Кроз музику се сједињујемо са Богом
У част празника Иконе Пресвете Богородице Тројеручице, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије служио је Свету Архијерејску Литургију у порти Храма Вазнесења Господњег у Убу, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља. Богослужење је украсило појање Хора убске цркве, под управом Дуње Капларевић, који једну од најпоштованијих икона Богомајке прославља као своју небеску заштитницу
Према учењу Цркве, у Пресветој Богородици савршено и складно се пројављују оба типа побожности, која су одликовала сестре Марту и Марију (Лк 10, 38- 42), а догађај у коме су и други томе посведочили бележи Свети апостол Лука. Оба типа побожности Господ је сматрао важним, али, указао је Епископ Исихије у празничној проповеди, Маријино созерцање, дубоко погружавање у молитву и реч Божју, у заједницу са Њим, је веће и узвишеније од Мартиног делатног служења и старања о ближњима.
– Свако од нас треба да по узору на Пресвету Богородицу и, наравно, Господа Христа, сложи та два типа побожности, да не буде да једно држимо, а друго заборављамо. Ако се определимо само за једно, остајемо недовршени, непотпуни, и та побожност не може да се испољи. Често вене и остајемо и без оно мало љубави што смо имали. Морамо и да се молимо Богу, али и да служимо практично у Цркви, да помажемо ближњима- рекао је Владика Исихије о хармоничном односу двају начина служења, које је држала Пресвета Богородица од рођења до земаљске кончине.
У данашњем дану прославља се спомен на Свету икону Богородицу Тројеручицу, која је припадала Светом Јовану Дамаскину у 8. веку, у времену борбе Цркве против учења јеретика „да су иконе недоличне, да су идоли којима се људи клањају и да не смемо да имамо никакво изображење“, подсетио је проповедник на време иконоборачке јереси, која је потресала Цркву у време цара Лава III Исавријанца, и самог огрезлог у борби против икона, те трајала скоро читав век, до Седмог Васељенског Сабора (Никеја 787. године) на коме је објављена победа поштовалаца слика Господа и свих који су у њему прослављени, а које Црква изображава, дајући нам их за пример који треба да следимо. Данс слављена, Пресвета Богородица Тројеручица се са Светим Јованом Дамаскином „преселила“ у манастир Светог Саве Освећеног. Када је, после много векова, Свети Сава, пројављен као будући поглавар Српске Цркве, походио тај манастир, дата му је патерица Светог саве Освећеног и икона Тројеручица, која је потом завршила у манастир Хиландар и одатле нас обасјава.
- Имамо безброј копија Пресвете Богородице Тројеручице, које се поштују као оригинал и као сама Пресвета Богородица. Данас је у Хиландару слава и ми се са њима заједно клањамо, целивамо икону Пресвете Богородице Тројеручице и молимо се да спаси наш род од искушења, а сваког од нас, усиновљеног кроз Господа Христа, матерински води кроз живот, изражава нам своју љубав и увек стоји пред свог Сина, Господа Христа, и да се моли за род српски, за сваког од нас. Као синови и кћери, прилазимо јој и исповедамо своје муке и недостатке као мајци и очекујемо од ње помоћ- казао је Владика Исихије, уз благослов сабранима да им молитве принете Мајци Божјој увек буду на духовну радост и спасење.
По Светој Литургији, начињен је литијски опход и благосиљани славски дарови. Преломивши колач са свечарима, Хором „Пресвете Богородице Тројеручице“ и диригентом Дуњом Капларевић, Епископ Исихије је благословио њихов труд и дарове, којима украшавају богослужења у убском храму, истакавши да је црквено појање посебна врста певања и музике, јер директно слави Бога и писали су га Свети Оци.
- Све што радимо у Цркви, радимо у славу Бога, а Бог даје благодат да се то преображава и да узрастамо и духом, и душом и телом, откривајући црквену уметност. Кроз музику се сједињујемо са Богом. То је исто вид причешћивања, неупоредив са потпуним причешћивањем крвљу и телом. Ако сав живот усмеримо ка Христу, онда се причешћујемо Њиме и заједничаримо са њим не само на Литургији. Цео наш живот треба да буде богослужење у заједници љубави- закључио је Владика Исихије, благосиљајући свечаре и све који су се данас сабрали у порти највеће тамнавске светиње да прославе небеску заштитницу хора, који ствара при њој.
Ј. Ј.
