Реч „литија“ долази од грчке речи Λιτή, што значи усрдно мољење због конкретних недаћа и тегоба, односно свечаности, навео је јереј др Душан Ђаковић на трибини „Литија кроз историју и савремено доба“, у оквиру које је верном народу Обреновца приближио феномен крстоносног хода на велике празнике, увевши окупљене у прославу градске славе Силаска Светог Духа на апостоле, која литијски сабира верни народ Посавине.
Свечане поворке карактеристичне су за светковине древних храмова у Светој земљи- Јерусалиму, на брду Сион (месту куће у којој се збило јављање Христово ученицима), одакле хришћани литијски силазе, певајући песме и химне, у пратњи свештенства и епископом у средини до Цркве Васкрсења Господњег. Такође, у Витлејему се литијски ишло од цркве до цркве, на Гори маслинској од цркве где је Господ учио апостоле до цркве на брду са ког се Христос узнео… Све те цркве, биле су места окупљања уз литију, указао је отац Душан Ђаковић, говорећи о древној пракси процесија којима отпочињу богослужења у светињама са поднебља земаљског живота Спаситеља.
Професор Призренске богословије од 2012. до 2018. године, др Душан Ђаковић поделио је сећање на средњовековне светиње „царског града“ у самом његовом језгру и тамошње свечане поворке.
- Призренци су за Лазареву суботу, Врбицу, имали јерусалимски обичај да се окупљају у Цркви Христа Спаса на утврђеном граду Каљаји и са гранчицама у рукама иду литијски доле до Саборне Цркве Светог Ђорђа. Дакле, тај ход је дубоко укорењен у јерусалимском етосу и преко Немањића је пренет овамо као духовно- културно наслеђе, које није само здање, веће се састоји и од радњи, онога што су вам пренели баба и деда. Ми имамо огромно наслеђе које директно потиче из Јерусалима- приближио је јереј др Душан Ђаковић корене подударности обичаја у Јерусалиму и царском граду Призрену на Косову и Метохији- „српском Јерусалиму“.
У богатом и низом примера поткрепљеном излагању, отац Душан Ђаковић је објаснио многе чињенице везане за свечане поворке, које у заветним светковинама украшавају градске улице и сеоске цесте.
Организатор трибине била је Црквена општина Обреновац, уз благослов Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија.
Ј. Ј.
