Све нас Господ призива онакве какви јесмо!
Свако од нас треба да се сматра недостојним, иако смо позвани да будемо као синови и кћери Божје, да будемо и сами као Христос, казао је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на Светој Архијерејској Литургији, којом је началствовао, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља, на празник Светог Симеона Столпника, небеског заштитника братства при мионичком храму, који означава почетак црквене Нове године
У празничној проповеди, Владика Исихије је расветлио тренутак из данашњег јеванђеља- позив упућен свима нама да учествујемо у делу Божјем (Мт 22, 1- 14), односно будемо Његови сарадници, а потом и синови и кћери. Имамо неке ствари овога света, које су оробиле наше срце и свест, те постале важније од Господа и љубави према ближњем, савршене заједнице, метафорички приказане свадбеним пиром на који нас зове. Нова година, коју данас обележавамо, истакао је проповедник, управо је тај пир (гозба), зато што је свет створен од Бога као савршен. Човек, будући словесно биће по лику Божјем, јесте врхунац створеног, уз задатак уподобљавања, следовања Творцу и слушања речи Божје кроз Свето писмо и на Светој Литургији- гозби на коју нас Господ увек позива.
“Дух Господњи је на мени”, речи из књиге Светог пророка Исаије, које Господ Христос чита у синагоги у Назарету, значе да је Господ Христос- Месија, посланик Божји, Син Који долази у свет да исцељује скрушене у срцу, да проповеда заробљенима да ће бити пуштени, слепима да ће прогледати…
– Дошао је (Христос) да буде са нама, да нас зове да учествујемо у гозби и сви ми треба да се уподобљујемо Њему, јер Он није дошао само да то учини за нас Својом силом, већ и да нас Духом Светим учини сличним Њему, да можемо и ми све то да чинимо. Он каже “Знаци које ја чиним, значе да ћете ви чинити и веће од тога…” Дао нам је могућност да и ми будемо као Он, да и ми благовестимо својом љубављу и својим уподобљавањем Господу. Да и ми исцељујемо, ослобађамо сужње… Да имамо веру “као зрно горушичино”, и ми бисмо чинили чудеса, не да се узносимо, већ смирено без халабуке и ичијег знања- приближио је Владика Исихије симболику познатог записа Светог јеванђелисте Матеја о весељу на које Господ зове, а званице се услед овоземаљских брига и обавеза изговарају за недолазак. На њихово место долазе нишчи и убоги са раскршћа и путева. То смо сви ми, навео је ваљевски архипастир, који немамо никаква достојанства и живимо обичним животима. Један човек није имао на себи свадбено рухо. То не значи да је био сиромашан, грешан или са недостацима, већ да није хтео да прими рухо које му даје господар када га зове у дом. Господар то оцењује као увреду и избацује га у таму.
– Све нас позива Господ онакве какви јесмо, али свако од нас треба да се сматра недостојним, иако смо позвани да будемо као синови и кћери Божје, да будемо и сами као Христос. Али, да знамо да сами од себе не можемо то да радимо, да смо убоги и ништи, а да смо богати само у Богу. Да учествујемо у гозби и да чинимо добро једни другима у славу Божју и тимо прослављамо Бога. То је основно што ми можемо. Свако од нас нешто може да учини. Ко не може баш ништа, може оно најважније, а то је да имамо добре мисли према другима, да не осуђујемо и да се молимо за некога- поручио је Владика Исихије, узмоливши благослов Господњи у години која је управо наступила.
Након Свете Литургије, Владика Исихије је преломио колач са члановима Православне народне хришћанске заједнице “Свети Симеон Столпник”, која мисионари при Храму Вазнесења Христовог у Мионици. У завршници обраћања, он је поучио своје епархиоте о богослужењима у току једне године, која нас подсећа на пуноћу нашег живота и треба да има развојне фазе. Начало индикта- црквена Нова година, која се данас прославља, јесте једини празник који није директно везан за живот Господа Христа, Богородице и светитеља. У њему обележавамо и стварање света, крај света и домострој Господњи. На то нас подсећа Свети Симеон Столпник, небески покровитељ мионичког братства, познат по животу проведеном на стубу (столпу) и остварења Христовог позива о ношењу крста и идењу за Њим, казао је Владика Исихије о великом Кападокијцу, утемељитељу данашњем човеку незамисливог подвига столпништва.
– Не може нико да сања од нас да врши такав подвиг, али не значи да не можемо мало да стојимо у молитви, да се принудимо (кад је потребно) да читамо молитвено правило, да чинимо добро ближњем- да дамо милостињу… Важно је да имамо смирење, јер Свети Симеон Столпник, иако је био преузвишен на стубу, још више је живео на стубу светлости и богоугодности, имао је потпуну смиреност- закључио је Владика Исихије своје данашње слово у част празника великог угодника, чији нас пример на посебан начин учи смирењу, једној од данас најпотребнијих врлина за живот у друштвеној заједници.
Ј. Ј.
