Отац Милорад Средојевић: Била је привилегија и празник срести проту Васу Гајића
Прота Василије Гајић је имао благи живот, а његово уснуће у Господу личи на уснуће Пресвете Богородице, јер је у миру, покоју и потпуном уздању у Свога Бога. Нека ти је, драги прото, вечни помен и нека Бог твоју чисту, часну и благословену душу прими у Своје царство, речи су Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, у које укратко стаје осећање присутно у срцу сваког Ваљевца, на разне начине дирнутог и оплемењеног несвакидашњом љубављу и добротом “оца Васе”, од кога су се данас браћа свештеници, предвођени Владиком Исихијем, и верници молитвено опростили у Храму Васкрсења Христовог
Некима је био парох, некима духовник, некима и једно и друго… Некима наставник веронауке… Исповедник многима… Кажу, слушао је тако да су, гледајући га у очи, плакали. Покајани, са олакшањем услед, попут камена, далеко откотрљаног греха, и топлине Христове љубави, која се једноставно изливала из његових очију. Очију, у којима се огледала душа, бистра и ничим овосветским умрљана. Широка и праведна, дом Христу Господу и сваком боготражитељу чврста заветрина од овоземаљских бура и искушења. Шест и по деценија прота Василије Гајић је служио Свете Литургије, походио домове о крсној слави и Васкрсењу Господњем. Поучавао знањем о науци Божјој, стеченим у школама у којима се богословље изучава, али још више личним примером, препознат и вољен попут ранохришћанских мисионара. Међу браћом свештеницима једнако драг. Од архијереја, а за столовања њих пет присутан у Шабачко- ваљевској, а потом Ваљевској епархији , уважаван и на понос дариван. У сусрет празнику Рођења Мајке Божје, прота Васа Гајић завршио је своје служење у пролазном земаљском свету и отишао у непролазни свет правде Божје, а то је, казао је у опроштајној беседи свештеник Милорад Средојевић, пут који чека сваког човека. Провевши сабране кроз животопис великог пастира ваљевског краја, од рођења у Жабарима до кончине у Ваљеву, беседник је истакао да је свештеничку мантију носио на частан, племенит и поштен начин, као и да је знање стицао и своје биће градио великим трудом долажења до књига, којих у послератној Србији није било у изобиљу као данас. Тек понека песмарица, Псалтир… Али, најважније знање јесте оно које понесемо из куће, ту је темељ од ког зависи све. Служећи Богу у овом времену, прота Васа Гајић носио је часно мантију, а свака униформа је чиста, уколико је ми не упрљамо, сликовито је дочарао отац Милорад Средојевић беспрекорно служење Богу клирика иза ког у овом крају остају блистави трагови.
– Имао је (прота Васа) лепу, мирну, меку реч. Ништа му није било тешко. Био је по природи повучен човек. Живео је дискретно, некако као по страни. Бранио се финим, благородним и топлим осмехом. Многе људе је усрећио својом пажњом, а човек, ако има имало љубави и Бога у себи, дужан је да застане пред туђим болом и несрећом. Имао је један леп и изграђен однос према светитељима, а према томе се изграђује поглед на све ствари око нас и на другог човека. Био је благородан човек. Била је привилегија и празник срести га. Говорио је више ћутањем, а то је некад јаче него изговорена реч- подсетио је отац Милорад Средојевић на врлине које су красиле проту Васу Гајића и, попут јувелира у накиту, утискивале златне печате у духовном животу краја који баштини дела Владике Николаја и Оца Јустина. Утискивале чашћу, оним најдрагоценијим што човек носи у себи, а он ју је носио у изобиљу.
– Прота Васа је био омиљен човек. Сви су га волели. Никад ништа није тражио за себе. Никад се ни за шта није грабио. Никад ништа му није било мало. Био је задовољан малим. У небеском бескрају има места за сваког човека. Господ ће му по његовој љубави, племенитости и доброти припремити место где одлазе они који су љубили Бога, који су сведочили Бога на најискренији начин, јер молитва, ако није чиста, јака и искрена, онда није молитва. Онда је тело без духа, а тело без духа је леш. Мисао, реч и дело не смеју бити у раскораку… Нека нам Господ подари мудрост, а нашем драгом, честитом и племенитом проти Васи Гајићу место рајско, где одлазе праведници- закључио је отац Милорад Средојевић опроштајну беседу у част проте Василија Гајића, дубоко дирнувши све који су се у Храму Васкрсења Христовог сабрали да принесу молитве за душу вољеног пастира, са вером да су у данима који долазе добили још једног молитвеника пред Господом.
Прота Василије Гајић сарањен је на породичном гробљу у Жабарима у присуству свештеника, чланова породице и пријатеља.
Ј. Ј.
