Само Господ зна наша срца и само Он може да осветли нашу унутрашњост
У служењу Свете Архијерејске Литургије, Епископу Исихију саслуживало је више свештеника из Ваљева. Богослужење је улепшано појањем певнице и хорова “Емануил” и “Хаџи Рувим” са диригентима Вањом Урошевић, Милицом Степановић Баба- Милкић и Маријом Малиџан
У Педесетници Црква нам показује разне аспекте Васкрсења Господњег, било да је реч о испитивању веровања код Светог апостола Томе, сведочењу мироносица том величанственом догађају, спознаји жене Самарјанке, до слепорођенога који прогледава… Светлост Христова јесте блага вест, јеванђеље и Сам Христос је светлост истинита, која просвећује свако живо и неживо биће на свету, поучио је у литургијској проповеди Владика Исихије о јеванђељским догађајима које су ученици Господњи забележили као манифестације тајне Васкрсења Сина Божјег, Који је дошао да нас изведе из таме. Појашњавајући симболику данашњег јеванђељског одломка (Јн 9, 1- 38) о исцељењу од рођења слепог човека, Владика Исихије је рекао да је он слика човечанства, јер људи су од Бога створени у светлости, али их је грехопад прародитеља од светлости удаљио.
Писац јеванђеља наглашава да је човек о коме говори слеп од рођења и утолико је теже схватљиво чудо да је он прогледао, указао је ваљевски архипастир, будући да људска наука тај феномен тешко прихвата код потпуног слепила, тек код делимичног је могуће разумевање повратка вида. Наравно, мора се узети у обзир и виђење ума, јер ми стварамо свет који видимо, чинећи смислене слике од безброј података. Онај ко није растао са чулом вида, не може да прође кроз то, јер се без гледања тај процес не развија.
– Господ, Који има власт над свиме и свима, може одједанпут да слепорођеног учини да види и на телесни начин, као и умно и духовно. Како је његова (слепорођеног) радост да прима тај дар и уз помоћ тог дара одмах угледа лице Самог Бога Створитеља, јер колико милиона људи је развило свој вид, а Господа није видело и колико је тих којима се Господ откривао, али су били слепи да то препознају… У овој причи видимо да су они, који су најумнији, најпоштованији и најобразованији у роду јеврејском, се показали као слепи, а овај човек, који је најудаљенији од вида, показао се као боговидац- објаснио је Владика Исихије један од новозаветних тренутака, који нас разуверава, те предрасуде и знања које имамо отклања и надахњује да дубље проничемо.
– Својим умом, колико год да је предиван и боголик, нисмо сами способни да видимо и да спознајемо. Уз природно виђење, потребна нам је благодат Божја да можемо и да духовно видимо и оно што учимо, пре свега из Откривења јеванђељског, али и целог света, извлачимо духовну корист за себе и своје ближње- једна је од поука Владике Исихија проистеклих из јеванђељског одломка о још једном исцељењу, којим Спаситељ пројављује своју божанску природу. Коментаришући оцене Јудејаца, који су присуствовали овом догађају, те Господа Христа назвали грешником, Владика Исихије је истакао да на нама није да оцењујемо да ли је неко грешан.
– Само Господ зна наша срца и само Он може да осветли нашу унутрашњост, која је и нама самима недоступна, а камоли онима који нас процењују и на нас гледају. Христос је дошао у овај свет да буде с нама. Он каже:”Ја сам светлост свету” и ко има Њега као светлост, има истинити вид. Његово васкрсење јесте светло и славно, а био је светлост и док је ходао земљом- објаснио је Владика Исихије, додавши да ту светлост треба да примамо на Светим Литургијама, да прослављамо Бога и удостојимо се да у вечности живимо у њој.
На крају Свете Литургије, Владика Исихије је благословио сабране, уз поуку да је неопходно да видимо колико смо у мраку, јер онај ко помисли да је у светлости је засигурно пао у грех гордости.
– Увек морамо да знамо да је светлост Христова та која нас обасјава и да увек благодаримо за ту светлост, за постојање, за све што нам је даровао, за сва добра знана и незнана. Да знамо да смо у мраку, а да је Христос светлост која долази да нас спасе. Светлост, која је слободна и тражи слободне, јер једино ако слободно прихватимо светлост у себе и ако је делимо са другима, она нас обасјава. Ако је узимамо себично и, још горе, презиремо је, живимо у тами најкрајњој. Само благодат Божја може да нас извуче из мрака. Зато, сећајмо се увек у смиреноумљу да смо у тами, али упоредо са тиме радујмо се светлости којом нас Христос обасјава, без обзира на наше грехе и недостатак заслуга- закључио је Владика Исихије.
Више верника, углавном најмлађих, је приступило Светој тајни причешћа.
Ј. Ј.
