
Господ нас позива да се молимо, а то значи да имамо Бога у свом срцу и уму и све ближње које сусрећемо, у тај наш однос са Богом укључујемо, једна је од поука Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија упућена верном народу у Храму Вазнесења Христовог у Осечини. Литургијско сабрање је предводио Владика Исихије, уз саслуживање више свештенослужитеља и појање свештеника и богослова
У литургијској проповеди, заснованој на данашњем јеванђељском одломку о тежњи ка небеском благу насупрот оном на које упућује реалност на земљи (Мт 6, 20- 33), Владика Исихије је указао да се управо у томе састоји однос који треба да имамо према ономе што нам је потребно за живот. Пример тог јеванђељског држања јесте на Видовдан прослављани Свети Кнез Лазар, владар светог живота и вођења свог народа, који је личним примером посведочио да најпре треба искати Царство Божје и правду Његову, а све остало (материјално и душевно) ће се човеку додати. Он је водио рачуна о материјалним стварима, будући од Господа послан да влада својим народом. Свако у својој области треба да обрађује свој део света и ужива у плодовима свог рада. Али, не треба да се бринемо о томе, јер кад било шта поставимо у своје срце, постаје идол, а само Бог у срцу има своје право место и ту је добродошао као Створитељ човека, објаснио је Епископ Исихије својеврсно упозорење од Господа дато човеку, које за циљ и разлог постојања има љубав према Богу и ближњем.
– Било шта друго да поставимо у срце, ми тиме избацујемо Бога. Иако свесилан, свемоћан и свудаприсутан, Бог је дискретан, поштује нашу слободу и никада неће на силу да обитава у нашем срцу, нити у нашем уму, већ тражи потпуну слободну вољу, да ми то зажелимо, и Он нам одговара. Зато, говори да не треба се бринути душом својом шта ћемо јести, у шта се оденути, наводи како Бог облачи цвеће пољско, како храни птице небеске… Човека је створио да буде владалац, управитељ света и да обрађује свет. То видимо у библијској приповести у стварању- навео је Владика Исихије, истакавши да, ако стварамо у славу Божју и плодовима створеног се наслађујемо, онда имамо благослов и Он даје колико је потребно плодова нашег труда. Онима којима даје више него што је потребно, Бог даје задатак да користе то да помажу другима, поучио је Владика Исихије о једној од најважнијих пројава љубави према ближњем. Подсетивши на примере Свете Марије Египћанке и Свете Ксеније Петроградске, он је навео да не можемо сви по узору на њих да оставимо цео свет и све што имамо дамо другима зарад пуноће постојања. Али, можемо да их имамо као узор и дајемо колико можемо и, једнако важно, онај ко нема ништа да дарује, може да не осуђује друге.
– Оно што је најважније и највећи израз љубави, поред иштења Царства Божјег, то је да желимо једни друге да предамо Богу. То је највећи чин љубави, а то значи да се молимо за своје ближње. Господ нас позива да се молимо, а то значи да имамо Бога у свом срцу и уму и све ближње које сусрећемо, које нам Господ шаље, у тај наш однос са Богом укључујемо. Да их волимо као личности, као Божја створења, без икакве користи и добијамо благодат Божју. Данас нас Господ учи да, живећи у Цркви, већ овде треба да живимо Царство Божје, јер Он је за то створио род људски- објаснио је Владика Исихије суштинске постулате живљења по јеванђељу, којих су се држали светитељи, они који су остварили своје дарове и просијали као наши заступници пред престолом Божјим и примери на које треба да се угледамо.
На крају Свете Литургије, Владика Исихије је благословио своје епархиоте и указао на речи Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија да “сви треба да обнављамо Косовски завет, који је Свети Кнез Лазар у име рода српског положио- завет јеванђеља на Косову, којим нас је определио да иштемо Царство небеско”, изговорене јуче крај кивота овог Божјег угодника у манастиру Раваница. То значи, закључио је Владика Исихије, да ако нам је вера таква, осећаћемо блаженство и овде на земљи.
Ј. Ј.