Протојереј Бранко Чолић: Сваки наш дан треба да буде у односу према сусрету са Богом
Празник Ваведења Пресвете Богородице, и ове године, је свечано обележен у манастиру Пустиња, чији је, по лепоти надалеко чувени храм, њему посвећен. Светом Литургијом је началствовао архијерејски намесник други ваљевски, протонамесник Дарко Ђурђевић, уз саслуживање свештенства из Ваљева и појање певнице, као и молитвено учешће пустињског сестринства, на челу са игуманијом мати Нином, и верника међу којима је и ове године био градоначелник Ваљева Лазар Гојковић
Јеванђељски одломак данашњег дана, у коме је забележен разговор Господа Христа са сестрама Мартом и Маријом (Лк 10, 38- 42; 11, 27- 28) својеврстан је савет Спаситеља да треба бринути о телу, али да брига о души треба да буде претежнија, те да је блажен сваки човек који слуша реч Божју и извршава је, казао је у литургијској проповеди протојереј Бранко Чолић.
Данашњи празник, у коме славимо улазак Пресвете Богородице у јерусалимски храм, учи нас много чему важном, премда би сваки дан живота Мајке Божје могао бити слављен као празник- од дана у коме је проходала, преко оног у ком је некога лепом речју усрећила до дана од прародитеља чеканог- рођења Оног, Који ће вратити човека у наручје Божје и помоћи да победи ђавола, грех и смрт, беседио је прота Бранко Чолић у част великог дана у историји спасења људског рода. Подсетивши на чудесно рођење Пресвете Дјеве Марије од праведних родитеља Јоакима и Ане, од најбољих људи тог, а можда и свих времена, пореклом из рода царева и светитеља, и њиховог испуњења завета и посвећивања кћери Богу, отац Бранко Чолић је истакао да је тај чин поука за све људе који су и који ће бити родитељи- да деца нису њихова, већ дар Божји дат им да брину о њима, васпитавају их и дају им образ Божји.
– Ко би данас био спреман да дете одведе у храм Божји и преда га тамо? Претпостављам да то нико не би могао, не зато што толико волимо децу, него зато што више волимо себе, него што волимо Бога. Родитељи сада често дете постављају у центар света и, уместо да у њему виде дар Божји и васпитавају га као дете Божје, почну од њега да стварају Бога и тиранина. Отуда су многе несреће у породиама, зато што у деци није развијен образ Божји. Није у њих уметнут онај печат, који је Пресвета Богородица имала од самог рођења- скренуо је пажњу отац Бранко Чолић на неке приступе у данашњем васпитању деце, који за последицу имају мноштво негативних друштвених појава.
Када је реч о образовању, он је истакао да се оно стиче у пуноћи тамо где је образ Божји- у храму, месту слушања речи Божје и развијања врлина које нам је Бог оставио, илити љубави према Богу и ближњем онако како је Пресвета Богородица чинила у свом животу.
– Уласком у јерусалимски храм, она (Пресвета Богородица) је учинила још један корак да би себе припремила да роди Спаситеља света. И наш сваки дан треба да буде у односу на тај догађај, који ће се десити свакоме од нас, а то је сусрет са Богом. Да сваку своју мисао, реч и дело меримо и чинимо у односу на тај догађај, а то заиста не можемо без Цркве Божје, без врлина које трба да практикујемо, лекова које нам је Бог оставио- поучио је отац Бранко Чолић, истакавши значај поста, у коме се сада налазимо, као могућности очишћења и спремности да у себе примимо Господа који долази. Попут Праведног Захарије, који је Пресветој Дјеви Марији помогао да прескочи степенике и уђе у храм, свештеници су ту данас за вернике да им помажу и духовно руководе у уздизању у духу, кроз поуку и лични пример, закључио је проповедник.
Након освећења славских дарова и ломљења колача, протонамесник Дарко Ђурђевић је честитао славу игуманији Нини и сестринству, као и свима сабранима у древној светињи Епархије ваљевске.
– Да није преданих монахиња, које Господу служе и старају се о овој светињи, али и свих вас који овде долазите, она би била само гомила лепо сложеног камења. Овако, Пустиња је светионик Епархије ваљевске и Српске Православне Цркве- хвалом достојном велике светиње је заокружио своје обраћање протонамесник Дарко Ђурђевић, преневши благослов Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија.
Ј. Ј.
