Све што предајемо Богу је Његов дар нама
– Питање благочестивог младића из данашњег јеванђељског одломка о добру којим се завређује живот вечни (Мт 19, 16-30) јесте питање које свако од нас треба да поставља читавог живота јер, и када добијемо одговор од Господа, морамо да га обнављамо и држимо у уму и срцу, беседио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на Светој Архијерејској Литургији, којом је началствовао 12. недеље по Духовима у Саборном храму, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља. Радост сабрања умножена је рукопроизвођењем у чтечеве богослова из Уба Стефана и Ђорђа Ристивојчевића-
Разговор богатог младића и Господа Христа, који бележи Свети јеванђелист Матеј, указује на склоност човека ка везивању за овоземаљска богатства, насладу и бриге. Та раслабљеност, поучио је Владика Исихије, зна да га одвуче од суштинске датости- стицања Царства небеског, те је неопходно питање о томе држати увек у уму и срцу, будући да није реч о питању са једним одговором, већ питању коме треба да се враћамо и, уносећи животно искуство, одговор добија дубље значење. Господ хоће да ми учествујемо у задобијању живота вечног, да будемо Његови сарадници, истакао је проповедник. У разговору са младићем, Господ Христос предочава поштовање заповести, чије се држање односи на ближње (не убиј, не кради, не лажи…), али младић, будући ревностан у томе од ране младости, жели да зна шта још да чини зарад вечног живота. Тако и ми треба да питамо, поучио је Владика Исихије, али уз свест да је одлука о томе у рукама Бога. Објашњавајући речи Господње о стицању вечног живота, а потом и свршенства, коме тежи Његов саговорник, ваљевски архипастир је навео да у том процесу постоје два нивоа изградње човековог бића.
– Први ниво јесте задобијање живота вечног и наша улога је да се трудимо, одговоривши на благодат Божју, и спасење које Господ дарује, примићемо на тај начин. Више од спасења јесте савршенство и то је оно што свако од нас, колико год да смо мали, недостојни, слаби и греховни, треба да тежи. Треба да тежимо да будемо савршени и само тада тежимо исправној ствари, ма колико она била далеко од нас. Савршенство, каже Господ, јесте да продамо све што имамо и кренемо за Њим. Продавши сва блага која нама припадају, значи да се одрекнемо овог света и свих добара и задобијемо ризницу на небу, јер сва та добра земаљска, колико год се ми часно или нечасно потрудили око стицања, су ограничена и троше се. Добра, која добијемо делима милосрђа, нису потрошна. Она иду с нама у вечност- приближио је Владика Исихије сабранима пре два миленијума изречену поуку Спаситеља, која у данашњем времену материјалистичке културе има посебну тежину.
Управо везаност за имање на земљи јесте била препрека побожном младићу ка стицању савршенства. Имање је од Бога, без обзира на то да ли је реч о убогости или великој колични добара, јесте од Бога. Он нам то даје да бисмо задовољили личне, потребе ближњих и друштва у целини, напоменуо је Владика Исихије, нагласивши да је благословен онај човек који схвата да није сам од себе зарадио, већ се стицање догодило по благослову Божјем, а још је благословенији онај који раздаје потребитима и крене за Господом, Који га зове.
– За нас је довољно да се трудимо да поштујемо заповести, изучавамо Свето писмо и да живимо по заповестима. Али, не треба да занемаримо савршенство и свако по својој мери треба да чињењем добра и одрицањем од греха, треба себи да постави циљ задобијање савршенства и, колико може, ради на томе. Наравно, не ради се само о новцу и имању, већ о свим богатствима које човек може да има:богатству доброг срца, великог или мањег разума, богатству естетском… Сви дарови су површни. Прави дар је да постојимо, да смо боголика жива бића. Свих тих дарова треба да се одрекнемо у име Господа, да не владају нама, а онда да следујемо Христу- поручио је Владика Исихије, уз молитву да сви као деца Цркве узрастамо у благодати прослављамо Бога на Светој Литургији, али и у вечности у којој ће сва наша добра дела бити са нама на радост и спасење.
На крају литургијског сабрања, Владика Исихије је благословио своје епархиоте у катедралној ваљевској светињи. Заокружујући пастирску поуку, он је истакао да богатство може да буде препрека уместо благослова, уколико га сматрамо својим, а не Божјим.
– И оно што предајемо Богу је Његов дар. Можемо само да се уздамо у Његову милост, коју нам је много пута објавио у Цркви, и да у Његову славу живимо. Нема веће радости од тога да сами себе, једни друге Христу Богу предамо у славу Бога Оца и заједници Духа Светога- речима познате литургијске прозбе закључио је ваљевски архипастир своју данашњу проповед.
Старешина Саборног храма, протојереј Драган Јаковљевић, позвао је ученике и студенте да 7. септембра 2025. године дођу на Свету Литургију, а потом и на молебан за почетак школске године, које ће братсво служити. Након молбна, малишани ће бити у прилици да на платоу испред храма погледају представу за децу “Принц- жабац” у извођењу Позориштанцета “Јеленица” из Београда. Такође, 13. септембра ове године, Епархија ваљевска организује одлазак у Јасеновац на Свету Литургију и помен новомученицима јасеновачким. Сви заинтересовани за одлазак на ово поклоничко путовање могу се пријавити у црквеним продавницама при епархијским храмовима.
Ј. Ј.
