Трудимо се да сачувамо веру, која ствара чуда!
Вера ће спасити оне за које мислимо да су незнабошци и неверници, али који по савести живе, градећи љубав са свима, беседио је, по благослову Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, протојереј- ставрофор Драгомир Јовановић на литургијском сабрању у Храму Васкрсења Христовог, које је предводио Владика Исихије, уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева и појање Хора свештеника, богослова и полазника Школе црквеног појања Епархије ваљевске, под управом протојереја Бранка Чолића
Данашњи јеванђељски одломак о исцељењу капетаново слуге (Мт 8, 5- 13) сведочанство је још једног чуда Господа Христа проистеклог из Његове љубави према човеку, али и снаге вере као темеља пројаве сваког чуда. Исцељујући слугу капетана римске војске, Господ Христос показује љубав и према човеку који не припада Његовом народу. Али, указао је у литургијској проповеди протојереј- ставрофор Драгомир Јовановић, без обзира на то што је друге вере, капетан гради заједницу са Христом и својим слугом, бринући се за његово оздрављење. Овај свет препун је чудеса Божјих, будући да како се човечанство ширио, тако су се и дела Божја умножавала, што је код људи изазивало дивљење, а Сам Господ Христос бивао је задивљен великом вером коју је нашао у неким људима. Међу њима је капетан, Римљанин, незнабожац, у Капернауму, који себе сматра недостојним да у дому дочека Спаситеља, али истовремено верује да само једна Његова реч може да исцели слугу, што се и догодило, приближио је прота Драгомир Јовановић личност јунака данашњег јеванђеља, чије су снага вере и смиреност дирнуле Господа Христа, а хришћанима до данас остале надахнуће подвига.
Речи Господа Христа “да ће многи од истока и запада сести за трпезу с Авраамом, а синови царства бити изгнани…” заправо су упозорење да се до спасења долази пре свега вером, а не знањем, које може да надима.
– Вера ће спасити оне за које мислимо да су незнабошци и неверници, али који по савести живе, градећи љубав са свима. Спасиће их вера у Христа и осећај недостојности, који је имао капетан кад је рекао:”Нисам ја, Господе, достојан да уђеш под кров мој…” Ми у Цркви стално говоримо о неким правилима како треба веровати и живети. Препуштамо се философирању и надмудривању. Покушавамо да изнађемо најбољи начин и пут за спасење. Али, једини прави пут за који није потребна философија је пут љубави и заједнице- поучио је протојереј- ставрофор Драгомир Јовановић, нагласивши да нас Господ учи да ће нам по нашој вери увек бити. Ми, православни хришћани, се трудимо да сачувамо управо ту веру која ствара чуда, у јеванђељима забележену у сусретима Господа Христа са женом Хананејком, капетаном, бесомучницима и другим уневољеним, закључио је отац Драгомир Јовановић.
Обраћајући се сабранима на крају Литургије, Владика Исихије је благословио причаснике и све који се припремају за Свету тајну причешћа током Петровског поста.
– Сви смо сви позвани да живимо црквеним животом. Причешће треба да буде врхунац нашег живота, али треба да буде и често зато што смо слаби. Иако примамо благодат сваки пут кад се причестимо, ми својим немарним животом губимо ту благодат. Зато се кајемо и причешћујемо опет. Да нема тога, једно причешће би нам било довољно за читав живот. Зато Црква и даје периоде постова, када мало више него иначе треба да обраћамо пажњу на свој живот и, постивши телесно, постимо и духовно и тако узрастамо у Господу- поучио је Владика Исихије. Закључујући обраћање, он је честитао прву годишњицу рада Школе црквеног појања Епархије ваљевске, позвавши све који желе да уче појање да се придруже школи, јер је јако лепо појати на Литургији и приносити хвалу Господу песмом.
Ј. Ј.
