаду. Наравно, указао је у литургијској проповеди Владика Исихије, то не значи да Он Сам не може да се стара, већ да од нас људи хоће да свако у свом послушању, у својој области животној, буде сарадник Божји. То може да звучи гордо, упозорио је Владика Исихије на опасност од узношења човека. Али, није тако, ако увек имамо свест о томе да нам је Господ дао да постојимо, дао нам је живот, и то најсавршенији у целој васељени и, са свим тим даровима, јесмо достојни да будемо сарадници Божји, навео је проповедник. Али, подсетио је он, у почетку људски род се тога одрекао, а попут наших праотаца многи се и данас одричу. Господ поставља пастире да управљају Црквом и да уче, благослови поредак у породици и другим људским заједницама, а уколико дође до одрицања од Господњих принципа, долази до вавилонског хаоса и безумља, што води острашћеном богоборству, објаснио је Владика Исихије последице удаљавања људског рода од божанских принципа и благослова и, са друге стране, потпуно посвећивање творењу воље Божје које срећемо код Светог Саве.
- Ми смо непоновљиве личности, које је Бог створио, а стварање јесте израз Његове љубави. Зато, одазивајући се на ту љубав, ми чинимо вољу Божју. Свети Сава нас томе учи и он је толико дарова имао од Бога, али исто толико узвраћао Богу, трудио се да буде воља Божја у њему самом, у читавом роду српском. Читав живот је посветио томе да буде воља Божја. Потпуно се одрекао света и отишао да живи у својим молитвама на Светој Гори са Богом. Али, Господ је имао план да он постане пастир и то не пастир једног времена или епархије, већ пастир читавог рода српског, свих поколења наших. Зато га славимо као свог оца. Зато се њему молимо му се да сваком од нас да ревност да вршимо вољу Божју и живимо у поретку и послушању, које је он вољом Божјом и благодаћу Духа Светог устројио једном за свагда код нас- казао је Владика Исихије у част Светог Саве, учитеља, просветитеља и заштитника васцелог српског рода.
На крају Свете Литургије освећени су славски дарови и преломљен славски колач. Честитајући празник сабранима, Владика Исихије је поучио о присуству светитеља на свакој Светој Литургији, јер се њоме прикључујемо на „вечну Литургију“, која се одиграва у Царству небеском, а ми на земљи уносимо то царство у своја срца. Посебан благослов Владика Исихије је упутио деци и младима- да стасавају као чеда Светог Саве, славећи га у храмовима и школама.
Традиционално, савинданско сабрање у Храму Васкрсења Христовог украсила су деца предшколског и основношколског узраста програмом у част Светог Саве. Братство храма даривало их је светосавским пакетићима.
Ј. Ј.
Савиндан у Покровској цркви
Најдубља и најконкретнија поука светосавског пута јесте пут помирења, беседио је протонамесник Славко Обрадовић на Светој Литургији, којом је и началствовао у Храму Покрова Пресвете Богородице, уз саслуживање братства светиње, појање певнице и молитвено присуство верника.
Јеванђељска перикопа о пастиру добром који живот полаже за овце (Јн 10, 9- 16) није случајно одабрана за данашњи дан, јер управо у лику данас прослављаног Светог Саве видимо живо, историјско и духовно остварење Христових речи. Видимо пастира који је цео живот посветио томе да сабира, а не да раздељује, да мири и да не завађа, да приводи Христу, а не себи, казао је протонамесник Славко Обрадовић у литургијској проповеди заснованој на јеванђељском одломку и личности Светог Саве, у коме се идеја о добром пастиру у потпуности остварује. Подсетивши на спознају младог Растка Немањића о Христу као једином у Коме се остварује вечни живот, те одлазак у манастир на Светој Гори, у коме ће духовно сазревати и припремати се за старање о свом народу, отац Славко Обрадовић је истакао да Свети Сава није био најамник- онај који се брине из интереса, нити миротворац док се аплаудира, већ пастир по Христовом образу.
Најдубља и најконкретнија поука светосавског пута јесте пут помирења. Јер, шта је највећа рана сваке породице и сваког човека? Није сиромаштво, није спољни непријатељ, него унутрашњи раздор. Синови великог жупана Стефана Немање, Вукан и Стефан, били су у тешкој и опасној завади- та завада је претила да уништи и државу и душу народа. Управо ту се показује светосавска величина. Свети Сава не стаје ни на једну страну. Не тражи кривца, него тражи ред. Долази са моштима оца и мири завађену браћу. То није било обично, него литургијско помирење пред Богом, сузама и покајању- казао је отац Славко Обрадовић о једном од најважнијих тренутака у животу Светог Саве, како за припаднике владарске династије, тако и за српски народ тог времена у целини.
Свети Сава је сабрао овце не силом, него љубављу; не претњом, него молитвом; не политиком, него крстом; Данас се често помиње Свети Сава, али се некада заборавља шта Светосавље заиста јесте. То није идеологија, празна традиција, ни национални украс, Светосавље је живљење јеванђеља у конкретном животу народа. Бити на светосавском путу значи тражити јединство, а не поделе; бити мост, а не зид; бити пастир, а не најамник. Свети Сава нас учи да нема истинске вере без помирења. Не можемо се причешћивати телом Христовим, а да у срцу носимо мржњу према брату- закључио је протонамесник Славко Обрадовић своју беседу.
Као и ранијих година, савинданско литургијско сабрање у најстаријој градској светињи украсили су најмлађи светосавци песмицама и рецитацијама у част „најлепшег српског детета“. За труд и љубав, братство Покровске цркве даривало их је светосавским пакетићима.
Ј. Ј.
Савиндан- слава централног олтара заветног храма у манастиру Ћелије
Протонамесник Дарко Ђурђевић: Свети Сава је најупечатљивија личност у историји нашег народа
Празник Светог Саве свечано је обележен у манастиру Ћелије, јер је централни олтар тробродног заветног храма Преподобног Оца Јустина посвећен управо првом архипастиру аутокефалне Српске Цркве, утемељитељу српске просвете и родоначелнику свега чиме је наш народни идентитет стваран и чуван кроз векове. Литургијско сабрање је предводио протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник други ваљевски, уз саслуживање свештенослужитеља при манастиру Ћелије, јереја др Душана Ђаковића, и ђакона Немање Арсеновића. Богослужење је појањем украсило ћелијско сестринство, предвођено игуманијом мати Гликеријом. У празничном слову, надахнутом јеванђељским одломком о добром пастиру (Јн 10, 9- 16) протонамесник Дарко Ђурђевић је истакао да је управо Господ Христос, предвечни архијереј и Син Божји, једини истински пастир рода људског, јер је Својом крсном жртвом и смрћу донео спасење људском роду. Свети јеванђелист Јован у дефиницији доброг пастира наводи да је то онај који живот полаже за своје стадо, а то стадо, указао је проповедник, смо ми људи- стадо које треба знати волети, хранити, помагати, њиме управљати и, на крају спасавати. И то је Господ Христос све учинио за нас. Подсетивши на речи Спаситеља:”Ја сам врата, ко кроза ме уђе, спасиће се…”, отац Дарко Ђурђевић је расветлио симболику тих речи, да су та врата- врата Цркве, коју је Он основао и која ће трајати до Његовог другог доласка и да смо, ма кроз какве муке и невоље пролазили, као стадо чувани Његовим сигурним рукама. Веродостојност ових речи сведочи пример нашег оца и учитеља Светог Саве.
– Он (Свети Сава) је у свом подвигу подражавао Христово пастирство. Он је био пастир онакав какве је Бог рекао да ће нам слати пастире- пастире који ће чувати и бринути о свом стаду. Зато, Свети Владика Николај и назива Светог Саву “другим спаситељем рода српског”. Први, наравно, Спаситељ свих па и српског рода јесте Сам Господ Христос, а Свети Сава је тај који је одмах после Христа најзаслужнији за то што ми Срби јесмо и коме припадамо- појаснио је отац Дарко Ђурђевић славословље Лелићког Златоуста у част “највећег Србина свих времена”.
И пре Светог Саве, вера у Христа постојала је у нашем народу. Али, истакао је беседник, то што је Свети Сава учинио да ми постанемо јеванђељски народ немерљиво је ни са једним подвигом пре и после тога.
– Он (Свети Сава) је најупечатљивија личност у историји нашег народа. Као што ми у својој личној историји памтимо неки кључни догађај у нашем животу, кажемо да је то оно што је обележило наш живот и оно што ми јесмо, такво је дело и подвиг Светог Саве. Зато га називамо и славимо као најлепше српско дете или, како каже Преподобни Отац Јустин, “најдивније српско дете”. Српско дете, које нас учи и показује какви треба да будемо. Као што је Свети Сава подражавао Господа Христа у свом подвигу, тако је и Отац Јустин у свом подвигу подражавао Светог Саву. И то је начин на који наставља да живи Светосавље- објаснио је отац Дарко Ђурђевић токове духовног живота и подвига међу генерацијама Срба, из којих су проистекла бројна богоугодна дела, међу којима је и заветна светиња у Ћелијама, чији је централни олтар по благослову Оца Јустина посвећен првом српском архиепископу, кога је следио током читавог земаљског живота.
– Овај заветни храм Оца Јустина прославља Светог Саву, Преподобну Марију Египћанску и Светог Јустина мученика и философа. Тиме нам је Отац Јустин још једном исцртао пут и куда ми Срби треба да идемо и чему треба да тежимо, а то је мучеништво, подвижништво и просвећеност. Али, просвећеност којој нас је учио Свети Сава- која долази од божанске светлости, не од светлости сопственог разума и знања, већ светлости Божје милости и Божје посете- закључио је протонамесник Дарко Ђурђевић, уз благослов сабранима да молитвама Светог Саве истрају на свом хришћанском путу.
Сабрање у Ћелијама заокружено је дечјим програмом у манастирској трпезарији. Учеснике програма, и ове године, мати Гликерија и сестринство даривали су за љубав и труд.
Ј. Ј.
Савинданске дечје радости у болничком храму
„Господ Христос нас позива да будемо као деца, јер таквих је Царство Божје. Свети Сава је то успео. Био је најлепше српско дете, а уједно и отац свог народа“, једна је од порука беседе протонамесника Драгана Станојевића на Светој Литургији у Храму Светих лекара Козме и Дамјана у кругу Здравственог центра Ваљево, којом је началствовао уз саслуживање ђакона др Небојше Пакевића.
Како је болнички храм годинама препознатљив по мноштву малишана који се сабирају на богослужењима, тако је и празник Светог Саве испуњен радошћу најмлађих светосаваца. Полазници вртића „Хајди“ извели су пригодан програм, док су им вршњаци из „Наше радости“ пружали подршку и делили са њима свечани тренутак. Братство Храма Покрова Пресвете Богородице извођаче програма (њих 20) наградило је светосавским пакетићима, док је Светосавска омладинска заједница обезбедила 40 пакетића за малишане који су празник Светог Саве дочекали на болничком лечењу.
Ј. Ј.
Савиндан у КПЗ Ваљево
Свети Сава је ликом подсећао на Господа Христа, јер Га је изабрао за свог учитеља, рекао је у савинданској беседи протонамесник Дејан Трипковић
Празник првог српског архиепископа и просветитеља Светог Саве, и ове године, у казнено- поправном заводу Ваљево протекао је у знаку литургијског сабрања у новоподигнутом Храму Светог великомученика Димитрија, којим је началствовао протонамесник Дејан Трипковић, духовник установе, уз молитвено присуство управника КПЗ- а Кристијана Ђујића, начелника служби и штићеника.
Говорећи о животном избору принца Растка Немањића да следи Христа Господа и да Му служи, отац Дејан Трипковић је навео да он можда тада није слутио колико ће та његова одлука значити за људе око њега, као и оне који ће се рађати после њега у српском, али и свим православним народима, јер као светитељ Свети Сава припада свима.
- Он (Свети Сава) је на првом месту био светитељ. Живео је светим животом, испуњавао Божје заповести. Али, исто тако је био и помиритељ. Мирио је завађену браћу и све људе на овим просторима. Мирио је српски народ са околним народима. Његова икона и житије су се раширили на простору Балкана- рекао је отац Дејан Трипковић у част оца Српске Цркве и школе, који се данас прославља у храмовима и установама које раде са децом и младим људима.
Свети Сава је на првом месту био хришћанин. Надвисио је своју биолошку припадност, следећи Христа Који је из јеврејског народа дошао свима, указао је отац Дејан Трипковић на призив Светог Саве да, попут доброг пастира, сабере своје стадо.
- Растко Немањић и његов отац Стефан Немања нису били из „изабраног народа Божјег“, али је Христова личност привукла најпре Светог Саву, потом оца, а онда и друге у њиховом окружењу до данашњих дана. Ми као народ смо постали део те заједнице, која није од овог света, а то је Црква Христова- поучио је отац Дејан Трипковић о улози Светог Саве у изградњи нашег народног бића у Христу Господу.
- Ми хришћани, колико год да имамо своје недостатке и падове, трудимо се да будемо Христови људи. Ако смо Христови, слушамо реч Његову и идемо за нашим пастиром, а тај пастир је Он. Да једни другима служимо као што је Он служио нама- рекао је отац Дејан Трипковић. У завршници проповеди, он је поучио сабране о Светој Нини, светитељки која је просветила народ у православној Грузији како је Свети Сава то учинио са Србима, а која се прославља истог дана кад и Свети Сава.
Ј. Ј.