Предавањем „Актуелност Првог Васељенског Сабора после седамнаест векова“ протојереја др Зорана Деврње, проф. на катедри за канонско право Православног богословског факултета у Београду, које је у Вишем јавном тужилаштву приредила Црквена општина при Храму Васкрсења Христовог, Епархија ваљевска придружила се обележавању великог догађаја у историји хришћанства
Седамнаест векова од Првог Васељенског Сабора- јубилеј васцелог хришћанског света јесте, како је у поздравној речи навео Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, сведочанство мисије Цркве у реалном времену и простору, подсећање на свевремено присуство Божје.
Године 325. у Никеји, на позив Светог цара Константина, Оци Цркве су се сабрали и установили Символ вере („Верујем у једнога Бога…“), данас нам познат са Светих Литургија. Реч је о вери која повезује земље и народе, даје безграничну моћ и исцељује немоћ. Наравно, указао је Владика Исихије, само ако је права, будући да је онај који верује несавршен, те је изазов сачувати је и предати потомцима онакву каква је од Господа дата.
– Пре 17 векова Оци Цркве, нису измислили ове речи (Символ вере), већ су дејством промисла Божјег преко цара Константина били окупљени на Првом Васељенском Сабору у граду Никеји да истину вере Христове одбране, објасне, сачувају и предају нараштајима који долазе… Јубилеј који прослављамо, сведочанство је мисије Цркве у реалном времену и простору, који нас подсећа да нас Бог никада није и неће оставити, а Васељенски сабори су најбољи сведоци деловања промисла у историји Цркве- рекао је ваљевски архијереј, пожелевши добродошлицу предавачу.
Истакавши да је Први Васељенски Сабор вишедимензионални догађај, протојереј др Зоран Деврња је указао да, кад се говори о њему, морају се имати у виду околности које су довеле до сазивања, Аријанска јерес, као један од проблема ондашње Цркве, аргументација Отаца Цркве у прилог одбрани изворног учења и догађајима који ће уследити после сабора. Свети цар Константин је, према мишљењу неких историчара Цркве, обележио овај сабор, будући да је управо он предложио термин „једносуштан“ за дефиницију природе Господа Христа. То, мишљења је проф. др Зоран Деврња, свакако није тачно. Несумњиво, цар Константин је био један у низу императора, човек снажне воље, одличан војсковођа, суров у одбрани своје власти. Међутим, он рано препознаје Цркву као организацију која може да помогне опоравку Римске империје, која се нашла у озбиљној кризи, а и у њему самом, иако у време сазивања сабора још увек некрштеном, се јавља вера. Такође, навео је предавач, пре сабора у Никеји цар Константин је 314. године сазвао сабор у Арлу, због појаве Донатове јереси, на коме су разматране теме сличне онима у Никеји.
- Цар Константин је имао развијену свест о саборности Цркве. Данас имамо ситуацију да многи од нас немају свест о томе да се Црква изражава кроз саборе. Константин је најзначајнији период живота- период одрастања и стасавања у восјковођу и владара, провео на Истоку, у Никомидији на двору Диоклецијана, где се први пут сусрео са хришћанима, који су ту радили као послуга. Тад је први пут видео како ти људи живе, како чувају своју веру, мисле, понашају се… То је оставило утисак на њега. С друге стране, на Истоку је био сведок и спорова, у којима је увидео слабу тачку и колико све то нарушава јединство Цркве- приближио је др Деврња личност великог владара, који ће својим чувеним Миланским едиктом 313. године најпре дати слободу вероисповедања хришћанима, а потом сазвати Никејски сабор на коме ће бити решавани проблеми у дефинисању догмата и одстрањивања јеретичких учења.
- Оно што је он (цар Константин) учинио је јединствено у историји и због тога Црква данас прославља Светог цара Константина, јер се он на најискренији и најбољи начин ставио у службу Цркве и њене вере и јединства- истакао је предавач.
У оквиру предавања, проф. др Зоран Деврња је објаснио теолошке проблеме попут Аријеве јереси, која је оспоравала божанство Господа Христа, утицаје философских кругова из Александрије на учење о личности Спаситеља и разне друштвене и политичке прилике које су довеле до потребе за сазивањем сабора, као и долазак нове генерације теолога, међу којима су били Кападокијски Оци (Свети Василије Велики, Григорије Ниски, Григорије Богослов), захваљујући којима ће рана Црква, након гоњења и турбулентних догађаја упловити у мирну луку, обновити црквени живот базиран на аутентичној и истинитој вери, док ће следбеници осуђених јереси на Првом Сабору почети да прихватају нове јереси, које ће потом бити теме наредних сабора.
У програму трибине учествовали су Црквени хор „Емануил“ са диригентом Вањом Урошевић и презвитер Игор Илић.
Ј. Ј.
