Владичанска Литургија у част славе братства при Храму Светог великомученика Димитрија у Марковој Цркви

Епископ Исихије: Господ призива у светост читаву Цркву

Свако од нас улази у Цркву са обичном људском природом, а у Цркви прима благодат Духа Светога, Којег је Господ Христос послао. Њиме се облагодаћујемо и остварујемо своју боголикост, рекао је у проповеди Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на Светој Литургији, коју је служио на празник Светог великомученика Прокопија у Храму Светог Димитрија у Марковој Цркви, којег овдашње братство прославља као небеског заштитника, уз саслуживање свештенослужитеља из Епархије ваљевске и појање чланова хора при Храму Светог архангела Гаврила у Шопићу (Епархија шумадијска)

Говорећи о благодати Духа Светог, Владика Исихије је навео да су свест о њој нарочито имали светитељи, који су у њој узрастали, о чему нам је драгоцено сведочанство оставио Преподобни Ава Јустин својим капиталним делом „Житија Светих“. Свако од нас може да има светитеље који су му ближи срцу и нарави и зато је, објаснио је проповедник, Господ и дао мноштво различитих личности међу светима, од којих су неки наша крсна слава, на празнике неких смо се родили, а сви заједно са нама учествују у Светој Литургији. Једна од првих категорија светитеља јесу мученици, којима припада и данас слављени Свети великомученик Прокопије, младић племенитог порекла, један од војсковођа које је Господ прославио.

Безброј је војсковођа и ратника који су постали свети, зато што је рат поприште на коме се бори за свој род и на коме се чувају наши ближњи. Ако у такву ситуацију улазимо као хришћани, ми ћемо да будемо часни, да имамо част, чојство и јунаштво. Сви смо призвани да у свакој ситуацији будемо хришћани. Сваки позив који је частан, може да изнедри светитеље. Господ призива у светост читаву Цркву- поучио је Владика Исихије о обавези живљења по јеванђељу у свим друштвеним околностима, коју су на најбољи начин испунили од Бога прослављени угодници.

Појашњавајући речи Господње из данашње перикопе (Мт 10- 37) „ко љуби оца или матер већма од мене, није мене достојан“, Владика Исихије је истакао да је њихов смисао у томе да ниједна људска љубав не може да превазиђе љубав према Богу, јер ако било кога више волимо од Бога, према Њему немамо праву љубав. Природно је да човек воли своје сроднике и потомство, то је од Бога дано, али та љубав треба да буде у узрастању.

Што се више молимо за неког, што више чинимо добро у славу Божју, та љубав узраста. Ако је она без укључивања Бога, то је онда само људска заједница, која траје и временом слаби, на крају постаје супротност ономе што је била на почетку. Само ако имамо истинску љубав према Богу и ако Њега поставимо на прво место, тек онда љубав људска може да добије своју пуноћу. Господ на крају показује шта је та љубав- то је крст. Свети мученици су узели тај крст, живели су животе у љубави према Богу и ближњима, а Господ им је дао да претрпе најстрашнија страдања- приближио је ваљевски архијереј поруку Спаситеља, чије дословно значење изазива збуњеност међу људима.

У завршници беседе, Владика Исихије је провео сабране кроз житије Светог великомученика Прокопија, светитеља с почетка 4. века, истакавши да свако од нас треба у свом животу да „узме свој крст“, да изграђује себе и оне око њега, пре свега трудом покајања, смиреноумља, трпљења и свих јеванђељских врлина, као и борбе против греховних навика.

По одслуженој Литургији, Епископ Исихије је преломио славски колач са свечарима, братством „Свети великомученик Прокопије“ при храму у Марковој Цркви. У пастирској поуци, он је указао да су светитељи узори народу у смутним временима. Премда, сва времена „ван Цркве“ су смутна, а само је она на „тврдом камену“ саграђена- Господу Христу, Који је исти јуче, данас и у све векове.

Трудимо се сви да живимо часно, морално, са бригом и љубављу према ближњима! Али, само у Цркви и на начин црквени, у конкретној љубави једних према другима и према Богу, имамо сигурност и та љубав може да узраста- закључио је Владика Исихије и благословио свечаре и све учеснике данашњег сабрања у древној светињи, која је и споменик културе од великог значаја.