Врбица у Храму Покрова Пресвете Богородице
Присуство деце у храму- најлепша похвала Богу
Врбица је празник радости деце, празник младих гранчица, које симболишу нови живот, неокаљану веру и наду, рекао је у празничном обраћању јереј Драган Станојевић бројним малишанима, које је прослава “дечјег празника” довела у најстарију ваљевску светињу
Вечерњим богослужењем је началствовао старешина Покровске цркве, протонамесник Величко Илић, уз саслуживање братства храма, након чега су освећене врбове гранчице, којима су деца махала у знак сећања на дочек Спаситеља у јерусалимском храму настављајући, како је рекао отац Драган Станојевић, радосну поворку из “светог града”.
– Господ је рекао:”Пустите децу да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско…” Ваше присуство у храму, ваша вера, ваша радост- све то је најлепша похвала Богу. Зато се данас не радујемо само због чуда у Витанији (Васкрсења Лазаревог), већ и због чуда које се дешава сваки пут када видимо дете у храму, дете са звончићем, са гранчицом врбе, дете које учи да воли Господа и Цркву- поручио је отац Драган Станојевић и позвао најмлађе да учествују у богослужењима и достојно дочекају празник Васкрсења Господњег.
Дечја радост у Покровској цркви умножена је наступом Дечјег хора “Емануил”, са диригентом Вањом Урошевић, и приредбом полазника предшколске групе вртића “Палчица”, коју су припремиле васпитачице Маријана Драгићевић, Марица Милетић и вероучитељица Видосава Витезовић.
Ј. Ј.
Цвети у Покровској цркви
Протојереј Бранко Чолић: У цркви сваког дана дочекујемо Христа
Светом Литургијом је началствовао протојереј- ставрофор Милинко Јовић, уз саслуживање братства храма и појање певнице, као и молитвено присуство великог броја верника
Завршетак Велике четрдесетнице тренутак је да се преиспитамо да ли смо постали бољи и, ако јесмо, да ли ћемо то одржати. Ако не да постимо храном, оно да постимо речима и делима да би Бог могао да нас препозна као Своје, поучио је у литургијској беседи протојереј Бранко Чолић о периоду у години у коме се сада налазимо, који је Црква одредила за човеков рад на себи и својој духовности. Говорећи о догађају којег данас празнујемо- свечаном уласку Господа Христа у Јерусалим, као и чудима исцељења, преображења и васкрсења пријатеља Лазара, која је учинио у данима пре, отац Бранко Чолић је истакао да Господ Христос није ушао у Јерусалим као цар, већ скромно, да покаже да је дошао да свима служи. Знао је да долази у град у коме ће дочекати Свој крај, претрпети велике муке, иако никаквог греха и кривице није имао.
– У цркви сваке недеље и сваког дана дочекујемо Христа, примамо Га у себе и тиме постајемо бољи и боримо се не само против зла у себи, него и против зла овога света. Зато, украшавамо храмове и Света служба треба да буде икона Царства Божјег, где је заиста све у хармонији. Ако хоћемо да помогнемо некоме, можемо то на више начина. Свети Владика Николај каже:”Ако не можеш некоме да помогнеш материјално, помоли се за њега. Ако не можеш да се помолиш, саслушај га, а ако не можеш ни то, пошаљи му лепу реч.” Што више буде било оних који чине овако, много ће овај свет бити лепши- поучио је отац Бранко Чолић на основу драгоцене поуке Лелићког Златоуста.
Указавши на нестабилност човека као бића, отац Бранко Чолић је као пример навео то да човек данас може да прославља Бога, а сутра да Га разапиње и одриче Га се, подсетивши на одрицање које се у нашем народу збило пре неколико година, услед страха од смрти у време пандемије.
– Немојмо да мислимо да ми не бисмо чинили као Јевреји који су дочекали Христа, један дан Му клицали као цару, а после неколико дана клицали:”Распни га…”Били смо сведоци пре неколико година када је овај наш храм био празан, када људи нису смели да прођу поред цркве. Зар нисмо ми тада Њега разапињали, плашили се, ако се приближимо Њему, да ћемо страдати и да ће се наш овоземаљски живот завршити? Као да смо изгубили веру у Његово васкрсење… Страдална седмица треба да нас подсети да је Господ Христос постао човек, на Себе преузео сву нашу муку, патњу и грех и, са страхом (ипак је био и човек) пошао на страдање, прошао кроз све и даровао нам Свето васкрсење- поручио је протојереј Бранко Чолић, закључивши да је Господ увек ту за нас, примити нас у Своје наручје и дати нам оно што је по нашој мери.
Бројни верници су приступили Светој тајни причешћа, што је умножило молитвену радост празника Цвети у најстаријем ваљевском храму.
Ј. Ј.
Прослава Врбице и Цвети у Мионици
Прослава Врбице у Храму Светог Георгија победоносца
У Храму Светог Георгија у Новом насељу прослављен је празник Врбица. Након вечерње службе, освећења врбиних гранчица и литије, деца су улепшала овај свечани дан приредбом.
Најпре су наступили малишани вртића „Колибри“, а потом своју тачку су извели ученици Основне школе “Десанка Максимовић”. Рецитовале су ученице: Хелена Стојић, Јана Павловић, Агниа Мићић и Вера Вујић. Програм су припремиле наставница веронауке у седмој основној школи Маријана Додовић и вероучитељица у Предшколској установи „Милица Ножица“ Видосава Витезовић.
Субота праведног Лазара и празник Цвети у Осечини
„Осана, благословен који долази у име Господње.“
Дана 12. априла 2025. године, на празник четвородневног Лазара, у Храму Светог Вазнесења Господњег у Осечини, Свету Литургију служили су архијерејски намесник подгорски јереј Борко Јаковљевић и ђакон Слободан Андрић.
У Цветну недељу, 13. априла 2025. године, када наша Света Црква прославља успомену на свечани улазак Господа Исуса Христа у град Јерусалим, Свету Литургију служили су старешина храма протојереј Зоран Јаковљевић и ђакон Милован Стевановић. После заамвоне молитве, свештенство овдашњег храма осветило је врбове гранчице, након чега се многобројни народ причестио Телом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа.
Празновање ова два догађаја уводи нас у скоро прослављање празника Васкрсења Господњег, дана у коме је побеђена смрт и људском роду дарован вечни живот.
ђакон Слободан Андрић, вероучитељ
