На врху свих поверења јесте вера у Бога
На позив духовника Казнено- поправног завода Ваљево, протонамесника Дејана Трипковића, прота Милош Весин одржао је предавање у овој установи. Својим препознатљивим проповедничким даром и обиљем знања и духовничког искуства, гост из Новог Сада подарио је прегршт поука, изванредно примљених међу штићеницима и стручњацима који се баве њиховом ресоцијализацијом
У уводном излагању, протојереј- ставрофор Милош Весин провео је слушаоце кроз научне теорије о функционисању људског ума, сазнајно и емотивно сећање, напоменувши да се прво односи на разне факте попут датума рођења, док друго подразумева оживљавање тренутака пријатности или, пак, увреде и растуживања, ускраћивања љубави и пажње. Трећи степен назива се интуитивно памћење, предосећај да ли нешто треба или не треба урадити. Када је реч о људима који бораве у затворској установи и у току дана имају неке активности попут радне терапије, активно је сазнајно памћење, док у тренуцима осаме на делу је емотивно памћење- сећање на драге људе, породицу итд. То сећање ће бити активно и по одласку из установе, будући да ће из ње понети успомене на другове са којима су поделили неке муке и радости. То је, истакао је предавач, “зона комфора”- да је могуће осетити да постоји неко место где је човек господар оног што се дешава.
– Сећање помаже човеку да сакупи своје емотивне снаге, да се сабере, да прикупи своја и негативна и позитивна искуства. Претпостављам да овде сваког дана имате прилику да разговарате са психологом и да се некад пожалите, свакако да је кроз вашу свест пролазило оно што сте урадили и због чега сте овде. Сада, да може неко да врати “тебе” пре седам година, шта би рекао “оном теби”? Све и свашта, у смислу “што си то урадио…” То значи да је ово време на позитиван начин утицало да ти одређене ствари схватиш. Сви знате за народну изреку да “свако мора главом кроз зид”. Кад нећемо да се учимо на грешкама других, живот нас ставља у ситуацију да се учимо на сопственим- појаснио је прота Милош Весин дешавања на емотивном нивоу, разговарајући непосредно са штићеницима и дељењем њихових искустава.
Човек не може да живи без вере. Не ради се само о вери у Бога, већ и конкретно у случају лица у затворским установама, о веровању да ће кад изађу урадити неке ствари које су планирали.
– У основи је вера. Имате поверење у људе који раде овде, једни у друге, поверење у самог себе. На врху свих поверења јесте вера у Бога као биће које има савршени ум, у преносном смислу “дугме” за сваког од нас. То што се неком десило оно што се десило, не значи “сад ћу ја да га сместим овде на одређено време”. Бог је на почетку свакоме од нас рекао:”Ево ти најдрагоценији поклон, а то је слободна воља, да можеш да радиш шта хоћеш”. Али, то није добро. За одређене ствари се плаћа цена- скренуо је пажњу прота Весин на значај ограничавања сопствене слободе, чему нас уче опомене родитеља у детињству.
Из разговора са људима који су били лишени слободе због одређених кривичних дела, прота Милош Весин уочио је да из онога што је лоше, човек може да извуче добру поуку, јер су ти људи по одслужењу казне желели да помогну младима који су завршили у казненим установама. Неки од њих би повратком у друштво завршавали студије психологије или социологије и враћали се да помогну, било професионалним ангажманом, било на добровољној бази, зато што они имају искуство које ниједан “редовни” терапеут нема.
– Ви сте овде из разних разлога. Можете да се питате:”Какве везе има Бог са свим тим?” Има, зато што жели нечему да вас научи, да ви одавде изађете са неким позитивним искуством- поучио је прота Весин, додавши да то искуство може бити нарочито корисно у васпитању деце. У то се лично уверио одрастајући уз оца, професора књижевности, који је шездесетих година био политички осуђеник, јер је писао како није било по вољи тоталитарном режиму. Данас је поносан на оца, али и на вештину мајке која га је водила на место очевог издржавања казне, где је имао радну обавезу да школује осуђенике на различитим нивоима, да му објасни очев ангажман у другачијим условима у односу на његове колеге у школама и на универзитетима. Бог свакоме даје не оно што он хоће, већ оно што му је потребно да би научио неке ствари, истакао је отац Милош Весин.
У неформалном разговору са штићеницима, прота Весин је саслушао њихова расуђивања о свему што чини свакодневицу и, ослоњен на богато пастирско искуство, анализирао и поучио како се према томе боље одредити ради повратка у заједницу и успешан живот у њој. Такође, угледни новосадски духовник је обећао оцу Дејану Трипковићу и штићеницима да ће доћи и служити Свету Литургију у новоподигнутом Храму Светог Димитрија за један од предстојећих празника.
Ј. Ј.
