Протонамесник Филип Јаковљевић: Крст је најприсутнији симбол у нашим животима
Ко се одрекне својих страсти, чак и воље и убеђења, и замени их јеванђељским вредностима, иде за Христом, једна је од поука о позиву Спаситеља на “узимање свог крста”, које је упутио протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског г. Исихија, на Светој Литургији, којом је началствовао у част празника Воздвиженија Часног Крста у Храму Покрова Пресвете Богородице, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља и појање певнице и хорова “Хаџи Рувим” и “Емануил” под управом Милице Степановић Баба- Милкић Вање Урошевић. Данашња свечаност заокружена је ломљењем славског колача са члановима ПНХЗ и њиховим духовником протојерејем-ставрофором Милинком Јовићем
У народу звани “јесењи Крстовдан” празник је посвећен знамењу хришћанске победе, које то постаје страдањем, а потом Васкрсењем Сина Божјег, догађајем који као ниједна револуција пре ни после мења ток људске историје. Управо на својеврсно измештање умом и духом у судницу у којој Господ Христос стоји пред Понтијем Пилатом, римским префектом у Јудеји, позива данашња јеванђељска перикопа (Јн зачало 60) у којој је описано најнеправедније суђење и најневинија жртва икада, навео је у крстовданском слову протонамесник Филип Јаковљевић. Будући да војни чиновник “не нађе кривице на Њему”, речима “распни Га” пресудила је разуларена маса. Ако наставимо своје умно путовање улицама Јерусалима у тренуцима у којима Господ Христос носи крст ка Голготи, паднемо на колена и челом додирнемо брдо Његове земаљске кончине, стаћемо крај Мајке Божје, која осећа огромну бол, гледајући смрт свог Сина, и Јована Богослова, ученика највеће љубави за Христа, и видети како Господ пролива невину крв за грехе свих људи до нашег времена, расветлио је отац Филип Јаковљевић на посебан начин данашњи јеванђељски одломак, у коме је забележен догађај страдања Сина Божјег које заувек мења доживљај крста, чинећи га од поруге- симболом победе правде и љубави. Тренутак је, истакао је проповедник, да се запитамо и шта крст за нас, крштене душе, представља.
– Крст је најприсутнији симбол у нашим животима. Крст се налази на храмовима православним, у рукама свештеника, на грудима свих крштених православних људи… Ујутру, када устанемо, ми се крстимо, затим када почињемо неки посао, када идемо на пут и починак… Са крстом се рађамо и умиремо. Крст је састављен од вертикале, која симболише повезивање земаљског са небом, са духовним, и хоризонтале, која представља упућеност нас једне на друге. Када раширимо руке, крст видимо. Крст је дубоко у нашој генетици, у нашој природи- објаснио је протонамесник Филип Јаковљевић свеприсутност крсног знамења у обема човековим природама- земаљској и преображеној.
Подсетивши на речи Христове:”Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој…”, отац Филип Јаковљевић је истакао да је ученицима Господњим било нарочито тешко да проникну у њихову суштину, имајући у виду срамоту и понижење на које је та направа асоцирала људе оног времена. Тек под крстом Христовим, ове речи су добиле снагу и разумевање. За нас су ове речи позив Господњи, будући да наглашавају наше хтење за “узимањем крста”.
– Господ не условљава, а једини има право да нешто од нас тражи, чак и да нас приморава. Али, то не чини, поштујући слободну вољу и наш избор. Први услов идења за Христом је моменат слободе. Одрећи се себе је јеванђељски апсурд, боље рећи јеванђељска логика и то значи да ко се одрекне својих страсти, чак и воље и убеђења и замени их јеванђељским вредностима, иде за Христом- казао је отац Филип Јаковљевић, уз напомену да је неопходно упознати се са Христом, а то се постиже читањем Светог писма. Ту обавезу има сваки крштени човек.
– Свето писмо се тумачи Светим писмом, а разумева својим животом, јер није довољно да имамо само познавање јеванђељских истина, већ да по њима живимо- закључио је протонамесник Филип Јаковљевић, позвавши сабране на чињење подвига и ношење крсног знамења на путу ка Христу Господу.
Литургијска свечаност у Покровској цркви умножена је благосиљањем славских дарова и ломљењем колача са члановима Православне народне хришћанске заједнице “Воздвиженије Часног Крста”, која мисионари при најстаријој градској светињи, настављајући традицију Богомољачког покрета- велике обновитељне духовне снаге између два светска рата на чијем је челу стајао Свети Владика Николај.
Ј. Ј.
