Пресвета Богородица је присутна у нашим животима и она стално моли свог Сина за сав род људски, беседио је Епископ Исихије у част Мајке Божје на Светој Литургији у храму посвећеном Великој Госпојини у селу Вукона, коју је служио са епархијским свештенослужитељима, а уз појање ученика и студената богословије
У сусрет важном јубилеју- 120 година постојања, који ће прославити наредне године, Храм Успења Пресвете Богородице у Вукони на празник своје небеске заштитнице засијао је новим фрескописом, радом угледних фрескописаца Ђорђа Савића из Земуна и Игора Јонића из Јагодине, под руководством проф. Оливера Томића, а на дан славе освећеног десницом Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија.
Догађај Успења Мајке Божје, узношења на небо „благословене међу женама“, која је родила Спаситеља света, протекао је без туге бола, ни налик онима у којима одлазе људи који немају наде. Чак и ми, који смо у Цркви, падамо у тугу када дође до растанка, навео је Владика Исихије, уз опомену да не смемо да дозволимо да туга превлада нашом душом, већ да је схватимо као слабост и свесно се присећамо да је реч о преласку у живот вечни, јер је Господ свима обећао васкрсење и место на небесима. Пресвету Богородицу нам Господ даје као утврђење тога. Као што је у животу на земљи била пример предивног живота, тако је и њено уснуће било пресвето и изузетно, те поука свима нама како да се Бога бар приближно удостојимо, казао је проповедник.
- Смрт људи који живе светим животом наликује на Богородичину „смрт“, ма у каквим невољама живели и ма какве невоље и страдања производиле њихово уснуће и смрт. Просветљеност Светих мученика превазилази сваку муку, сваку болест и жалост и они се престављају у Господу тј. стају у животу вечном са десне стране Господа и прелазе у ванвременско и ванпросторно стање, у коме постоји само благодат. Они, који се одричу Христа и Његове благодати, живе у вечном мраку- подсетио је Владика Исихије на јеванђељско учење о месту људских душа након њихове земаљске кончине, у зависности од тога да ли су били врлинског живота на земљи.
Подсетивши на изузетност личности Мајке Божје, њен честит живот заокружен благовешћу анђела да ће њен Син доћи по њену душу и сместити је у рај, ваљевски архијереј је навео да нас Господ ствара и за чудеса, не само за земаљске ствари, о чему нам говоре примери светитељи и њихова прослављања Бога. Пресвета Богородица се упокојила у присуству апостола и тај догађај био је знан многима у Јерусалиму. Неки су хтели и да оскрнаве њено свето тело и омету благочестиву погребну поворку, али је Господ то онемогућио преко својих анђела. Да је нема у гробу, откривено је у часу доласка апостола Томе, који је желео да се с њом опрости. Господ је узео њено тело и душу, вазнео је на небеса, што нам предображава наше преображење и вазнесење у небо, које нам предстоји, објаснио је Владика Исихије благовест дату људима након преласка у вечност. Молба Мајке Божје анћелима да на путу ка Сину јој не гледа поднебесне силе, још једна је потврда смирења које ју је красило и поука свима нама о неопходности молитве у овом животу при налетима демонских сила.
- Овде има наде и начина да се боримо, али када кренемо на последњи пут, више нема борбе. Само оно што смо у овом животу учинили како смо се у овом животу определили остаје иза нас. Пресвета Богородица је присутна у нашим животима и она стално моли свог Сина за сав род људски и ми треба да је осећамо као Мајку Цркве, јер као што смо постали синови Божји крштењем, сјединивши се са Христом, тако смо кроз Њега и синови Пресвете Богородице… Њој се молимо за заступништво, а после ње и свим светима. Да буде наша мајка и да нас прима у свој загрљај мајчински, да нам даје мир, утеху и снагу да служимо Богу каква год да су времена и отпадништво у свету- поручио је Владика Исихије у својој проповеди на великогоспојинској Литургији у Вукони.
Након литијског опхода и ломљења славског колача, Владика Исихије је преломио славски колач са надлежним свештеником Иваном Јовановићем, свечарима, парохијанима и свим гостима.
Архипастирске грамате за несебичну помоћ и труд при обнови храма и његовом осликавању уручене су Немањи Лазаревићу из Вуконе, Бојану Радаревићу из Кожуара и Милу Маровићу из Уба. Честитајући им, Владика Исихије је рекао да њихово дело треба да буде подстицај свима да по својој мери допринесу заједници.
- Као што сведочимо о очовечењу Христовом, сведочимо и могућности да ступимо у заједницу са Њим. То можемо Његовом благодаћу и нашим учешћем. Као што је изнад свих први пример тога Пресвета Богородица, која је прихватила да кроз њу Бог дође у овај свет, у нашу природу- поручио је Владика Исихије, благосиљајући своју духовну децу, сабрану у част славе обновљене и украшене тамнавске светиње.
Ј. Ј.
