Сви смо ми „девојке“ према нашем Творцу
Благодат може да се добије уподобљавањем Господу, а то значи живети у љубави према ближњем, у љубави неограниченој, која сама расте, која не гледа на себе, већ друге поставља увек испред себе, казао је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије у проповеди на Светој Литургији, коју је служио у Храму Васкрсења Христовог у част славе КСС, уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева и појање певнице и хорова „Хаџи Рувим“ и „Емануил“ са диригентима Милицом Степановић Баба- Милкић и Вањом Урошевић
Господ у Својим проповедима не говори директно, „натуралистички“, не даје математичке дефиниције, већ говори параболама, причама, често тешким за схватање, јер су вишеслојне и захтевају од човека да се њима бави да би, благодаћу Божјом, био просветљен, приближио је Владика Исихије у данашњем литургијском слову начин приповедања близак Христовим савременицима, Којим се и Он служио како би управо у тој форми пренео јеванђељске истине. За благодат се моли и свештеник, да прочита јеванђеље и да га народ чује. Параболом о мудрим лудим девојкама (Мт 25, 1- 13) Господ говори о Царству Божјем. Наиме, указао је Владика Исихије, мудре су имале уља у светиљкама, а луде нису, што је метафорички приказ добрих дела са којима би требало да изађемо пред Господа, названог Жеником у овом одломку.
- Свака девојка јесте душа људска. Сви смо ми „девојке“ према нашем Творцу, према Господу и душа је та која прихвата свог женика. Уље, о коме говори Господ, јесте уље благодати и милосрђа и изгледа прилично јасно да делом милосрђа подражавамо Господа, тиме се удостојавамо и растемо у уподобљавању. Онај ко то не чини, нема милости, нема ни благодати. Он се удаљује од Господа. Светлост, коју палимо, одржавамо својим делима љубави и милосрђа, јесте светлост Христова, која просвећује свет- приближио је Владика Исихије поруку једне од најпознатијих јеванђељских прича да су добра дела то са чим морамо изаћи пред Господа када за то дође време.
Осврнувши се на тренутак у коме мудре одбијају да „лудим“ девојкама помогну, односно позајме уља за светиљке, што наизглед доводи у питање њихову милосрдност, Владика Исихије је појаснио да је уље заправо благодат Божја, коју не може човек човеку дати, јер се она добија од Бога у Духу Светом, а ми сами можемо да је свим духовним силама тражимо од Бога.
- Благодат („уље“) може да се добије уподобљавањем Господу, а то значи живети у љубави према ближњем, у љубави неограниченој, која сама расте, која не гледа на себе, већ друге поставља увек испред себе. Продавци, које Господ овде помиње (Мт 25, 1- 13) јесу ништи, потребити, они које нам Господ шаље да им помогнемо, да тако остварујемо реч Божју, љубав Божју- истакао је ваљевски архипастир.
Продубљујући тумачење перикопе, Владика Исихије је истакао да није лако направити разлику између мудрих и лудих душа, умних и безумних, благословених и оних који се одричу благослова. Али, Господ зна наша срца…
- Када одемо из овог света, носимо своја добра дела, којима смо се спремили, којима смо своје светиљке напунили уљем благодати. У овом свету то не можемо да разликујемо, али када дође свет будућег века, то се одмах види. Ту нико више не може да помогне. Помажемо једни другима док смо овде на земљи. Зато наш живот овде није нешто произвољно, већ задатак који је дао Господ, задатак да Му се уподобљујемо и припремамо да уђемо у живот вечни- казао је проповедник о значају чињења добрих дела, на које смо призвани као боголика створења.
Наша Црква данас прославља Преподобну Мати Евгенију, небеску заштитницу Кола српских сестара при Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву. Српска кнегиња Милица, супруга Светог кнеза Лазара, у монаштву Евгенија, заиста је пример душе као мудре девојке, јер је у свим животним околностима стицала благодат Божју и није допустила да је ни раскош у којој је некада живела, нити несрећа која ју је задесила, нити одрицање овог света и одлазак у монаштво, удаље од пута ка спасењу у Христу Господу.
- Она (Преподобна Мати Евгенија) није случајно заштитница Кола српских сестара у епархијској престоници, јер надахњује све нас заједно да чинимо дела милосрђа, дела хришћанског живота и заједно са светима прослављамо Господа Христа са беспочетним Оцем и животворним Духом Светим- закључио је Владика Исихије данашњу литургијску проповед поуком о великој српској владарки, од народа за живота овеначаној мученичким венцем, која до данас представља пример хришћанског подвига, жртве и љубави. По Светој Литургији, он је преломио славски колач са чланицама КСС и њиховим духовником јерејем Александром Филиповићем. Честитајући данашњи празник у коме, поред Преподобне Мати Евгеније, прослављамо и њеног сина Деспота Стефана Лазаревића, Владика Исихије је рекао да су они у својим животима носили мучеништво Светог кнеза Лазара Косовског, које их је означило Христовим страдалницима, који испуњавају реч Божју и сијају Његовом светлошћу.
- Нека је овај празник и нама подстицај да и сами, без обзира на то каква су времена, не клонемо духом, него да имамо Бога у себи и да имамо светлост Његову у себи. Да знамо колики је то дар, већи од било ког другог дара- да ми можемо да будемо Њему подобни, да се својим ништавним напорима можемо још више уподобљавати Њему- поручио је Владика Исихије, уз благослов сабранима и похвалу чланицама Кола сестара, које се, попут Преподобне Мати Евгеније, труде да живе дела милосрђа, да живе достојно Христовог имена и животом светих, превазилазећи своје снаге у служењу ближњима.
Ј. Ј.
