Боље је и здравије бити у миру, а не у праву
Један од најбољих проповедника савремене Српске Цркве, протојереј- ставрофор Милош Весин, умировљени парох чикашки, одржао је предавање са темом “Бити толерантан и бити трпељив” у оквиру циклуса трибина “Православље и млади”, које је, са благословом Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, приредила Црквена општина при Храму Васкрсења Христовог. У преподневним часовима, на позив протонамесника Дејана Трипковића, прота Весин био је гост Казнено- поправног завода и својим казивањем одушевио тамошње штићенике
Један од најчешће помињаних и појмова на чијој се примени инсистира у савременом свету- толеранција могао би да се дефинише као објективан, допустљив став према онима чије мишљење, веровање, начин живота и испољавања разних уверења нису у складу са оним што ми гајимо у себи и са оним што они имају различито од нас- вера, језик, навике, тим за који навијају и сл. Такође, толеранција може бити описана и као праг издржљивости у односу на нешто и не мање у односу на неког. Такође, она има и своје специфично место у медицини (моћ подношења или неподношења одређеног лека или страног тела у организму), у машинству, толеранција је понашање одређених материјала у односу на чврстину, густину и каквоћу материјала. Важно је, нагласио је протојереј- ставрофор Милош Весин, знати јасну разлику између толеранције, подношења и прихватања, посебно када је реч о психолошком, социјалном и нивоу наше вере. Подсетивши на речи Светог апостола Павла:”Онај који једе, нека не осуђује оног који не једе…” (Рим 14, 2-4), предавач је ставио акценат на кључној речи у склопу дешавања на пољу толераније и трпљења, а то је суђење, илити осуђивање.
– Апостол Павле свима нама данас је поручио:”Ко си ти да судиш туђем слузи?”Ми узимамо себи за право да просуђујемо о себи, о другима, о свакоме и о свачему. Онда долази до изражаја оно што нас карактерише као људе са ових простора. Ми Срби, генерално, или људе прецењујемо или потцењујемо, а никада на реалан и објективан начин не оцењујемо. Зашто? Зато што смо исувише емотивни. Врло лако се неким или нечим очарамо и онда се још лакше разочарамо. Осуђивање је реч која повезује и толеранцију и трпљење- указао је проповедник на опасност од, према хришћанском учењу, великог греха, односно могућности заблуде и њених тешких последица, које смо, будући припадници народа склоног снажном емотивном реаговању услед необјективне процене другог, често доживљавали.
“Како нас је много летних, а тако мало пунолетних”, говорио је Свети Владика Николај. Из ове, једне у низу мудрих поука Лелићког Златоуста, требало би научити да се не треба “спустити на дечји ниво”, већ “попети на дечји ниво”, напоменуо је прота Милош Весин, подупирући тврдњу позивом Господа Христа деци да Му долазе, јер управо деца препознају “Цара славе” и чистотом својих душа доносе мудрости које одрасли немају, јер су обремењени сујетом и другим слабостима.
– Људи упорно покушавају да докажу неком другом да су они у праву. То је основ многих неспоразума, почевши од породице па даље до већих сегмената друштва. Пазите, увек је боље, здравије, племенитије бити у миру, а не у праву- напоменуо је отац Милош Весин, додавши да ова тежња води до чувеног “српског ината”, особине неретко погубне у међуљудским односима.
Говорећи о навикама људи данашњице да непрестано буду изложени медијским садржајима, предавач је подсетио на пророчке речи Светог апостола Павла да ће доћи време у коме “људи неће подносити здраве науке, већ тражити оне које голицају уши”, односно заокупљати себе информацијама које одговарају њиховим емотивним и менталним “ушима”, бежећи од суочавања са собом.
Болно је што се дешава рат између два православна народа (Русија и Украјина), сукоби у Гази, рат између Индије и Пакистана, али је још болнија помисао на неспоразуме између супружника, родитеља и деце, браће и сестара. То је основ свих неспоразума, а њихов извор је у томе што људи желе да буду у праву, уместо да желе да буду у миру, објаснио је отац Милош Весин стање у коме се налази “основна ћелија друштва”. Када је реч о нападима на Цркву, указао је он, мора се знати да иза њих стоји предугачка историја, јер овде је вршена планска и насилна атеизација и својеврсно обезглављивање српског народа. С тим у вези стоји и позивање на толеранцију, а ми имамо трпљење, које је неупоредиво више од толеранције под плаштом које се у западном свету пропагирају и спроводе разне девијације у виду доживљаја себе као припадника супротног пола или неке животињске врсте, те околини намеће опхођење према њима у складу са тим. Данас, мишљења је прота Весин, на актуелности добија дело Еразма Ротердамског “Похвала лудости” из 1510. године, а ми имамо неупоредиво јачу обавезу концентрисања око трпљења на шта нас позивају Христове речи:”Ко претрпи до краја, тај ће се спасити” или наша народна пословица “Трпљен- спасен” јер, понекад на толеранцију позивају управо најнетрпељивији људи. Пример старозаветног праведника Лота учи нас да никада не допустимо да гнев изађе из нас, јер гневан човек није нормалан човек и не расуђује правилно.
– Имамо велику количину гнева у нама, међу нама, и све ово што се дешава је логична последица нелогичних понашања, а она трају деценијама. Лот није ни мржњом, ни гневом, ни презиром реаговао на оне који су другачији- становнике Содоме и Гоморе. Јер, мржња, гнев човека само затвара- скренуо је пажњу отац Милош Весин на деструктивност осећања које обузима човека када замагли његов емотивни и духовни вид.
Једно од питања које проистиче из ове теме јесте и колико реално данас доживљавамо Христа као домаћина, Који нас је из небића превео у биће, или је Он нека изолована монада негде “горе”, Којем ћемо, кад нам затреба, упалити највећу свећу? Такође, запитао је предавач, колико Га доживљавамо као свезнајући ум, а колико као Некога Ко треба да умири нашу савест? Све већи број нарцисоидних шизофреничара око нас, даје одговор на та питања. Подстакнут делима Џорђа Орвела “1984” и Олдоса Хакслија “Врли нови свет”, прота Весин је констатовао да ће данашњег човека уништити оно што највише мрзи и воли. Толеранција је постала растегљив појам, а Господ Христос је учио да “уска врата” воде у вечни живот, док широка воде у пропаст. Да би стекао снагу трпљења, човек мора да има смирење, а то се стиче неговањем мира у себи насупрот буци којој прибегава савремен човек, бежећи од “упознавања новог себе”. Закључујући излагање, прота Весин је подсетио на речи Светог Владике Николаја:”Хришћанин се не рађа, хришћанин се догађа”, те да Бога треба молити за стрпљење и трпљење и живети у сусрету са вером.
У програму трибине учествовао је и Хор Центра за неговање традиције и културе “Абрашевић”. У име организатора, протонамесник Дејан Трипковић је најавио да ће наредни гост циклуса трибина “Православље и млади” бити протојереј Бранко Ћурчин, духовник Заједнице “Земља живих” у Епархији бачкој.
Ј. Ј.
